Stručnjaci poručuju: Kako preventivno zaštititi psa od krpelja

Stručnjaci upozoravaju da se broj krpelja iz godine u godinu drastično povećava. Ovi paraziti aktivni su tokom cele godine, a najviše kada je lepo vreme, u periodu od marta do novembra. Žive u travi i hrane se krvlju svojih domaćina. Zbog toga su najugroženiji psi koji se često igraju na zelenim površinama. Veliki problem predstavljaju krpelji koji su zaraženi. Ujed ovakvog krpelja može da bude fatalan po kućnog ljubimca. Da bi se to izbeglo, trebalo bi preventivno delovati, a to znači zaštititi životinju od mogućnosti da je krpelj “napadne”.

Krpelji su paraziti koji žive na račun toplokrvnih domaćina.

“Bitno je da se zna da su krpelji najaktivniji u proleće, nešto malo manje tokom leta kada je jako toplo i u jesen. Znači da su proleće i jesen najkritičniji periodi. Opasnost od uboda krpelja kod pasa predstavlja to što krpelji mogu da prenesu neke zarazne bolesti koje mogu da budu čak i letalne za kućne ljubimce. Zato je veoma važno da vlasnici zaštite svoje ljubimce. Za to postoje različiti preparati. Uz to, svakako je bitno da vlasnici pregledaju životinju kada se vrate iz šetnje”, kaže Sandra Molnar, veterinar u Gama petu.

“Ako se krpelj još nije uhvatio to je onda odlično, jer se tada on lako skida. U slučaju da se krpelj već zakačio onda postoje dve opcije. Oni vlasnici ljubimaca koji znaju da skidaju krpelje i koji su to već radili mogu to bez problema sami da odrade. S druge strane, za one vlasnike koji nisu sigurni da bi to mogli da odrade, preporuka je da odu veterinaru. U principu, to se radi pincetom. Krpelj se hvata što bliže koži životinje, malo se zavrne i iščupa. Onda se mesto ujeda malo obriše, dezinfikuje povidon jodom ili tropostotnim hidrogenom”, dodaje naša sagovornica.

Preventivom protiv krpelja

Da bi se mogućnost da krpelj ujede životinju svela na minimum, najvažnije je preventivno delovanje.

“Najefikasnije je da se ljubimac zaštiti ili uz pomoć tabletica ili uz pomoć ampula. Postoje i ogrlice koje se koriste za neki duži vremenski period od 6,7,8 meseci. Ipak, obično se prevencija radi na mesečnom nivou. Svakog meseca se životinji da tabletica za žvakanje ili se u kožu ljubimca između lopatica utrlja sadržaj ampule. Sa prevencijom treba da se počne u martu i ona se ponavlja sve do novembra. Postoji i prašak, ali se prašak ne smatra adekvatnom zaštitom od krpelja. Imamo i rastvore za kupanje koji su antiparazitski ako pas baš ima jako puno krpelja. Ali se posle kupanja u tom rastvoru životinji daju ili tabletice ili ampule. Preko zime zaštita može da bude malo ređa. Jer realno, krpelji jesu aktivni i zimi. Poslednjih godina zime su sve toplije. Znači ne mora da se pravi prekid u zaštiti, a i može tokom zimskih meseci”, objašnjava Molnar.

Bez obzira da li se radi o psima sa dugom ili kratkom dlakom, svi su jednako ugroženi.

“Da li će životinja imati krpelja zavisi od toga gde se kretala. Ipak, vlasnicima pasa sa kratkom dlakom je malo lakše, jer će lakše pronaći krpelja, ako ga ima. To je malo teže kod pasa sa dugom dlakom. Kada govorimo o šetnji, preporuka veterinara je da se izbegavaju visoka trava i žbunje, jer tu najčešće ima krpelja. Mada, vlasnici kažu da se dešavalo da se na psu uhvati krpelj iako pas uopšte nije bio u travi, već su šetali stazom. U poslednje vreme krpelja ima jako puno, sve ih je više. Klima im odgovara, jer su zime blage. Zbog toga se ne smanjuje njihov broj tokom zime, samo se dodatno razmnožavaju kada je ovako lepo vreme. Baš zbog toga treba zaštititi životinju”, kaže naša sagovornica.

Opasnost po životinju predstavljaju zaraženi krpelji

“Može da se desi i da se krpelj uhvati na psa, da ga ugrize i padne sa životinje, a da vlasnik ljubimca to i ne primeti. Problem jesu oni krpelji koji su zaraženi i koji mogu da inficiraju životinju. Može da bude ogroman broj krpelja na životinji i da se ona ne zarazi, ako su krpelji zdravi. Tada može da se desi da dođe do anemija. S druge strane dovoljan je ubod jednog zaraženog krpelja i da to bude fatalno po ljubimca. Čim pas u ovom vremenu odbije hranu, to je prvi signal da se odmah ode do veterinara kako bi veterinar odradio klinički pregled i kako bi se videlo šta se sa životinjom događa. Veterinar je taj koji daje preporuke šta dalje da se radi. U najvećem broju slučajeva se ovde radi o bolesti koja se zove babezija”, objašnjava Sandra Molnar iz Gama pet-a.

Krpelji vrebaju iz trave

U veterinarskim ambulantama potvrđuju da u poslednje vreme imaju sve više zahteva vlasnika pasa da im pomognu u otklanjanju krpelja sa ljubimaca.

“Moja ambulanta radi od 1995. godine i tokom ovoliko godina rada susreo sam se sa ogromnim brojem slučajeva krpelja na životinjama. Reč je o parazitima koji žive uglavnom u travnatim područjima gde trava dostiže iznad 30 centimetara visine. Ipak, vetar može da ih donese i u delove gde je trava pokošena. Oni nemaju krila. Hrane se krvlju i uglavnom parazitiraju na životinjama. Ljubimci veoma lako mogu da budu meta krpelja tokom čitave godine, ali ih svakako najviše ima kada je toplo”, objašnjava Eugen Muc, vlasnik veterinarske ambulante Canis.

“Samim tim što parazitiraju na toplokrvnim domaćinima, krpelji prenose i infektivne bolesti. Od tih bolesti najveći problem prave babezija kod životinja i lajmska bolest kod ljudi. A tu je infektivna upala moždanih ovojnica što se jako teško otkriva i jako teško leči. Zbog toga je preventiva jako važna. Preventiva životinja podrazumeva da se ljubimci tretiraju različitim hemijskim preparatima koji ne dozvoljavaju da krpelji dolaze na životinje. Takođe, nakon svake šetnje životinju treba detaljno pregledati. Pregled se preporučuje i kod ljudi, jer se ujed krpelja ne oseti. Hemijski sastav njegove pljuvačke deluje kao lokalna anestezija”, dodaje naš sagovornik.

Terapija može, ali ne mora uvek da bude efikasna

Prve simptome bolesti od ujeda krpelja vlasnici životinja mogu da prepoznaju tako što se menja ponašanje životinje.

“Ljudi mogu da prepoznaju simptome ujeda krpelja tako što pas postaje tužan, nije veseo, odbija hranu, neće da se mazi. Naravno ima jako puno slučajeva kada krpelja i ne vidimo, jer se on “najeo” i otpao. Pošto je u tom slučaju već protekao period inkubacije onda se bolest ispoljava. Period inkubacije zavisi od bolesti do bolesti. Može da bude od 24 do 36 sati. Nekada se dešava da se infekcija pokaže i 2-3 nedelje nakon ujeda krpelja. U tom slučaju se bolest ustanovljava pomoću krvne ili serumske analize. I onda je jako komplikovano ustanoviti o kojoj se bolesti radi”, objašnjava Muc.

“Lečenje je isključivo lekovima. Životinja najčešće dobija injekcije. Nekada terapija bude uspešna, a nekada, na žalost, neuspešna. To zavisi od brzine reagovanja i uspešnosti prepoznavanja simptoma, jer mnoge bolesti imaju vrlo slične simptome. Često se razlikuju samo u nijansama. Nikakve operacije tu ne dolaze u obzir, samo terapija. Dešava se čak i da mi uspemo da spasemo životinju od smrti, ali da ostanu trajna oštećenja na jetri, bubrezima, srcu. Organizam koji je napadnut jednostavno ne može da obnovi tkivo. Kod ljudi može da dođe do trajnih oštećenja i na zglobovima, moždanim ovojnicama”, dodaje naš sagovornik.

Krpelj se vadi isključivo pincetom, bez upotrebe dodatnih preparata

Ukoliko se vlasnik ljubimca opredeli da sam izvadi krpelja nikako ne bi trebalo da koristi bilo koje ulje kako bi “naterao” parazita da se sam “otkači”.

“Kada se skida krpelj, ne treba ga mazati nikakvim preparatima da se on „uguši“, što kažu, već se vadi što bezbolnije i po mogućstvu što brže. U praksi mi se dešavalo da ljudi dovedu životinje koje na sebi imaju i po 100 krpelja. To znači da oni nisu radili nikakve tretmane za zaštitu. A krpelja ima jako puno, čak i u centru grada. Broj krpelja se povećava drastično, jer se slabo radi uništavanje insekata u kritičnim područjima i to je nešto što bi moralo ozbiljno da se shvati i da se radi. Dešava se i da se koriste neadekvatni preparati za uništavanje krpelja, pa su oni postali otporni na različita sredstva. Mogu da kažem da nema dana, a da mi se neko ne obrati za pomoć oko skidanja krpelja sa životinje. To je jako veliki problem poslednjih godina”, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.

Za razliku od pasa koji su i te kako ugroženi kada je reč o krpeljima, mačke nemaju toliko problema sa ovim parazitima, kažu veterinari. Tačno je da se krpelji “kače” i na njih, ali kod njih ne dolazi toliko do komplikacija kao kod pasa. Mačke imaju mnogo veći problem sa buvama.