Nekada je rad u inostranstvu bio vezan za razvijene zemlje u koje mnogi žele da odu kako bi zaradili i obezbedili svoje porodice. Od pre nekoliko godina i Srbija se suočila sa nedostatkom radne snage, pa su i kod nas stranci iz siromašnih zemalja pronalazili poslove. Često i na kapitalnim projektima koje finansira ili podržava država. I tu ne bi bilo ništa sporno da se prava tih radnika poštuju onako kako to propisuju najviši pravni akti. Ali, nije uvek tako. Poslednji primer kršenja osnovnih ljudskih prava, prema mišljenju stručnjaka iz ove oblasti, trpe radnici iz Vijetnama koji su angažovani na izgradnji fabrike guma Linglong u Zrenjaninu. Prema činjenicama sa terena, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava ukazuju da su radnici iz Vijetnama moguće žrtve trgovine ljudima i radne eksploatacije.
Da stranci koji su angažovani na poslovima izgradnje fabrike guma Linglong u Zrenjaninu ne borave u adekvatnim uslovima, proteklih meseci više puta je na lokalu upozoravano. Čini se, ipak, da to nije dovelo do adekvatne reakcije nadležnih. Sredinom novembra pojedini mediji su kamerama zabeležili stanje u barakama u kojima žive, i svedočenja radnika iz Vijetnama. Prema njihovim tvrdnjama, u kolektivnom smeštaju nema grejanja, dovoljno sanitarnih čvorova, tople vode… Da bi se bolje upoznali sa njihovim položajem i eventualnim problemima, radnike iz Vijetnama su 14. novembra posetili predstavnici udruženja A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava i ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima.
.jpg)
„Na osnovu kontakta sa radnicima došlo se do zaključka da im je, osim što su im ozbiljno narušena radna prava, ugroženo zdravlje, a imajući u vidu uslove rada i smeštaja, potencijalno i život. Veliki broj utvrđenih činjenica ukazuje na mogućnost da su radnici žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije“, kaže Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA.
Kako su radnici iz Vijetnama stigli na gradilište Linglonga?
U Zrenjaninu trenutno ima oko 500 radnika iz Vijetnama. U Srbiju su došli tokom marta, aprila i maja ove godine.
„Transport su organizovale agencije iz Vijetnama, koje su za svoje usluge – prevoz, pribavljanje vize i smeštaja, unapred potraživale od radnika 2.200 do 4.000 dolara, što su radnici kroz zaduživanje pribavljali i isplaćivali agenciji. Radnici su angažovani na osnovu ugovora sa firmom China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co. LTD, ogranak, Beograd. Prema dobijenim informacijama, kineska kompanija Linglong International Europe d.o.o. Zrenjanin na svom gradilištu fabrike automobilskih guma u Zrenjaninu angažovala je izvođača radova China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction koja preko desetak agencija iz Vijetnama regrutuje radnike za rad u Srbiji. Nikome od radnika koji su potpisali ugovor, nije naznačen datum započinjanja rada, a na osnovu njihovih izjava saznajemo da im je novac isplaćivan „na ruke“, objašnjava naša sagovornica.
„Rad se odvija u smenama koje traju devet sati, sa jednom pauzom za ručak u trajanju od sat vremena. Poslodavac ne obezbeđuje korišćenje svih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, a od plate radnicima odbija troškove za deo opreme za rad (čizme, rukavice, radno odelo). Svakih 10 dana radnici dobijaju radne rukavice, a ukoliko se iste ranije oštete, moraju sami da pokriju troškove pribavljanja novih. Radnici su u obavezi da rade 26 dana u mesecu, a ukoliko iz bilo kog razloga ovo ne ispune, te imaju makar i dan manje, neće biti isplaćeni za ceo taj mesec. Takođe, ukoliko na posao ne dođu na vreme, biće novčano kažnjeni, tako što će im biti uskraćena dnevnica“, navode u dvema organizacijama.
Oduzimanje pasoša i smeštaj u barakama bez osnovnih uslova za život
Po dolasku u Srbiju radnici iz Vijetnama su pasoše morali da predaju poslodavcu, jer im je rečeno da je to praksa kada su strani državljani u pitanju. Tek nakon pokretanja ove priče, pasoši su im vraćeni.
„Kada su došli u Srbiju radnici su smešteni u barake koje nemaju adekvatne uslove za život i boravak. U pretrpanim sobama nalaze se kreveti na sprat, a u objektu postoje samo dva toaleta na 500 radnika. Kreveti nemaju dušeke, već daske prekrivene tanjim jorganom. Nema adekvatne infrastrukture i kanalizacije, pa se fekalije izlivaju na desetak metara od baraka, što je krajnje nebezbedno po zdravlje radnika. Pored toga, nisu im obezbeđeni grejanje, struja i pijaća voda. Nema tople vode za tuširanje i odeću peru ručno, hladnom vodom i suše na postojećim štrikovima gde čuvaju i druge stvari jer nemaju ormare“, objašnjava Piskulidis.
„Radnicima je ugroženo zdravlje i iz perspektive sveprisutne pandemije virusa kovid 19. Hteli su da se vakcinišu, međutim kada su se obratili nadležnima iz kompanije, rečeno im je da je to komplikovano i da neće moći. Nisu obavešteni da mogu bez ikakvih uslovljavanja da prime vakcinu. Kada se neko razboli, izoluje se u improvizovanu bolničku sobu gde ostaje dok ne ozdravi, bez plaćene nadoknade. Nekolicina njih sa simptomima infekcije kovida 19, sami su pokrivali troškove testiranja u privatnoj klinici na koju ih je poslodavac uputio, kao i troškove neophodnih lekova. Usled drugih zdravstvenih problema, radnici takođe nisu dobijali adekvatnu zdravstvenu zaštitu već su bili prinuđeni da se sami leče“, navodi naša sagovornica.
Pokazatelji da je neko žrtva trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije
Zbog loših uslova života i rada, radnici su do sada u dva navrata štrajkovali. Prvi put zbog toga što nemaju dovoljno hrane, a drugi put zbog neisplaćenih zarada, jer im je plata kasnila dva meseca.
„Posebnu pažnju skrećemo na pitanje bezbednosti radnika, s obzirom na to da se na mestu boravka radnika oseća snažan miris plina, a da je smeštaj zatrpan neobezbeđenim plinskim bocama. Radnici svedoče da bi se polovina radnika najradije vratila kući u Vijetnam, ali ne mogu jer nisu u posedu svojih pasoša, a i zato nisu im isplaćene sve dogovorene zarade. Pojedini se plaše deportacije, jer u tom slučaju neće biti u mogućnosti da namire dugove u koje su ušli kako bi počeli da rade u Srbiji“, kaže Piskulidis.
„Iz navedenih svedočenja mogu se zaključiti određeni pokazatelji trgovine ljudima. Regrutovanje i dovođenje u zabludu o uslovima rada i boravka, obećanje legalnog posla i pristojne zarade. Složen i do kraja neregulisan sistem upućivanja stranih radnika, veći broj različitih aktera, agencija i privatnih kompanija. Upitni ugovori i način angažovanja. Radnici ne govore niti razumeju lokalni jezik. Ograničena im je komunikacija i kretanje. Grupno stanovanje u izuzetno neuslovnim barakama, neadekvatna ishrana. Iskorišćavanje rada – 26 radnih dana mesečno / 234 radnih sati, što je u suprotnosti sa odredbama Zakona o radu. Neredovna i neadekvatna novčana nadoknada. Drakonsko finansijsko kažnjavanje za nedolazak na posao ili kašnjenja. Velika zavisnost od poslodavca, nebezbedni uslovi rada i boravka. Pretnje i zastrašivanje od strane poslodavca i nemogućnost prestanka sa radom i povratka kući“, navodi naša sagovornica.
Prijava potencijalne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije radnika iz Vijetnama angažovanih na gradilištu Linglonga
Organizacije ASTRA i A11 uputile su zvaničan dopis/prijavu potencijalne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije i molbu za reakciju nadležnih organa Republičkom javnom tužilaštvu, Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, Kancelariji za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, PU Zrenjanin, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja / Sektoru za socijalnu zaštitu / Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Inspektoratu za rad, Inspekciji rada u Zrenjaninu, Ministarstvu zdravlja− Odeljenju sanitarne inspekcije i Zaštitniku građana.
„Koliko mi znamo PU Zrenjanin je u ponedeljak izašla na uvid, a juče predstavnici Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Međutim, zvaničan dopis i odgovor na naš zahtev nije stigao još uvek ni od jedne institucije kojoj je upućen. Nažalost, nismo iznenađeni reakcijom ili nereagovanjem državnih organa na to što se u Zrenjaninu dešava. Država od starta ima blagonaklon odnos prema firmi Linglong i, imajući to u vidu, snosi i deo odgovornosti za situaciju u kojoj su se našli radnici iz Vijetnama. S druge strane u 2020. godini ASTRA je radila na vrlo sličnom slučaju, ali koji se tada odnosio na radnike iz Indije. S obzirom na to da znamo da se je u tom slučaju država Srbija odrekla odgovornosti za kršenje ljudskih i radnih prava koje se odigrava na njenoj teritoriji, ne bi nas začudilo da i u slučaju vijetnamskih radnika se desi nešto slično“, objašnjava Piskulidis.
Slučaj Indijaca koji su radili u Srbiji
„Podsetimo, radnici iz Indije koji su bili angažovani na kapitalnim državnim infrastrukturnim projektima, kao što su izgradnja brze pruge između Beograda i Budimpešte, Koridora 11, vijadukta „Čortanovci“ su prošle godine dva puta štrajkovali, jer im nisu isplaćivane zarade. Ispostavilo se da njihov boravak u Srbiji podrazumeva i neadekvatne uslove smeštaja i rada, sumnjive ugovore o radu, neregulisan radni status u odnosu da državu Srbiju na čijoj teritoriji se nalaze i gde rade, zadržavanje ličnih dokumenata i generalno nekorektan odnos poslodavca. Tom prilikom pokriće za takav odnos prema njima poslodavac je nalazio u činjenici da su oni ugovore o radu potpisali u Indiji, a da su formalno zaposleni u američkoj firmi“, precizira naša sagovornica.
„Ovako sklopljeni ugovori osim što su onemogućili uređivanje radno-pravnog statusa radnika, ostavili su prostora za gomilu nekorektnosti u odnosu poslodavca prema zaposlenima, a koje su u suprotnosti sa odredbama domaćeg Zakona o radu. Odgovor države Srbije, konkretno Inspekcije rada i Ministarstva za rad, na ovaj slučaj bio je da, bez obzira na to što radnici iz Indije rade kod srpskog poslodavca i trenutno žive i rade na teritoriji Republike Srbije, nadležnost za njih snosi američka inspekcija rada, jer se na ove radnike primenjuju američki propisi. Ovakva odluka izazvala je brojne reakcije ekspertske javnosti koja je pokušala da ukaže da ovaj slučaj otvara vrata novim sličnim slučajevima u budućnosti“, objašnjava Piskulidis.
Radnici iz Vijetnama imaju pravo na različite vidove pomoći i podrške
Sve institucije kojima je prosleđen dopis trebalo bi da reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima, utvrde činjenično stanje i na osnovu toga reaguju, objašnjava naša sagovornica.
„Imajući u vidu da se radi o potencijalnim žrtvama trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, postoji čitav set zakona koji bi trebalo da ih štiti. I oni po srpskom zakonodavstvu imaju pravo na više vrsta pomoći i podrške: besplatnu medicinsku pomoć, pomoć psihologa, pravnu podršku, besplatnog prevodioca koji bi ih upoznao sa njihovim pravima i mogućnostima, siguran smeštaj. Policija i inspekcije bi nakon utvrđenog stanja, ukoliko zaključe da ima nepravilnosti ili na osnovu svedočenja radnika trebalo da pokrenu istražni postupak. Inspekcija rada i sanitarna inspekcija bi, takođe, trebalo da, ukoliko utvrde da ima nepravilnosti, propišu određene mere. Akcija bi trebalo da bude sinhronizovana, ali najpre treba snabdeti ljude hranom i odećom i što pre im obezbediti uslovan smeštaj. Mesto na kome su sada je izvor zaraze. U međuvremenu bi institucije trebalo da rade svoj posao“, kaže naša sagovornica.
Do kraja septembra u Srbiji je registrovano 34 žrtava trgovine ljudima, a tokom prošle godine 57. Međutim, stručna javnost upozorava da je realni broj žrtava u Srbiji i do 10 puta veći, objašnjava Piskulidis.
„U većini slučajeva kada se dovode veće grupe radnika iz inostranstva postoje agencije u matičnim zemljama koje ih regrutuju“, kaže Piskulidis.
Koji domaći zakoni štite strane radnike u Srbiji?
Po zakonima Srbije strane radnike u našoj zemlji štite domaći pravmi akti.
„To su član 2. Zakona o radu, stavovi 1. i 4. „Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica, kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije drukčije određeno“ i „Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno“. Takođe, i član 4. stav 1. Zakona o zapošljavanju stranaca „Stranac koji se zapošljava u Republici u skladu sa ovim zakonom, ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Republike, ako su ispunjeni uslovi u skladu sa zakonom“, navodi naša sagovonica.
„Izuzeci koje pominje Zakon o radu tiču se rada u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Srbiji, kao i situacija kada je posebnim međudržavnim ugovorom koji potvrđuje Narodna skupština uređeno da će se na upućene radnike primenjivati pojedina pravila rada koja važe u matičnoj državi poslodavca koji ih upućuje. Štiti ih i Ustav Republike Srbije, koji predviđa da „Stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike Srbije“ (član 17)“, dodaje Piskulidis.
Zakon o zapošljavanju stranaca
„Postoji i Zakon o zapošljavanju stranaca u članu 19. (stav 2. tačka 4) u kojem se kaže da se „strani državljanin upućuje na rad uz izdavanje akta o upućivanju na privremeni rad u Republiku, kojim se utvrđuje način ostvarivanja prava i obaveza iz rada, kao i način smeštaja i ishrane za vreme boravka i rada u Republici“. Nigde se ni ne pominje izuzetak od pravila da se na njega primenjuje radno pravo Srbije, dok se nalazi na privremenom radu. Ovo pitanje se praktično do nedavno nije ni postavljalo, jer se podrazumevala primena srpskog prava u hiljadama prethodnih slučaja kada su strani državljani upućivani na rad u Srbiju“, zaključuje naša sagovrnica.
Resorno ministarstvo: Linglong najčešće kontorlisano gradilište u srednjem Banatu
Kako su preneli pojedini mediji povodom prijave za potencijalnu trgovinu ljudima sa ciljem radne eksploatacije, a koju je podnelo više nevladinih organizacija, oglasilo se resorno ministarstvo. U saopštenju se navodi da je obavljen vanredni inspekcijski nadzor u saradnji sa Kancelarijom za koordinaciju aktivnosti za borbu protiv trgovine ljudima pri MUP-u Srbije.
Odsek za strance zrenjaninske policijske uprave navodi na su na gradilištu angažovana 402 radnika iz Vijetnama od kojih 367 ima vizu, a 35 zakonit legalni boravak.
Ministarstvo rada naglašava da je gradilište Linglong najkontrolisanije u srednjem Banatu kada je reč o bezbednosti na radu, zdravlju zaposlenih i radnim odnosima. Ističu da su u prethodnih godinu dana doneta dva rešenja o uklanjanju nepravilnosti tj. o pokretanju prekršajnog postupka.
Uzbunjivač dobio otkaz, jedva napustio gradilište
Situacija na gradilištu fabrike Linglong se ni danas ne smiruje. Mediji prenose da je radnik iz Vijetnama koji je javno govorio o uslovima u kojima žive i rade dobio otkaz. Da mu u prvi mah pasoš nije bio vraćan, kao i da mu je bio onemogućen izlazak iz kruga fabrike. U tome su mu pomogli zrenjaninski aktivisti i ostali radnici iz Vijetnama koji su fizički odgurali radnike obezbeđenja, a koji su sprčavali automobil sa uzbunjivačem da napusti krug fabrike.
Takođe, pojedini portali javljaju da su radnici iz Vijetnama stupili u potpunu obustavu rada kako bi skrenuli pažnju poslodavcu na nehumane uslove smeštaja u kojima borave. To je, istovremeno i znak podrške njihovom kolegi koji je dobio otkaz jer je govorio za medije o lošem položaju zaposlenih vijetnamskih radnika u Zrenjaninu.
Prema današnjim saznanjima, ispred baraka u kojima se nalaze vijetnamski radnici bili su pripadnici inspekcije, policajci u civilu i službenici iz kancelarije Zaštitinika građana.
Fotografije ustupila Hristina Piskulidis
.png)
.gif)
.gif)
