I love Zrenjanin portal

  • Nexe
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Vodotoranj – zgrada koja je ujedinila Zrenjanince (FOTO)

Vodotoranj. Jedan od simbola grada na Begeju i zgrada koja je uspela ono što ništa i niko drugi nije. Da ujedini Zrenjanince. Zbog toga što se nikada nije uklapala u okruženje ova građevina je „trn u oku“ svakog stanovnika glavnog grada Banata. Ali i gostiju koji ovde svraćaju. Od same izgradnje, koja je počela pre 60 godina, jedanaestospratnu poslovnu zgradu pratile su razne kontroverze. Od njene estetike do toga da li je uopšte potrebna Zrenjaninu i čemu će tačno služiti. I danas se mnogi isto pitaju. Zašto je i kako ovakva građevina izgrađena u centru grada koji je stilski potpuno drugačiji, čemu sada služi i šta će sa njom biti.

Pre tačno šest decenija započela je izgradnja poslovne zgrade Vodotoranj u strogom centru grada. Od tada, pa do danas čini se da je ovo jedan od najkontroverznijih graditeljskih poduhvata u Zrenjaninu. Gotovo da među sugrađanima nema dileme da li ova građevina krasi ili ruži grad na Begeju.

PerSu marketi

“Nema te ličnosti, političke stranke a bogami ni sportskog tima koji je uspeo da tako homogenizuje građane ovog grada kao jedna obična zgrada u centru. Vodeni toranj sa svojim presahlim bazenom doživljava se kao “trn u oku” i neoprostiv egzibicionizam jednog arhitekte koji nije imao sluha za tradiciju.

A, da li smo ga pre više od pola veka imali i mi? Arhitekta i profesor Beogradskog univerziteta, pokojni Borko Novaković, idejni tvorac Vodotornja, mogao da se nada da će njegovo delo izazvati oprečna mišljenja i komentare. Koliko je, međutim, mogao da pretpostavi da će Vodotoranj tolike godine ujedinjavati građane ovog grada u identičnom stavu da im ova zgrada smeta? I još više od toga – da im smeta više od svega drugog”, kaže Vesna Karavida, istoričar umetnosti – konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Vodotoranj i zašto ga ne volimo?

“Da li je to zaista najlošija arhitektura ili je po sredi nekakva kolektivna urota protiv jednog kamenog traga iz vremena kada je u modi zaista i bila tzv. “trakasta” arhitektura čiji je Vodotoranj tipičan predstavnik? Verovatno ni jedno ni drugo. Oku smeta njegovo mesto, ili što bi se stručnim jezikom reklo u pitanju  je “neuspela interpolacija”. Verujemo da nema  nikog ko bi mogao da ustvrdi da ova zgrada nije urbanistički promašaj, ali bi svakako trebalo znati da ona nije projektovana u odnosu na zatečeno stanje, nego u odnosu na ono što je planirano da bude u njenom okruženju”, dodaje naša sagovornica.

plan iz 1958. Zrenjanin, iz dokumentacije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin

Vodotoranj je nekada bio simbol ekonomske moći grada. U njemu se nalazila Banatska banka. Danas, čini se, opet oslikava trenutno stanje u privredi. Veći deo nje je prazan. Interesantno je da rezervoar tj. kaca na vrhu dimenzija 14x14x5 metara, po kojoj je zgrada nazvana nikada nije služila onome čemu je bila namenjen. U vreme kada je Vodotoranj građen stručnjaci preduzeća za vodovod i kanalizaciju su tvrdili da je kaca potrebna kako bi obezbedila ravnomeran pritisak u mreži i potrošnju vode. Međutim, podaci pokazuju da je kaca samo jednom napunjena i to na Vidovdan 1964. godine, kada je probana. U rezervoar je stalo oko milion litara vode. Slovenački kontrolori su zabeležili da je zgrada Vodotornja utonula samo 2,6 milimetara, bez pomeranja po vertikali.

Zgrada koja je išla ispred svog vremena, ali se nikada nije uklopila u ambijentalnu celinu u kojoj se nalazi

U to vreme bilo je planova da se izgradi još nekoliko ovakvih zgrada. Ali, se na kraju od toga odustalo.

“Kako god to iz današnjeg ugla izgledalo, krajem pedesetih godina prošlog veka politika je diktirala izradu tzv. “direktivnih urbanističkih planova”. Na osnovu takvog jednog plana naš grad je dobio i plan centra po kom su umesto starih kitnjastih kuća trebalo da budu izgrađeni visoki samostalni objekti. Zadržano bi bilo samo nekoliko građevina – izgrađenih u vreme “nenarodnih” režima među kojima je bila zgrada Muzeja, Županije, Suda… Tradicija je trebalo da počne da se stvara od tada. Vodotoranj je zamišljen da bude deo tog novog okruženja. Iznikao je sredinom šezdesetih na mestu stare Gradske kuće. Gradomanija je potom zaustavljena, ali Vodeni toranj je ostao”, objašnjava Karavida.

“Osim toga što ga nazivamo “vodotornjem” a da od vode nema ni traga, postoji još jedan, uslovno rečeno, paradoks u vezi sa ovom građevinom. Iako je pomenuti plan totalne rekonstrukcije starog jezgra grada i Vodotoranj u sklopu njega itekako plod socijalizma, ova građevina nije predstavnik socrealizma. Autor je pratio tadašnje trendove i stvorio savremenu arhitekturu kakvu su u to vreme imali, na primer, i Japanci. Veoma slične građevine i danas postoje u Osaki. Stoga je i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je bio nadležan zavod u vreme rekonstrukcije Vodotornja, zahtevao da remodelacija zgrade ne naruši osnovna svojstva prvobitne arhitekture arhitekte Novakovića, jer se radi o značajnom predstavniku posleratne arhitekture u gradu”, kaže naša sagovornica.

Vodotoranj kao najveća promašena investicija

Gledajući sa ove distance za Vodotoranj se može reći da je jedna od većih, ako ne i najveća promašena investicija.

“Ako je vreme  “jedini kritičar koji se ne može podmititi“, zaključak bi posle vremenske distance mogao da bude da Vodotoranj u arhitektonskom smislu ima svoje osvedočene vrednosti. Promašaj je napravljen u lokaciji. Ali, i ovde se mora uzeti u obzir činjenica da je plan predviđao da glavna gradska ulica bude poligon za izgradnju ovakvih modernih objekata. U tom kontekstu, ova zgrada ne bi bila „trn u oku“ posmatrača. Ovako, ostaje da svedoči o jednoj nerealizovanoj ideji i da pokazuje koliko je arhitektonsko delo zavisno od okruženja. Rečju, vrednosti ove arhitekture su anulirane njenim nesrećnim položajem”, zaključuje na kraju razgovora Vesna Karavida iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Trenutno se u Vodotornju koristi nekoliko spratova. Tu su smešteni banka, notar, advokati, pekara, kao i kancelarije nekoliko kompanija.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh