I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi biće pojednostavljeno

Procenjuje se da u Srbiji skoro pola miliona ljudi radi na crno. Od toga gotovo 60 posto ili 300.000 njih, posao dobija sezonski, i to u poljoprivredi. Kako bi se sprečio rad „na crno“ i zaposleni uveli u legalne tokove, predlog je da se donese zakon koji bi pojednostavio i pojeftinio proces prijave sezonskih radnika. „Sezonci“ bi imali pravo na staž, penziono i zdravstveno osiguranje. Uz to, korisnici socijalne pomoći u toku rada na sezonskim poslovima ne bi gubili pravo na socijalnu naknadu.

Borba protiv sive ekonomije je prioritet rada Vlade Srbije u 2017. godini. S tim u vezi, pokrenuta je i inicijativa da se sezonski radnici u poljoprivredi uvedu u legalne tokove.

„NALED se ovom temom bavi od 2015. godine. Ove godine je ta priča prepoznata kao jedan od prioriteta vlade jer su procene da oko pola miliona ljudi u Srbiji radi na crno. Od toga preko 300.000 u poljoprivredi. To znači da je 60 posto neformalno zaposlenih ljudi upravo u oblasti poljoprivrede. To je poražavajući podatak. Mi smo to prepoznali kao problem i aplicirali smo za dobijanje projekta od nemačke agencije GIZ. Ovaj projekat je podrška za donošenje zakona kojim će se rešiti pitanje sezonskih radnika, a potom i za njegovu implementaciju. Prijava sezonskih radnika je sada veoma komplikovana. To bi trebalo da bude olakšano, jer će se završavati elektronskim putem. Mi smo obezbedili sredstva za nabavku softvera i za obuku ljudi koji će na tome raditi“, kaže Nebojša Žugić iz NALED-a.

Fordomanija

Nebojša Žugić

Korisnici socijalne pomoći neće gubiti to pravo tokom rada na sezonskim poslovima

„Kako su to ljudi koji nemaju apsolutno nikakva prava, jer formalno ne postoje, predlog je da oni dobiju penziono osiguranje, staž i osiguranje za povredu na radu. Ovo je jako bitno, jer je reč o sezonskim poslovima, povrede su česte i ti ljudi posle nemaju pravo ni na kakvu zdravstvenu zaštitu. Uz to, do kraja sezone obično više i ne mogu da rade i da zarađuju za život. S druge strane, država će dobiti deo kad je reč o porezima. Nameti za ovaj vid zapošljavanja će biti manji od onih koji se sada plaćaju kada se sezonski radnici angažuju. Ono što je jako bitno jeste činjenica da se sezonskim poslovima uglavnom bave ljudi koji primaju neku vrstu socijalne pomoći. Zakonom bi bilo predviđeno da u periodu rada na sezonskim poslovima neće gubiti pravo na socijalnu pomoć“, dodaje naš sagovornik.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Reakcije poslodavaca na ovaj predlog su podeljene.

„Ima onih koji to podržavaju, a drugi to doživljavaju kao dodatni namet. To nije dodatni namet. Vi i danas po zakonu morate da prijavite radnika, jer ni jedna država na svetu, pa ni Srbija, ne toleriše rad na crno. Tako da bi ovo trebalo da bude podsticaj da se ljudi prijave, jer će nameti za prijavu biti daleko manji nego sada“, kaže Žugić.

„Prijava sezonskih radnika će poskupeti gotove proizvode“

Poslodavci smatraju da se donošenjem zakona neće mnogo toga promeniti na tržištu rada. Uz to, trošak prijave sezonskih radnika će morati da se odrazi na cenu proizvoda.

„Mi posedujemo poljoprivredno gazdinstvo i sezonske radnike prijavljujemo na privremeno-povremenim poslovima. Inače, nije tajna da naši kooperanti, dobavljači, pitanje radnika rešavaju tako što im oni rade na crno. Slažemo se da treba uvesti red u državi. Ali, vidim ogroman problem u tome što nema dovoljno radnika. Teško nalazimo radnike koji žele da rade u poljoprivredi, a još teže one koji znaju da rade. Drugi problem je to što strani investitori koji su došli ovde zbog jeftine radne snage, svoje gotove proizvode prodaju u inostranstvu i verovatno imaju naredne godine mogućnost da u svojoj kalkulaciji podižu plate. Privredni subjekti koji proizvode za tržište Srbije te plate ne mogu da ukalkulišu u gotove proizvode, jer naše tržište ne trpi povećanje cena. Mislim da ćemo ubuduće, bez obzira na uređenje oblasti u zapošljavanju sezonskih radnika u poljoprivredi, gubiti bitku i da nećemo moći da nađemo radnike“, kaže Đula Madaras iz Carske bašte.

Đula Madaras

„U proleće i jesen imamo potrebu za sezonskim radnicima. Evo sad je dnevno pedesetoro ljudi bralo papriku. Nas sezonski radnici koštaju isto kao i oni koji su zaposleni za stalno ili na određeno. Razlika je što plaćamo samo one sate koje su proveli na poslu i koje su zaista radili. Što se tiče naših kooperanata, poljoprivrednika koji angažuju radnike na crno, bilo kakva olakšica za njih je dodatni trošak, jer sada ne plaćaju ništa na ime poreza, doprinosa… To će biti dodatni namet za legalizaciju tih radnika. I za taj iznos će sigurno morati da se koriguju cene gotovih proizvoda, pa ćemo da vidimo da li će i ko će, to hteti da kupuje“, dodaje naš sagovornik.

Ne zna se koliko sezonskih radnika u Zrenjaninu radi „na crno“

Kako bi se došlo do što kvalitetnijeg zakonskog rešenja u gradovima širom Srbije organizuju se info dani na temu pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika.

„I za grad Zrenjanin i za čitavu Srbiju važno je da se određene delatnosti uvedu u legalne tokove. Zrenjanin ima problema sa brojem sezonskih radnika, ali to je verovatno problem zbog loših uslova za prijavu tih ljudi. Ovo je prilika da oni ostvare svoja prava, da imaju osiguranje jer svašta može da se desi tokom rada. Ovaj info dan je vrlo značajan jer se sada prikupljaju informacije i od poslodavaca i od radnika šta je to što treba da bude uključeno u novi zakon. Info dan se obavlja u svim lokalnim samoupravama. Imamo danas priliku da iznesemo svoje mišljenje, svoje stavove, i da sve to bude implementirano u novi zakon“, kaže Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.

Duško Radišić

„Za sada nemam podatak koliko ljudi radi u sivoj zoni u poljoprivredi. Ali, nadamo se da će sledeće godine kada bude donet zakon i kada bude počeo da se primenjuje imati tačnu evidenciju koliko je takvih ljudi. Upravo je i cilj da znamo koji se ljudi angažuju na sezonskim poslovima, na koji način, kakvi su uslovi rada i šta mogu od svojih prava da ostvare“, dodaje naš sagovornik.

Sezonski radnici kažu da bi im prijava i osiguranje mnogo značili

Oni koji su danas bili u gradskoj kući, a koji su zainteresovani za sezonski rad, kažu da bi im donošenje zakona koji bi regulisao njihova prava i te kako značilo.

„Do sada nikada nisam radila sezonske poslove. Puno bi mi značilo kada bi me neko angažovao bar na sezonskim poslovima, jer imam četvroro dece. Da sam osigurana i da imam penzijsko. Radila sam kao čistačica, firma se „raspala“, tako da sam sada već godinu dana bez posla“, kaže Brankica Potkonjak.

Brankica Potkonjak

„Ranije sam radio u firmi, ali pošto sam se razboleo ostao sam bez posla. Gde god sam pokušao da se zaposlim, nisam uspeo zbog bolesti. Kada bi mogao da dobijem bar sezonski posao, mnogo bi mi značilo. Korisnik sam socijalne pomoći. Mesečno dobijam 6400 dinara“, objašnjava Tot Ferenc.

Ferenc Tot

„Nisam nikada radila senzonske poslove. Ja sam jako bolesna. Imam problema sa kičmom, i visokim pritiskom. Uz to, 60 mi je godina. Mene su zvali da slušam o sezonskim poslovima. A ne vidim da ovde ima mladih. Gde su mladi da rade, a ne mi stari“, pitala je Snežana Meršan.

Snežana Meršan

I zaista, jedan od najvećih problema jeste upravo to što mladi nisu zainteresovani za rad u poljoprivredi. Ali, čini se prema tvrdnjama poslodavaca, da je isti problem i u većini drugih sektora. Niske zarade ne motivišu mlade da rade, već većina njih teži odlasku iz zemlje. To je dodatni problem kojim će država morati da se pozabavi ukoliko želi da ima ljude koji će za 10-15 godina biti nosioci privrede u zemlji.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh