Stari i zaboravljeni običaji za Božić

Božić je najradosniji hrišćanski praznik ojim proslavljamo rođenje Isusa Hrista. Prema običaju, praznuje se tri dana. Nekada se prvi dan provodio sa porodicom, a ostala dva se išlo u goste i čestitalo. Za te dane se pripremala i bogata trpeza. Jedini gost u kući prvog dana Božića bio je položajnik – dobar prijatelj domaćina koji je donosio sreću. I danas se Božić proslavlja u mnogim domovima, ali su se običaji, pod uticajem modernog vremena, izmenili. O običajima koji su nekada važili, svedoče samo priče onih koji ne žele da tradicija i sve vrednosti odu u zaborav.

Na božićno jutro, još pre svitanja, u pravoslavnim hramovima zvone zvona koja objavljuju dolazak najradosnijeg praznika. Ljudi se pozdravljaju rečima “Mir Božji, Hristos se rodi!”, a otpozdravljaju “Vaistinu se rodi!”. I to je običaj koji do današnjeg dana živi. Međutim, mnogo drugih božićnih običaja je zaboravljeno.

“Nekada je bio običaj da se ujutru sva porodica okupi i da se podele posebni kolačići. Njih je bilo 12, jer je bilo 12 apostola. Svaki je bio nečemu namenjen. Deci, za vinograd, za žito, za stoku… Zato su se oni najpre delili ukućanima, a ono što je preostalo iznosilo se u dvorište, štalu, tor… To mlade sada ne zanima, i ne rade to. Takođe, danas retko ko unosi slamu u kuću. Po meni, to je bio jedan od lepših običaja. Čak i ja unesem samo malo ispod stola, eto da se vidi da je Božić, počinje priču Ljubinka Miškov – Ljupka, predsednica Udruženja žena „Livađanke“ iz Aleksandrova. Ona na svojim radionicama decu uči starim običajima, sa ciljem da se tradicija i kultura ne zaborave.

“Za Božić se sprema bogata trpeza. To je dan kada se prvi put jede mrsna hrana nakon posta. Ranije se skoro u svakoj kući pekla guska za Božić. Danas gusku skoro niko ne peče, već se najčešće peče prase”, dodaje naša sagovornica.

Božić nije Božić bez kolača, sveće, žita, vina i badnjaka

Čak i ako je ostalih dana u godini manjkalo hrane, na Božić je moralo da je bude i više nego dovoljno. A tačno se znalo i šta uz hranu mora da bude na stolu.

“Na Božić, na stolu treba da stoji kolač. Danas kolač retko ko mesi, već ga kupuju gotov u pekari. Ali, to nije to. To treba domaćica da umesi. Nije bitno kako će ispasti, važno je da se to radi u kući. Kolač se seče pre ručka, a sa kandilom se blagosiljaju ukućani i dom. Pali se i sveća. Žito koje je posađeno na Svetog Nikolu je poraslo i ono obavezno stoji na stolu. Takođe, tu mora da stoje i grančica badnjaka i vino. Ja sam odrasla južno od Beograda dole u Srbiji. Bili smo jako siromašni, ali verujte, za Božić je moralo da bude spremljeno hrane koliko voliš. Od supe, sarme, pečenja do kolača. Na stolu su još bile i suve šljive, suve smokve, suvo grožđe… Pravili su se i medenjaci, božićni kolačići”, priseća se Ljupka.

Nekada je jedini gost na Božić bio položajnik

Nekada je važilo pravilo da se 7. januara ne ide od kuće.

“Običaj je bio da se prvog dana Božića nigde ne ide, nego se ostaje sa porodicom u kući. Jedino specijalni gost – položajnik dolazi da čestita Božić. Ali, sad je i to retko. Položajnik je dolazio ujutru i to sa granom badnjaka, da blagosilja kuću, imanje, kako bi godina bila srećna i berićetna. Izgovarao je sledeću zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica. Koliko varnica, toliko parica. Koliko varnica, toliko u toru ovaca. Koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca. Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja. Amin, Bože daj”, kaže Ljubinka.

“Onda se taj položajnik darivao darom koji je domaćica pripremila. Položajnik je neko ko je dobar prijatelj, koji domaćinu iskreno želi dobro. On treba da ima pozitivnu energiju. Ako nije tako, mogu da se dese mnoge ružne stvari tokom godine. Tako je bar bilo verovanje starih ljudi”, dodaje naša sagovornica.

Božićni kolač – česnica

Za Božić se sprema i poseban kolač. Česnica. I ona se različito priprema u različitim krajevima zemlje. U Vojvodini od tankih kora u koje mogu da se stave orasi, suvo grožđe, suve smokve, suve šljive, med… Zavisno od volje domaćice. U ostatku Srbije je ona najčešće u obliku pogače koja se mesi.

“Nekada su se mesile kore za česnicu, pa su se one sušile na krevetu. Danas se vojvođanska česnica uglavnom pravi s kupovnim korama. Mnogi čak i prelivaju ovaj kolač šećernim sirupom. Ali, to onda više nije česnica nego baklava. Naravno da se i česnica iznosi ujutru na sto. I onda se traži u njoj novčić za sreću. U ostalim krajevima Srbije česnica se mesi kao hleb”, kaže Ljubinka.

“Nekada su momci dolazili kod devojaka samo na Božić i to s konjima”

Pre nekoliko decenija, momci i devojke nisu mogli da se viđaju kad su hteli. Nego samo u posebnim prilikama, a jedna od takvih je bio upravo Božić.

“Pre četrdesetak pa i više godina, na Božić su momci dolazili sa harmonikom, u dvorište kod devojaka i to na konjima. I niko im za to nije prigovarao. Cure su tog dana kitile momke vezenim peškirima. To je, takođe, jedan od lepših običaja koji je vezan za proslavu najlepšeg hrišćanskog praznika. Ja bih volela, iako nemam devojke za udaju, jer su moja deca već u braku, da se ovaj običaj održao i da je i danas aktuelan. Naravno da su se momci uvek najviše zadržavali u onim dvorištima gde je bilo najlepših devojaka. I jedino tog dana niko nije mogao da ih istera iz dvorišta. Htele devojke ili ne, tog dana su morale da vide momke”, priseća se naša sagovornica.

Posebno poštovanje se iskazivalo kumu.

“Važan običaj za Božić je bio, a što se opet danas ne radi, da se trećeg dana praznika ide kod kuma i da se kumu peru noge. Na taj način se iskazivalo poštovanje prema kumovima. Ja i dan danas odem do kuma, ali se na račun pranja nogu samo našalimo svi zajedno. I na taj način se prisećamo nekadašnjeg običaja. Tog dana se obavezno mesila pogača za kuma”, kaže Ljubinka.

Bilo da Božić slavite po starim ili po novim običajima, portal I love Zrenjanin vam još jednom želi sve najbolje uz pozdrav – Mir Božji, Hristos se rodi!