Zašto ni polovina budžeta namenjena za sufinansiranje nabavke bicikala nije iskorišćena?

Grad Zrenjanin je sredinom avgusta ove godine raspisao Javni poziv za izbor privrednih subjekata u sprovođenju nabavke bicikala kao ekološki prihvatljivog transporta na teritoriji grada. Ovim je učinjen prvi korak u akciji subvencionisanja kupovine bicikala od strane građana, čime je Zrenjanin ušao u red malobrojnih sredina koje su se odlučile za takav korak.

Za sufinansiranje nabavke bicikala iz ovog Javnog poziva iz budžeta Grada opredeljeno je ukupno milion dinara, a građani mogu da dobiju 5.000 dinara sa PDV-om po jednom biciklu, što znači da na ovakav način do novog bicikla može doći 200 podnosilaca sa potpunom dokumentacijom.

Međutim, model po kojem Zrenjaninci mogu da dobiju subvencije za kupovinu bicikla razlikuje se od novosadskog i beogradskog modela. Više o ovoj temi možete pročitati u našem tekstu „Subvencionisanje kupovine bicikala drugačije za Zrenjanince nego za Novosađane i Beograđane“ kao i „Grad Zrenjanin daje 5000 dinara po biciklu, a evo koliko Vi treba da dodate„.

Kako portal I love Zrenjanin saznaje, do sada, tri i po meseca kasnije, nije iskorišćena ni polovina subvencija. Tačnije, dodeljene su 82 subvencije, a još 9 zahteva čeka odobrenje komisije koje bi trebalo da bude dato tokom ove nedelje.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, ali s obzirom da u protekle tri nedelje nije podnet nijedan novi zahtev, postavlja se pitanje da li će preostala predviđena sredstva biti prebačena u narednu kalendarsku godinu.

Pored tog, postavlja se i drugo pitanje – zbog čega je podnet, odnosno nije podnet toliki broj zahteva za kupovinu subvencionisanih bicikala?

Odgovor smo potražili od Željana Popova, aktiviste Udruženja ljubitelja biciklističkih i drugih rekreativnih aktivnosti „Off road cycling“ iz Zrenjanina, ali i člana “Komisije za realizaciju nabavke bicikala kao ekološki prihvatljivog transporta na teritoriji grada Zrenjanina” koji ima nadzornu ulogu.

Kako ocenjujete celokupnu priču oko dodele podsticaja za kupovinu bicikala?

Bez sumnje, subvencionisanje održivih vidova transporta je svakako pozitivna stvar. Potreba savremenih urbanih celina je efikasan, ekonomičan, brz, a ujedno i održiv transpot. U spektru različitih vidova održivog transporta biciklizam zauzima bitno mesto i lično vidim njegov ogroman potencijal upravo u Zrenjaninu. Sa te strane mi je drago da se Zrenjanin priključio ovogodišnjem trendu davanja subvencija koji je počeo u Novom Sadu, a nastavljen u Beogradu i drugim gradovima. Ideja da Zrenjanin subvencioniše kupovinu bicikala je odlična i mora se pozdraviti kao takva. Međutim, u Zrenjaninu je primenjen drugačiji model same dodele subvencija koji je od početka probudio sumnje. Za razliku od drugih mesta, gde građani mogu da uzmu predračun u bilo kojoj radnji koja prodaje bicikle, Zrenjaninci svoje pravo na subvenciju mogu da ostvare kupovinom bicikla samo u tri lokalne trgovine koje se bave prodajom bicikala, a koje su zadovoljile uslove konkursa. Razumem da su ova ograničenja proistekla iz potrebe da se krajnji kupac zaštiti od zloupotreba poput neosnovanih povećanja cena od strane prodavca, no, opet, nemogućnost šireg izbora ne ostavlja naročito pozitivan utisak na ovu priču.

Da li ste očekivali drugačiji ishod od trenutnog?

Nadao sam se da će odziv biti značajniji. To bi bio dobar znak za zrenjaninski biciklizam. Ovako, ovaj obim potražnje za subvencijama može dati pogrešnu sliku o tome kolika je stvarna zainteresovanost Zrenjaninaca za bicikle i biciklizam.

Šta je po Vama doprinelo tome da se nakon skoro četiri meseca nije stiglo ni do polovine namenjenog budžeta? Neinformisanost, nezainteresovanost ljudi za bicikl kao prevozno sredstvo, saobraćajna infrastruktura za bicikliste, cena…

Rekao bih da je to kombinacija svih tih faktora, no, u razgovoru sa sugrađanima na ovu temu, na mene je ostavilo najjači utisak postojanje jedne vrste nepoverenja. Mnogi mahom sumnjaju da je čitava priča o subvencijama nameštena radi ostvarivanja interesa nekog drugog, a da građani nisu stvarni predmet ovog poziva. To je nešto što nadilazi samu problematiku subvencionisanja bicikala i deo je opšteg nepoverenja u institucije. U tom smislu možemo reći da je izbor modela realizacije subvencija delom doprineo slaboj zainteresovanosti građana.

Kao član “Komisije za realizaciju nabavke bicikala kao ekološki prihvatljivog transporta na teritoriji grada Zrenjanina” koji ima nadzornu ulogu, mogu reći da je proces, onako kako je zamišljen, urađen dovoljno transparentno, te da ne vidim mesto za priče o nameštenom konkursu, a o tome i dovoljno govori i činjenica da sredstva još uvek nisu utrošena i da su na raspolaganju građanima. Ne znam šta će se dogoditi sa sredstvima namenjenim ovim povodom ukoliko ne budu utrošena do kraja godine, ali se nadam da će ostati na raspolaganju za ovu namenu u nekoj boljoj ponudi.

– Visina same subvencije je verovatno nešto što je odvratilo mnoge. 5000 dinara, pokazalo se, nije dovoljno motivišuća cifra da se naši sugrađani odluče za kupovinu. U Novom Sadu imamo primer da su subvencije u iznosu od 10000 dinara planule. U situaciji kada je globalno tržište bicikala dosta nestabilno, gde su zbog velike globalne potražnje i manjka ponude poskupljenja novih bicikala i opreme česta, a ponuda polovnih, jeftinih, bicikla iz inostranstva velika, realnije je ponuditi veću subvenciju za kupovinu novog bicikla.

Nepostojanje adekvatne biciklističke infrastrukture svakako doprinosi smanjenju zainteresovanosti, a istovremeno je ključna komponenta u razvoju biciklizma. Osim na momente, deklarativno, ne vidimo stvarnu odlučnost grada da ulaže u biciklizam razvojem infrastrukture i popravi položaj biciklističke zajednice, kaže Popov.

– Nije razvoj infrastrukture samo broj kilometara izgrađenih staza, kako se to predstavlja, već i njihov kvalitet i funkcionalnost, kao i ulaganje u prateću infrastrukturu poput parkinga, stanica za održavanje, zaštitnih barijera i najbitnije smelost da se primene rešenja koja će zaista favorizovati biciklizam, uglavnom na uštrb automobilskog saobraćaja.

Ako imamo situaciju da se u mnogim bitnim i prometnim ulicama grada meša biciklistički saobraćaj sa automobilskim, gde se biciklisti osećaju nelagodno i odlučuju se da voze pešačkim stazama, a to se toleriše, ako su postojeće biciklističke staze nepovezane u smislenu biciklističku mrežu, ako je vreme putovanja biciklom od tačke A do tačke B značajno duže nego automobilom, zbog svih prepreka na koje nailaze biciklisti na tom putu, onda nije ni čudo što se u Zrenjaninu o biciklu ne razmišlja kao ravnopravnom vidu transporta, pa zbog toga možda i manjka interesovanje za kupovinu novih bicikala.

– Ponekad mi se čini da ljudi misle da u Zrenjaninu biciklističku zajednicu čini samo skup smelih pojedinaca i onih koji nemaju drugu opciju, što nije dobro. Razvoj biciklizma nije rešavanje problema i stvaranje uslova za postojeće bicikliste, već ulaganje u buduću, masovniju, biciklističku zajednicu. Princip je prost, ako gradimo biciklističke staze, dobićemo više biciklista, ako gradimo kolovoze i parking mesta za automobile, imaćemo više automobila.

Kao član komisije, moram da primetim da je mesto i obim učešća biciklista i biciklističkih organizacija, dakle zainteresovane strane, u procesu dodele subvencija minimalan, da imamo samo nadzornu funkciju, to jest da ispratimo regularnost pristiglih prijava, a nismo učestvovali u kreiranju samog modela dodele, što bih naveo kao propust.

Mišljenja sam da biciklisti mogu i trebaju dati svoj doprinos aktivnostima grada koji ih se direktno tiču. Poželeo bih da priča o subvencionisanju bicikala ne bude samo kratkotrajno pomodarstvo i nadam se da će biti prilike da se ovaj model unapredi, z<ključio je Željan Popov na kraju razgovora.