Ove godine Predškolska ustanova upisala je rekordan broj dece – 2.610. Ukoliko se ovaj trend nastavi narednih godina bi i u Zrenjaninu mogle da se formiraju liste čekanja, kaže v.d. direktora Predškolske ustanove Željko Cvijanović. Kako bi se to izbeglo pre nekoliko meseci formirana je komisija koja je obišla objekte i koja treba da napravi plan sanacija i eventualno novu raspodelu unutar postojećih vrtića. O tome kakvi su zaista uslovi u objektima Predškolske ustanove, neophodnim radovima i promeni jelovnika razgovarali smo sa Željkom Cvijanovićem, koji je od sredine avgusta na funkciji v.d. direktora Predškolske ustanove.
Veliki broj dece u vrtićima raduje nadležne.
„Za Predškolsku ustanovu to znači mnogo i raduje nas. Znači da je natalitet povećan. S jedne strane imamo roditelje koji odlučuju da formiraju svoje potomke u ambijentu u kome je pogodno tle za to. Znači da je Zrenjanin dobra sredina da se formira porodica i da se u njemu živi. Broj od 2.610 dece u vrtićima reflektuje i potrebe Predškolske ustanove za novim objektima. Mi očekujemo da ćemo sledeće godine početi sa listama čekanja, jer su kapaciteti popunjeni. Ne postoji prazno mesto gde bismo mogli da upišemo dete. Recimo, na 4. julu smo imail situaciju da smo 24. dece jaslenog uzrasta morali da razmestimo u druge objekte, jer nije bilo kapaciteta za njihov obuhvat. Neko može da kaže da to loše, jer roditelji moraju da idu u druge objekte. Mi kažemo da je to dobro, jer se deca rađaju“, objašnjava Željko Cvijanović, v.d. direktora Predškolske ustanove.
.jpg)
Uskoro izveštaj komisije o stanju objekata Predškolske ustanove
Da li bi Zrenjanin mogao da izbegne problem sa listama čekanja za mesto u vrtiću, koji postoji u mnogim gradovima Srbije?
„Realno ne. Takve stvati ne možete da uradite preko noći. Od 18. avgusta od kada sam v.d. direktora četiri puta sam bio kod gradonačelnika. Mogu da vam potvrdim, iz ranijih iskustava, jer ovo je meni treći put da sam na ovoj funkciji, da nijedan gradonačlenik nije toliko insistirao na tome da se poprave uslovi za boravak dece u vrtiću. Iz tog razloga je formirana ekipa stručnjaka iz javnih preduzeća i ustanova koja obišla ceo teren i očekujemo njihovu procenu stanja naših objekata po pitanju održavanja i funkcionalnosti objekata. Tada bismo možda mogli da napravimo drugačiju raspodelu ili raspored u samoj ustanovi i objektima. Izveštaj očekujemo uskoro“, kaže naš sagovornik.
„Nadam se i da ćemo uspeti da u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković i gradom Zrenjaninom unapredimo uslove u vrtiću Čika Jova Zmaj u Šumici. Ja sam taj projekat gledao i on bi povećao kapacitet tog vrtića za sigurno tri vaspitne grupe u tom delu grada, što bi rasteretilo druge objekte koji su sada zaista puni“, dodaje Cvijanović.
I dok se čeka konačan izveštaj komisije, prvi rezultati pokazuju da je objektima zaista potrebna sanacija.
„Ono što je do sada utvrđeno jeste da imamo stare objekte koji bi trebalo da se poprave, jer je zub vremena učinio svoje. Kada sve staje u našem gradu Predškolska ustanova i dalje radi. Ona od 1858. nije prestajala da radi. Čak ni 90-ih godina kada je bilo ozbiljnih problema u funkcionisanju svega, mi smo radili. Ona je generator socijalnog mira. Kada uzmete broj od 2.610 dece pa puta dva ili četiri, jer su tu mlađe babe i dede, to su radno angažovani stanovnici našeg grada. Procena je da pokrivamo 35 posto radno angažovanih ljudi u našem gradu. Možda, čak, i više. Mi obezbeđujemo taj mir da roditelji mogu da rade“, ističe naš sagovornik.
„Da li je potrebno još objekata u Zrenjaninu, da. Mi smo sa gradonačelnikom razgovarali čak i o tipu manjih objekata koji bi bili raspoređeni u udarne delove grade, da se rasterete objekti koji su vremešniji. Od toga zavisi projekcija budžeta. Kakav bude budžet narednih godina tako ćemo se i mi ponašati. Mislim da ćemo uspeti da nađemo zajednički jezik po tom pitanju. Svi koji odlučuju o tome, znaju za problem i mislim da će to biti rešeno. Komisija je napravila preko 1.000 fotografija. Građevinari i arhitekte koji su učestvovali u tome treba da uzmu sve te narative, predmere, mere, fotografije… Zato treba vremena da se za 20 objekata dobije konkretna slika“, objašnjava Cvijanović.
Poboljšan jelovnik u vrtićima
Predškolska ustanova u našem gradu je jedna od bolje organizovanih u Srbiji.
„Naši sugrađani ne znaju da je naša Predškolska ustanova jedna od savršenijih organizacija. Kada uradite krug bilo koje tačke u Zrenjaninu ne treba više od 450 metara da dođete do vrtića. Što se tiče pokrivenosti ona je odlična. Problem je bila MZ Bolnica gde sada imamo novi vrtić Bubamara i on je dobrim delom rešio to. Ali, može bolje i više. Statistika kaže da 6 posto stanovništva pripada deci predškolskog uzrasta. Kada to prevedete na nivo brojki to znači da imamo 2.500 do 3.000 dece koja nisu obuhvaćena predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem. Taj broj je naša target grupa i mi bismo želeli da ih privučemo jer im nudimo kvalitet“, kaže naš sagovornik.
Od ove godine promene u vrtiću doživeo je jelovnik.
„Ne samo da je izmenjena vrsta jela, već su i normativi korigovani. Sada su povećani. Imamo stručni tim koji se time bavi i u razgovoru smo došli do zaključka da jelovnik mora da reflektuje više načina na koji se deca hrane i kod kuće. Mi smo surogat porodica. Sproveli smo anketu internog tipa i videli šta deca ne vole da jedu. To je vrlo jednostavno. Kada shvatite šta ne vole da jedu, to izbacite i tražite nešto drugo što vole, a pri tom vodite strogo računa o nutritivnim i energetskim vrednostima koje moraju da unesu sa oborkom. Sada je taj jelovnik gotovo hotelskog tipa“, objašnjava Cvijanović.
„Recimo izbačen je kupus na koji su se mnogi žalili. Imali ste ranije jela koji su se ponavljali, sada to ne sme da bude slučaj. Jelovnik je dinamičan i redovno se dodaju nova jela. Na meniju se našla mala karađorđeva šnicla, belo meso, supa… Sama deca su nam rekla da žele supu kao što jedu kod kuće. Pekara je potpuno promenila svoj rad. Nama ranije pekara ponedeljkom nije radila. Sada radi, jer meni je bilo nelogično zašto pekara ponedeljkom ne radi. I sada ponedeljkom ujutru deca dobijaju sveže pecivo. Tu su se našli i dansko pecivo, bavarske kifle koje nikada ranije nisu bili na meniju, čamčići sa sirom i viršlom… Ukus je fantastičan. Deca su oduševljena“, dodaje naš sagovornik.
Novac iz evropskih fondova je uvek dobrodošao
Prvi čovek Predškolske ustanove godinama je obezbeđivao novac iz evropskih fondova.
„U Evropi ima mnogo novca. Mi smo, nažalost, kod predpristupnih fondova, nismo još u strukturnim koji su desetine puta veći od ovih koje koristimo. Ja sam 17 godina u toj priči i Predškolskoj ustanovi sam nabavio obilje materijala. Od didaktičkog materijala, opreme za kuhinju, tehničkog materijala, nameštaja… Stalno savetujem ljudima koji imaju sposobnost da rade, da ulaze u uloge menadžera i da kreiraju projekte i apliciraju. Predškolska ustanova će i dalje pisati projekte. Iako mi pozicija rukovodioca oduzima mnogo vremena, to neće umanjiti moj kapacitet ka traženju novca. Već sam u pregovorima sa rumunskim partnerom da radimo projekat za decu sa posebnim sklonostima, za talentovanu decu“, kaže Cvijanović.
„Jedan od najnagrađivanijih projekata u ustanovi je projakat namenjen deci koja imaju poteškoće. Produžetak je uvek opcija, ako vidite da dobro prolazi. Ali, to podrazumeva pisanje faze 2. Jako je teško sa partnerima, moram da priznam. Iz istih smo branši, ali različite dinamike. Mi smo ogromna ustanova i sve treba to pomiriti – dnevni režimi, rasporedi rada, 400 zaposlenih. To bi sada značilo mnogo više seminara, savetodavni rad, obuke za vaspitače i roditelje… Mi smo ustanova od posebnog društvenog interesa. Zaposleni se zaista odnose prema njoj kao ustanovi od posebnog društvenog interesa. To je naša druga kuća i mi se brinemo da ona napreduje svakoga dana, da vaspitači imaju bolje uslove za rad kako bi deca bila zadovoljna, a samim tim i roditelji koji su nam tu decu poverili“, ističe naš sagovornik.
U vrtiće se vraćaju i pozorište, ples…
„Sve aktivnosti koje su ranije bile u vrtiću sam vratio. Trenutno pozorišne trupe daju predpremijerne predstave našim pedagozima i psiholozima, jer to mora da prođe test ustanove i predstave će biti držane čak i u našim vrtićima od regularnih pozorišnih trupa. To je ustupak deci, da ih ne maltretiramo puno sa autobusima, odlascima, presvlačenjima… Biće škola plesa, engleskog jezika… Kolege su time oduševljene, kao i deca“, kaže Cvijanović.
Moguće nove cene boravka u Predškolskoj ustanovi
Cena boravka u vrtiću će, najverovatnije, morati da bude korigovana.
„O ceni odlučuje naš osnivač, na predlog Predškolske ustanove. Mi moramo da razumemo vreme u kojem živimo. Došlo je do ogromnog porasta cena. Svaki roditelj to može da vidi u prodavnici. Imamo zahteve dobavljača za korekcijom cena, a vi morate da ih ispoštujete, jer su zasnovane na parametrima koje je dao Republički zavod za statistiku. Razgovaraćemo. Mi bismo želeli da produžimo što duže može ovu cenu, ali morate da uzmete u obzir da je cena mesa koju mi plaćamo u odnosu na onu koju fakturišemo kroz obrok skoro dvostuko viša“, objašnjava naš sagovornik.
„Imamo dosta dece koja ne plaćaju vrtić, ali to ne smeta funkcionisanju ustanove nikako. Mi se trudimo da svima koji dolaze iz ugroženih grupa pružimo isto kao i drugoj deci. Ta deca će biti oslobođena plaćanja odlaska na predstavu, ne plaćaju vrtić iako je javna tajna da je cena boravka u vrtiću više nego povoljna“, zaključuje na kraju razgovora Željko Cvijanović, v.d. direktora Predškolske ustanove.
.gif)
.gif)
