Zašto se sve više okrećemo lekovitom bilju i prirodnoj kozmetici?

Pored klasične, u poslednje vreme sve je popularnija i alternativna medicina. Ona ne može da zameni naučna dostignuća, ali može da poboljša kvalitet života. Naša sugrađanka Radmila Marić se godinama unazad bavi alternativnim načinima lečenja. Interesovanje za lekovito bilje i alternativnu medicinu se kod nje javilo, kaže, još u ranoj mladosti. Obrazovanje u ovoj oblasti je, objašnjava, godinama unazad dostupno zainteresovanima koji nisu zdravstveni radnici, što ona koristi za usavršavanje postojećih i sticanje novih znanja.

Alternativna medicina podrazumeva metode, postupke i veštine koje su neinvazivne i neagresivne. Primenjuju se u dijagnostici, terapiji i za poboljšanje i očuvanje kvaliteta života, kako kod onih koji imaju nekih tegoba, tako i kod zdravih osoba, objašnjava Radmila Marić, koja je kreirala brend prirodne kozmetike Gorska vila.

“Jedna od nekoliko metoda za koje sam se ja školovala je fitoterapija. To je metoda lečenja, ublažavanja i sprečavanja bolesti i tegoba upotrebom celih lekovitih biljaka ili njihovih delova – cvetova, listova, korena u vidu eteričnih ulja, ekstrakata i drugih izolata ili kao gotovih pripravaka – čajeva, tinktura, masti, kapsula… Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktičkog sredstva ima u našem narodu bogatu i dugu tradiciju. O tome svedoče mnogobrojni stari spisi. Hodoški kodeks se smatra najstarijim kodeksom srpske svetovne medicine i on datira iz XIV veka. Hilandarski medicinski kodeks broj 517, koji je iz XV ili XVI veka, je najdragoceniji spomenik srpske medicinske kulture. Sretna sam što sam u toku svog školovanja imala priliku da vidim razne vredne spise i recepture poznatih herbalista i herbarijum Josifa Pančića”, počinje priču Radmila Marić.

Biljke ne smeju da se ugrožavaju branjem

“Spadam u onu, nažalost, retku kategoriju ljudi koji vole ono što rade i radim ono što najviše volim – sakupljam lekovito bilje i od njega pravim razne preparate – meleme, tinkture, kreme, sirupe… Važno je da se biljke beru u ekološki prihvatljivim područima. Što dalje od saobraćajnica ili fabrika. Svaka biljka ima svoje prirodno stanište i u skladu sa tim se i bere. Majčina dušica npr. voli osiromašene livade i posnu zemlju. Kopriva voli đubreno tlo, senovite zone, posebno blizu vode. Islandski lišaj, virak, oman, brđanka rastu na nadmorskoj visini koja prelazi 1.200 metara. Ko god se bavi sakupljanjem lekovitog bilja upozna njihove lokacije. Može se reći da se bilje sakuplja od Tise do Tare”, dodaje naša sagovornica.

Branje biljaka, objašnjava, treba obavljati na način koji ne ugrožava postojanje vrste koja se bere.

“Odmah nakon branja, bilje treba sušiti i pripremati za upotrebu. Sušenje bi trebalo obavljati u senovitim prostorijama sa konstantnom temparaturom, a potom skladištiti u posude od prirodnih materijala. Da bi se napravila dobra i kvalitetna tinktura potrebno je od tri do šest nedelja da se bilje ekstraktuje u rastvaraču. Isto toliko treba da se macerira bilje u ulju za melem. Osnovne recapture se uče u školi, a svaki fitoterapeut nadogađuje te recepte na osnovu iskustava, mogućnosti”, kaže Marić.

Fitoterapija – alternativna medicina

Prirodna kozmetika je, ističe, jedna od grana fitoterapije.

„Poslednjih godina podignuta je svest za očuvanje prirode i životinja, pa se sve veći broj ljudi okreće recikliranju, ishrani na bazi organskih namirnica i prirodnim proizvodima za negu kože. Najveći organ u telu je koža. Ona se ponaša kao sunđer, pa upija sve negativne uticaje iz spoljašnje sredine. Uključujući i preparate koje smo sami naneli. Preko nje štetne materije prodiru u krvotok, a odatle do svih delova organizma. Da bi neku kremu ili kozmetički proizvod nazvali prirodnim osnovni kriterijum je da svaki sastojak, bilo to biljno ulje, buter, emulgator ili etarsko ulje mora da bude prirodnog porekla i da je pri tom svaki od tih sastojaka imao minimalnu dodatnu obradu u odnosu na prirodu”, objašnjava naša sagovornica.

“Verovatno ste već negde pročitali zastrašujuće tekstove o kancerogenim i ostalim štetnim svojstvima pojedinih kozmetičkih sastojaka. Čovečanstvo još nije dovoljno ekološki osvešteno, onoliko koliko je napredovalo u nekim drugim područjima. Svakodnevno, ne samo preko kozmetike, dolazimo u kontakt sa velikim brojem štetnih supstanci”, kaže Marić.

Alternativna medicina utiče na kvalitet života

Alternativna medicina sve više zanima ljude, a za pomoć joj se, kaže, korisnici prirodne kozmetike najviše obraćaju putem društvenih mreža. Takođe, i preporuka ima veliki značaj.

“Najviše se traže tinkture za imunitet, detoksi, razni melemi, čajevi za heliko bakteriju, ešerihiju… Od prirodne kozmetike najveća je potražnja za kremama, sapunima, ali i buterima, pilinzima. Prednost naše prirodne kozmetike je što se svaka krema radi po narudžbini. Baš za onaj tip kože za koji se traži i ciljano za problem koji treba da se reši – akne, suva koža, bore… Kao i u svakoj oblasti, konstantna edukacija je jako bitna. Ali isto tako i druženje sa biljoberima i razmena iskustava sa kolegama. Što se tiče izrade prirodne kozmetike u Srbiji imamo dosta dobar kvalitet sirovina kod uvoznika, pa je i kvalitet prirodne kozmetike na dobrom nivou”, dodaje naša sagovornica.

Greške prilikom pripreme čajeva

Biljni, cvetni i voćni čajevi su toliko široka kategorija čaja da ih je, objašnjava, gotovo nemoguće sve nabrojati.

“Vekovima su ljudi brali razno bilje, listove drveća i trave i zapisivali njihovo delovanje na zdravlje. Naši najpopularniji biljni čajevi su kamilica, nana, hajdučka trava, matičnjak, kopriva. Lišće različitog drveća kao što su dud, orah, kupine, smokve se, takođe, može koristiti za čaj.  Kod pripreme čajeva ljudi najčešće greše u tome što predugo ostave preliveno bilje u čaju, pa čaj bude gorak. Biljke kod kojih bi se lekoviti sastojci mogli kuvanjem uništiti pripremaju se na taj način što se preliju ključalom vodom, poklope i nakon 15-tak minuta procede. Na ovaj način se iz biljke izdvajaju samo sastojci koji su za lečenje korisni. U ostatku se zadrže sastojci, većinom tanin i smole, koji bi mogli da ometaju dejstvo lekovitih sastojaka”, ističe Marić.

“Lekovite biljke kod kojih je sluz glavni lekoviti sastojak, na primer koren belog sleza, spravljaju se tako što se samo potope u hladnu ili toplu vodu i ostave da stoje određeno vreme. Razlog je da se sluz jačim zagrevanjem ne bi zgrušala ili raspala. Većina korenja i kora drveća se potapa u hladnu vodu i kuva, vodeći striktno računa o naznačenom vremenu kuvanja. Neke biljke zahtevaju potapanje u hladnoj vodi nekoliko sati, pa tek onda kuvanje. Što se tiče kombinovanja biljnih vrsta, nabolje je posavetovati se sa fitoterapeutom, jer različiti promeri i najpopularniih čajeva mogu izazvati različite efekte na oganizam. Ako se biljni čajevi daju deci, količine moraju biti srazmerno manje. Obično je za školski uzrast dovoljna polovina od uobičajene doze za odrasle. Bebama se može dati samo kamilica i to uvek sveže spremljena”, zaključuje na kraju razgovora Radmila Marić.

Fotografije ustupila Radmila Marić