Predstavnici Sindikata prosvetnih radnika Banata – Zrenjanin održali su danas konferenciju na kojoj su predstavili problematiku sa kojom se prosvetni radnici susreću. Govorili su o problemima broja učenika u odeljenju, nedostacima sredstava za rad, kao i o sudskim sporovima.
Velika odeljenja – otežan rad
„Prošle godine je Unija sindikata prosvetnih radnika organizovala protest pod nazivom „Manje je više“, gde smo se zalagili za smanjenje broja učenika u odeljenju. Ovaj problem se proteže duži niz godina, i morali smo ponoviti svoje zahteve i u martu ove godine. Radim u velikoj gradskoj školi, i pravilnik nalaže da je za formiranje 6 odeljenja potreban 151 učenik. Pre 5 godina nismo imali dovoljan broj, i formirali smo samo 5 odeljenja, te je jedan učitelj postao tehnološki višak. Bilo je nemoguće ostvariti kvalitetan rad, jer su bila velika odeljenja, a i dosta učenika, kojima su bile potrebne mere podrške. Nakon 4 godine, kada se iskristalisalo, morali smo formirati šesto odeljenje. Jedan te isti posao radio se dva puta, a i bilo je stresno za decu i roditelje. U veliki odeljenjima, ne može se dobro raditi ni sa decom kojoj je potrebna podrška, a ni sa nadarenom decom. Veliko možda je da li bi se u uslovima pandemije morali deliti, da je bio manji broj učenika u odeljenju“, istakla je profesorka istorije u školi „Petar Petrović Njegoš“, Snežana Boldižar.
Novi predmeti bez adekvatne podrške
„Čime motivisati decu da vredno uče i rade, kada su dovoljno odrasli da shvate u kakvom društvu živimo. Škola u kojoj se trenutno nalazimo je podlegla zubu vremena, a sredstava nigde. Generacije su iste jer mladost je mladost, samo su okolnosti drugačije, ali su željni znanja. Da bi im se znanje pružilo, profesori moraju da budu adekvatno spremljeni i da imamo adekvatne uslove za rad. Pre par godina su nam uveli nove smerove, i reforme starih. Dobili smo veliki broj novih grupa i predmeta, a nemamo uslove i udžbenike za te predmete. Pripremamo se kako znamo i umemo, uz pomoć interneta i pripreme prezentacija. Potrebno je naći adekvatne teme, jer smo dobili samo teze, bez užih usmerenja i uputstava. Sve to se mora postaviti u virtuelnu učionicu, jer udžbenika nema. Kada se sve sabere, mi nismo angažovani samo na časovima, već veći deo svog dana. Ljudi neće da rade kao profesori, jer nije dovoljno plaćen posao, a čude se što se borimo za svoja prava“, naglasila je profesorka stručnih predmeta u školi „Nikola Tesla“, Olgica Rakić.
Profesorka Aleksandra Mažić već treću deceniju radi u školi i susreće se sa istim problemima. Ističe da vlada za njih nema sluha, i da je totalno odsustvo socijalnog dijaloga.
„Tražimo veća izdvajanja za prosvetu. Platni razredi su trebali biti uvedeni još 2016. godine, a sada je to pomereno na 2025. godinu. Tetkice nekada nemaju ni minimalac, jer im se plaća broj sati koje provedu u školi. Odnos plata između radnika sa osnovnom i visokom školom je 1:2, mi tražimo najmanje 1:3. Prosek plate radnika u Vojvodini je bio ispod proseka radnika u Srbiji. Mi ne tražimo novčanu pomoć, već da nam se isplati ono što nam država duguje“, ističe profesorka stručnih predmeta u školi Nikola Tesla, Aleksandra Mažić.