Zašto poljoprivrednici sve češće odustaju od zakupa zemlje

Do nedavno u Vojvodini gotovo da nije mogao da se nađe ar zemlje da se kupi ili iznajmi. Cene arende često su bile i nerealne, kažu poljoprivrednici. Ali, najuporniji su ih plaćali. Međutim, ove godine sve je više proizvođača koji odustaju od zakupa zemlje, jer se proizvodnja pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe ne isplati, piše RTS.

Za nama su tri teške godine za poljoprivredu – suša i niske otkupne cene žitarica i uljarica učinile su ovu proizvodnju neprofitnom, zbog čega mnogi poljoprivrednici, ne samo mali i srednji, već i oni najveći, imaju ozbiljan problem.

„Ranije smo imali jednu isforsiranu utakmicu u licitaciji i dizanje cene arende da bi se došlo do zemljišta. To je posledica uzimanja velikih kredita za savremene poljoprivredne mašine koje su potrebne u ovoj proizvodnji. Ljudi su bili prinuđeni da dođu do što veće površine zemljišta da bi mogli da otplaćuju te kredite, pa je arenda išla i do 300 evra po lancu“, objašnjava Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

„Sada poljoprivrednici imaju neisplativu proizvodnju i na svojoj zemlji, a kamoli na onoj za koju plaćaju arendu. Zakupodavci nude lanac u zakup za 200 evra i niko to ne uzima. To je pad od 30 posto za zakup, a proizvođačima ne znači ništa. Zemljište koje se obrađuje u zakupu je omča oko vrata u ovakvim uslovima u kojima se trenutno poljoprivreda u Srbiji nalazi. Ja ne radim ni jedan ar u arendi i ne mogu da pokrijem troškove proizvodnje“, dodaje Kleut.

Otkupne cene niže od proizvodnih

Pre deceniju i po, kaže, cene poljoprivrednih proizvoda bile su više nego danas, dok je repromaterijal bio daleko povoljniji.

„Pšenica košta 20 dinara, a pre petnaest godina koštala je 24 dinara, kada je repromaterijal bio upola jeftiniji nego danas. Kukuruz je tada bio 22 dinara, a litra nafte 75. Sada je nafta 200 dinara. Kilogram đubirva je bio 25 dinara, a sada je 70 dinara, dok je prošle godine bio 115“, navodi Kleut i dodaje da su u poslednje vreme mnogi poljoprivrednici odustali od bavljenja ovom proizvodnjom i ugasili svoja gazdinstva.

„Građani plaćaju skupu hranu, a proizvođači od toga nemaju ništa. Ako je kilogram pšenice 20 dinara u otkupu, kako je onda vekna hleba 70 dinara, a o kifli da ne pričam. Litra mleka je 35 dinara u otkupu, a u prodavnici je 150 dinara, kad mu je skinuta sva masnoća za pavlaku, maslac… Jasno je da svi zarađuju sem poljoprivrednika“, ističe Kleut.

U ataru Zrenjanina, kaže, i dalje se mogu naći parcele sa kojih ni kukuruz još nije skinut.

„Ljudi nemaju para za naftu, a kamoli da razmišljaju o jesenjem ili zimskom oranju koje je neophodno uraditi da bi u proleće bila kvalitetna setva i da bi se zadržala vlaga u tom zemljištu“, kaže Kleut.

Poljoprivrednici ređe odustaju od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta

Otkazivanje zakupa mnogo je lakše i češće kod dogovora između privatnih lica, nego kada se državno poljoprivredno zemljište uzima u arendu. U gradskoj upravi Zrenjanina kažu da je interesovanje za zakup ovog zemljišta veliko i da se svake godine na javni poziv za pravo prečeg zakupa prijavi više od 200 zakupaca, dok se nešto manje njih prijavi za licitaciju.

„Cene zakupa za 2024. godinu se kretaću od 30 do 320 evra po hektaru, zavisno od kvaliteta zemljišta koje se izdaje. Najčešći zakupci su stočari“, navode u gradskoj upravi Zrenjanina.

„Retko se dešava da zakupci sami odustaju od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Do takvih situacija dolazi ako se umanji stočni fond i ako se poljoprivredno zemljište vrati restitucijom. Posledica za raskid ugovora nema, jer zakupci plaćaju zakup unapred, dostavljaju sredstva obezbeđenja za višegodišnji zakup, a predviđeno je da se po raskidu ugovora ta zemlja izdaje na prvoj sledećoj licitaciji“, dodaju u toj upravi.

Prošle godine u ovoj opštini na period od jedne godine izdato je oko 3.500 hektara, a na više godina 4.300 hektara. Takođe, u Zrenjaninu su na snazi i višegodišnji ugovori za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta koji su ranije potpisani, a kojim je obuhvaćeno skoro 10.000 hektara.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Izvor: RTS