Na internetu niko nije bezbedan. To je, nažalost, iskusila i naša sugrađanka Olivera Đolović, kojoj su hakeri ukrali nalog na Fejsbuku. Već mesecima ni ona, ni njeni prijatelji zbog toga nemaju mira. Neki od njih su i novčano oštećeni. O svom iskustvu govorila je za RTS.
Zrenjaninka Olivera Đolović od 5. jula prošle godine na svojoj koži oseća šta znači biti meta hakera. U večernjim časovima joj je, kaže, stigla poruka od poznanice, za koju se kasnije utvrdilo da je, takođe, žrtva hakera, sa molbom da joj pošalje svoj broj telefona.
„Pošto se bavim fotografijom ja sam mislila da me ona zove vezano za posao. Ne razmišljajući poslala sam joj broj telefona. Ona mi je napisala da će mi stići neki kod na telefon i da joj ga pošaljem, jer je igrala neku nagradnu igru. Nijednog trenuta nisam posumnjala da je u pitanju prevara. Znam ženu i ja sam taj kod poslala“, objašnjava za RTS Olivera Đolović, žrtva hakerskog napada.
Ujutru joj je, navodi, sestra poslala poruku u kojoj je pita zašto traži njen broj telefona.
„Ja sam rekla da ništa nisam tražila. Tada sam pokušala da uđem na Fejsbuk, ali nisam uspela. Čak ni preko mejla nisam mogla, jer je i mejl koji je vezan za profil promenjen. Od tog trenutka kreću problemi. Ljudi koji me poznaju me zovu i pitaju zašto tražim njihove brojeve telefona. Tek tada sam shvatila koliko je sve ozbiljno“, kaže Đolovićeva.
„Mladenci koje sam fotografisala su, takođe, navodno od mene dobili poruku. Čovek je poslao svoj broj dva puta, pa su mu povećali račun za telefon za 4.000 dinara, a na konto kupovine nekih igrica. Ljudi su mi tada rekli da će da idu da prijave slučaj policiji. Ja sam se sa tim složila i rekla da ću i sama otići do policije da vidim o čemu se radi“, objašnajva.
U zrenjaninskoj policijskoj upravi su, ističe, oštećene uputili na Odeljenje za visokotehnološki kriminal.
„I sama sam odmah poslala mejl u kojem sam objasnila o čemu se radi. Navela sam da želim da se taj nalog ugasi, jer ne želim da ljudi budu oštećeni, zbog toga što misle da komuniciraju sa mnom, a ne sa nekim ko mi je hakovao profil“, kaže Đolovićeva.
„Oni su odgovorili da je u krivičnoj prijavi potrebno da se navede URL adresa i kada je profil hakovan. Ja sam pronašla sms koji sam dobila i sve to sam poslala tom odeljenju. Međutim, nikakav odgovor nisam dobila. Posle 20 dana sam opet pitala šta se događa, da li će mi vratiti nalog ili će ga ugasiti. Meni stvarno to nije bilo toliko bitno da se sačuva, jer ja tamo nisam imala ništa bitno. Ali, ni tada nisam dobila nikakv odgovor“, ističe.
Hakovan profil na Fejsbuku je gotovo nemoguće blokirati i ugasiti
Čak i njeni prijatelji koji se bave IT-jem su, objašnjava, bili iznenađeni kako je profil hakovan i kako je zamenjena i mejl adresa.
„U međuvremenu se javljaju ljudi koji kažu da su novčano oštećeni, a nekima su isto kao i meni ukradeni nalozi. Čak sam pisala i Fejsbuku da mi je profil hakovan i da želim da ga ugase, ali njihov odgovor je bio da na profilu nema ničeg lošeg i da oni ne smatraju da je to profil koji je ukraden“, navodi ova žrtva hakera.
„Ja sam napravila nov profil i tu sam sve obavestila da mi je stari profil hakovan. Čak sam snimila i video uputstvo kako treba prijaviti da je nečiji profil hakovan. Svima koje imam u telefonskom imeniku sam na Vajber prosledila tu poruku i svi koji su to prijavili su dobili isti odgovor od Fejsbuka kao i ja“, kaže Đolovićeva.
Privatno joj je savetovano da se hakovanim profilom uopšte ne bavi.
„Nezvanično mi je rečeno da ne vredi bilo šta da se radi, niti da se pokreću tužbe, jer ću sama sebi natovariti troškove, a ništa se neće rešiti. I dan danas ljudi dobijaju poruke sa tog starog profila i ljudi koji ne znaju za problem nasedaju i bivaju oštećeni“, objašnjava.
„Poruke koje dobijaju su sa srcima, detelinom sa četiri lista… Ljudi se „pecaju“, jer misle da sam ja. Jednog dana sam imala čak 40 poziva od ljudi koji su dobili poruke. Stvarno više ne znam ni šta da radim, niti kako da se postavim… Nemoćna sam da bilo šta uradim, a moje ime se koristi kako bi se ti ljudi oštetili. I u oktobru sam opet pisala odeljenju za visokotehnološki kriminal, ali ništa nisam postigla“, navodi Đolovićeva.
Za hakere nema nezanimljivih pojedinaca
Stručnjaci upozoravaju da su mete napada često oni koji smatraju da njihovi životi nikome nisu interesantni i da nemaju šta da kriju.
„Najčešća greška je kada ljudi misle „ja nisam bitan, ko će mene da napadne“, a najgora rečenica koju mogu da kažu jeste „ja nemam ništa da krijem“. Kao što je gospođa iz Zrenjanina na svom primeru videla, svako od nas ima nešto zbog čega je važan. Moguće je da se nekom hakuje nalog i da se onda preko toga varaju drugi ljudi“, kaže Adel Abusara, stručnjak za sajber bezbednost, PwC Srbija.
S druge strane, objašnjava, svaki čovek ima neku svoju društvenu ulogu.
„Mi smo nečija deca, nečiji roditelji, možda smo članovi neke institucije, radimo u nekoj firmi… Preko nas neko može da dobije pristup onome što mu je važno. Ustanovi za koju radimo ili može da hakuje nekog ko mu može biti važan. Za hakere smo mi gomila podataka koje oni mogu da monetizuju“, objašnajva.
Na internetu, upozorava, svi moraju da imaju jake šifre.
„Mi nismo uspeli na najbolji način da shvatimo kako treba da se ponašamo na internetu. To stalno naglašavam. Onlajn svet i naš realan svet se prožimaju do mere koju mi ne možemo da shvatimo. Veliki broj ljudi i dalje internet doživljava kao nešto što je potpuno odvojeno od realnog sveta koji žive. To je jedan od ključnih problema“, ističe Abusara.
Ceo tekst možete pročitati ovde.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
