I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Vladimir Brakus: Želimo da stvorimo uslove da deca i mladi ostanu na selu

Smeštena na samoj granici sa Rumunijom opština Nova Crnja je tik uz Evropsku uniju. Sastavljena je do 6 naseljenih mesta u kojma živi desetak hiljada stanovnika. Žitelji ove opštine se uglavnom bave poljoprivredom. Cilj rukovodstva je da privuku investitore koji bi pokrenuli proizvodnju u svakom selu, a gde bi posla bilo pretežno za žene. Opšte je poznato da u seoskim sredinama žene teže dolaze do zaposlenja. Ulaganjima u puteve, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, industrijske zone, škole, sportske terene težnja je da se stvore takvi uslovi da mladi i deca ostanu da žive i rade na selu. O tome šta je za kratko vreme, od kada se našao na poziciji predsednika opštine, urađeno, a šta je u planu da se radi u narednom periodu razgovarali smo sa Vladimirom Brakusom, prvim čovekom opštine Nova Crnja.

Funkciju predsednika opštine Nova Crnja Vladimir Brakus je od svog prethodnika preuzeo juna prošle godine.

„Na ovoj funkciji sam nekih osam meseci. Biću tu do aprila, jer su tada izbori, a onda ćemo videti šta će biti. Za ovaj kratak period mnogo stvari smo uspeli da realizujemo. Imamo planove za budućnost, ali videćemo kako će se dalje odvijati situacija“, počinje priču Vladimir Brakus, predsednik opštine Nova Crnja.

I Taxi Zrenjanin

Za rešavanje problema nezaposlenosti u opštini Nova Crnja ove godine biće opredeljeno preko 8 miliona dinara

Rešavanje problema nezaposlenosti prioritet je svuda u državi. Pa je tako i u opštini Nova Crnja. Poslednji podaci pokazuju da je broj nezaposlenih u ovoj opštini sa 1.426 lica u 2018. godini smanjen na 1.188 u 2019. Prošle godine Nova Crnja je lokalnim akcionim planom zapošljavanja za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja opredelila 2,4 miliona dinara, od čega je polovinu obezbedila lokalna samouprava. Ove godine za zapošljavanje biće izdvojeno daleko više novca.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

„Udružujemo sredstva sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Jesenas smo sproveli programe koji su bili jako uspešni, tako da smo rešili da ove godine više sredstava opredelimo za zapošljavanje. Imaćemo i naše konkurse za firme koje već rade u našoj opštini ili neke koje planiraju tu da počnu poslovanje. Da ih podržimo da zaposle ljude. Opština će opredeliti 7 miliona dinara za novo zapošljavanje, programe stručne prakse, javnih radova… Na to treba dodati i sredstva koja ćemo udružiti sa državom, tako da će ukupno za zapošljavanje biti izdvojeno preko 8 miliona, što je značajnije više nego prošle godine“, objašnjava naš sagovornik.

„Imamo najavljenu investiciju. To su ljudi iz Australije, koji su poreklom iz našeg kraja. Oni se interesuju i već smo krenuli u proceduru za neku parcelu. Imaju želju da u našoj opštini naprave fabriku u kojoj će proizvoditi sitan kamen za dvorišta kuća i lokala… Nadamo se da će to da se realizuje i da će firma početi da radi, da će tu biti zaposleno 30-40 ljudi. Imamo još neke pregovore, ali o njima ne mogu da govorim, jer nismo sigurni da li će se realizovati. Nadamo se da hoće“, kaže Brakus.

Vladimir Brakus

„Želimo da u svakom selu imamo pogon sa 30-40 zaposlenih, prioritet zapošljavanje žena“

Težnja rukovodstva opštine Nova Crnja jeste da se stvore uslovi da se u svakom selu ljudi zaposle.

„Nama su prioritet pogoni od 30-40 ljudi. Cilj nam je da u svakom selu napravimo takav jedan pogon. Dobar je primer pogon u Aleksandrovu. U njemu su zaposlene žene. Jako je bitno žene na selu zaposliti, jer su one teže zapošljiva kategorija. Naša opština je sastavljena od sela, muškarci se bave i poljoprivredom i mogu da nađu posao, ali žene svakako teže dolaze do istog. Zato je jako bitno da se one zaposle. U Aleksandrovu je reč o tekstilnoj branši, a mi se nadamo da će se otvoriti još neki sličan pogon u nekoj drugoj branši, a gde bi dosta žena moglo da se zaposli“, kaže prvi čovek opštine Nova Crnja.

Uređivanje radnih zona

U cilju privlačenja investitora u Novoj Crnji se uređuju i radne zone.

„Uradili smo i imamo od ranije spremne radne zone za različite delatnosti. Imamo zonu za obnovljive izvore energije, zonu gde mogu da dođu firme za druge vrste poslova… Uvek imamo interesenata, pregovaramo na više strana oko obnovljivih izvora energije. Nadamo se da će nešto od toga da se ostvari i u narednom periodu. Spremni smo da prihvatimo firme iz različitih vrsta branši. Naše radne zone, još nisu na nivou slobodnih zona kao što postoji slobodna zona u Zrenjaninu i u drugim mestima. One još nisu tako kompletno uređene. Cilj nam je svakako da, ako bi neko dolazio, ulažemo još u te zone i da ih opremimo onoliko koliko budemo mogli od naših sredstava, ali i od sredstava do kojih dolazimo kroz konkurse i projkete“, objašnjava Brakus.

„Već smo nešto uradli u tim zonama. Dodatna sredstva za njihovo opremanje opredelili smo i ovogodišnjim budžetom. Ono što je do nas mi ćemo spremiti da ljudi mogu da dođu kod nas. To podrazumeva vodovod, rasvetu, puteve“, precizira naš sagovornik.

Novac za projekte se obezbeđuje iz budžeta i kroz konkurse republike, pokrajine, prekogranične saradnje

Posla u ovoj opštini ima dosta, kaže predsednik opštine Nova Crnja. Za to je potrebno mnogo novca, kojeg u budžetu nema dovoljno.

„Deo sredstava iz budžeta opredeljujemo za projekte koje ili samostalno finansiramo ili udružujemo sredstva sa republikom, pokrajinom… Imamo dosta spremnih projekata, a radimo i na novim. Konkurišemo sa tim svuda. Kada govorimo o ulaganjima tu su uvek ulaganja u vodovod i puteve. Gledamo da realizujemo i više manjih projekata gde mi možemo sami nešto da uradimo. Za veće projekte, ipak, moramo da tražimo pomoć i podršku države“, kaže Brakus.

Želimo da ispravnu vodu sa Karpata dovedemo do svih meštana opštine Nova Crnja

Meštani sela Radojevo jedini u srednjem Banatu imaju ispravnu vodu za piće. U lokalnoj samoupravi se razmatra mogućnost da se ona dovede i do drugih sela koja čine ovu opštinu.

„Trebalo bi da iskoristimo potencijal što se tiče vode koji imamo u Radojevu. Reč je o ispravnoj vodi za piće koja stiže sa Karpata iz Rumunije. Plan je da vodu najpre dovedemo cevovodom do Srpske Crnje. Projekat je spreman. Pokušaćemo da to uradimo, pa da onda idemo dalje. Ako bismo to završili, onda bismo u nekom budućem periodu videli da idemo ka drugim selima. Možda će nam tako biti bolje nego da radimo fabrike vode za svako selo… Naravno, za to treba i mrežu da radimo za svako selo. Nešto već imamo sada, snimamo mrežu u Vojvoda Stepi, tako da ćemo ići po selima polako. U Aleksandrovu imamo projekat koji je ranije krenuo za vodovodnu mrežu, pa ćemo ga ponovo staviti na razmatranje da vidimo šta bi na osnovu toga mogli da uradimo da se to završi“, objašnjava naš sagovornik.

Sela u opštini Nova Crnja nemaju kanalizaciju

Sva sela u ovoj banatskoj opštini su gasifikovana. Ono što je problem, je što tamo još nema kanalizacije.

„Veliki problem je što nemamo kanalizaciju. Nismo još ništa uradili tim povodom. Pokušaćemo da to rešavamo kroz projekte. Mi pokušavamo i u saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja da rešimo neke probleme. Moramo da spremimo još neke uslove koji oni traže što se tiče vode i kanalizacije, tako da ćemo videti šta će se realizovati u narednom periodu“, kaže Brakus.

Podsticaji za prvorođeno dete, stipendije za učenike i studente

Cilj lokalne samouprave je da decu i mlade zadrže na selu.

„Imamo podsticaj za rođenje prvog deteta u visini od 50.000 dinara, za drugo, treće i svako naredno još nemamo ništa opredeljeno, ali razmatramo kako bismo i tu mogli da pomognemo. To nismo imali pre, pa smo sada ostali na toj subvenciji za prvo dete, ali, kažem, nastojaćemo i da tu nešto promenimo i proširimo za svako naredno dete. Što se tiče broja dece koje imamo u opštini, poslednjih godina je to otprilike isto. Možda je nešto manje nego u ranijem periodu. Imamo dva sela sa pretežno mađarskim stanovništvom i tu imamo dosta odlazaka ljudi u inostranstvo. Znamo svi kakva je situacija, ne samo kod nas, nego u celom regionu, što se tiče odlazaka u razvijenije zemlje. U tim selima se dosta smanjuje broj stanovnika, naravno samim tim i dece. U ostalim selima je broj dece iz godine u godinu sličan, kažem, možda se malo smanjuje“, objašnjava predsednik opštine Nova Crnja.

„Opština obezbeđuje prevoz za đake i ka našoj srednjoj školi u Crnji i ka srednjim školama u Zrenjaninu i Kikindi. Naše javno komunalno preduzeće to vrlo uspešno radi već godinama. Mi pokušavamo da to podignemo na još viši nivo. Imamo stipendije za đake i studente. Upravo se danas završio konkurs koji je raspisan. Takođe, dajemo jednokratnu pomoć za đake slabijeg materijalnog stanja. Obnavljamo škole. Jednu smo završili, pri kraju smo sa školom u Aleksadrovu i nadam se da će biti ubrzo i to gotovo. Vrtići funkcionišu pri školama. Nemamo predškolsku ustanovu, ali uslova ima i deca mogu da idu u vrtiće od četvrte godine. Zgrade vrtića su nam zajedno sa školom i tu treba da vidimo šta i kako dalje da radimo“, dodaje Brakus.

Ulaganja u sportske objekte

Dosta se u ovoj opštini ulaže u sportske objekte.

„Poznati smo po tome da imamo bazen koji je veoma reprezentativan. On jako dobro radi. Tu je i odlična sportska hala. Ona funkcioniše da ne kažem idealno, ali približno onome kako bi trebalo. Klubovi je koriste za njihovo funkcionisanje. Pokušaćemo u svakom selu uradimo terene za sport. Po školama najverovatnije, jer je jako važno da u svakom selu ima uslova za pravilno razvijanje dece i za prve sportske korake. Sada ćemo raditi teren u školi u Vojvoda Stepi imamo još neke planove. Imamo sportiste profesionalce, a nadam se da ćemo još njih da iznedrimo u budućem periodu“, kaže naš sagovornik.

Podsticaji za poljoprivredu

Poljoprivrednici iz ovog kraja mogu da očekuju podsticajna sredstva za razvoj proizivodnje iz lokalnog budžeta.

„U poljoprivredi će u narednm periodu biti najverovatnije četiri vrste konkursa. Podržavaćemo pčelarstvo, pomagaćemo poljoprivredim gazdinstvima u slučaju uginuća životinja, jer tu ljudi dosta imaju problema kada im ugine stoka. Dodatni problem tu je razduživanje papira. Imaćemo podršku vezano za nabavku mehanizacije i najverovatnije za podizanje voćnjaka. Svake godine opredeljujemo sredstva od zakupa zemljišta za atarske puteve. Velika većina njih je u dobrom stanju. Videćemo da i od naših sredstava deo toga stavimo pod kamen. Da pokušamo tako da to podignemo na viši nivo sa tom tvrdom podlogom“, najavljuje Brakus.

Planovi za dvorac Nojhauzen

Veliki potencijal opštine Nova Crnja jeste i dvorac Nojhauzen. To je najmlađi i jedini dvorac na području Banata koji je podignut za vreme Drugog svetskog rata.

„Kaštel još nije u potpunosti u našem vlasništvu, ali se nadamo da će to uskoro da postane. Imamo ideju za njegovu rekonstrukciju, restauraciju. Naravno, da ostane u obliku u kakvom jeste, da se sačuva, jer je to najmlađi dvorac u Srbiji. Krajnji cilj je da se u okolini kaštela i u radnoj zoni u njegovoj okolini napravi banja, možda akva park… Pa da upotpunimo tu celinu koja je na samoj granici sa Rumunijom. Da iskoristimo taj potencijal da nam dolaze turisti u većem broju. U ovom trenutku kaštel je zatvoren za javnost. Kada ćemo krenuti u prvu fazu obnove, još ne znamo, ali nadam se da će vrlo brzo nešto da se desi. Vrlo smo blizu vraćanja ingerencija opštine nad kaštelom, pa ćemo onda videti šta i kako dalje“, objašnjava predsednik opštine Nova Crnja.

Za razliku od Nojhauzena, kuća Đure Jakšića je otvorena za javnost.

„I tamo uvek treba ulaganja i rekonstrukcije. Pokušavamo na sve načine da obezbedimo sredstva za to. Sada bi trebalo da se uredi dvorište i da se radi krov. To su prioriteti u ovom trenutku“, kaže Brakus.

Udruženja promovišu opštinu Nova Crnja na pravi način

To što se nalazi na samoj granici sa Rumunijom ide u prilog opštini jer joj je otvoren put ka novcu EU kroz prekogranične projekte.

„Imali smo do sada dva prekogranična projekta koja su uspešno završena. I ove godine konkurišemo za jedan. Nadam se da će biti ubrzo izvestan. Što se tiče granice, imamo dosta turista iz Rumunije i na bazenu i na našim manifestacijama koje organizujemo. Naravno, težimo da to podignemo na još viši nivo“, ističe naš sagovornik.

„Želeo bih da pohvalim rad različitih udruženja i sportskih klubova koji funkcionišu u našoj opštini. Oni jako dobro rade. U svakom selu su ta udruženja razvijena. Mi imamo redovno konkurse koje raspisujemo i dodeljujemo sredstva tim udruženjima za osnovno funkcionisanje. Svako od njih, naravno, obezbeđuje još sredstava za funkcionisanje preko konkusa pokrajine, republike, NVO, kroz donacije… Slika naših sela i naše opštine se najbolje i vidi kroz rad tih udruženja. Imamo razne manifestacije po kojima smo poznati. Tu su Liparske večeri, Đurini dani, Boemske noći, Festival, kratke književne forme, većeri posvećene Vojvodi Stepi Stepanoviću, tu su i razne kiflijade, štrudlijade, sarmijada, kuglofijada… U svakom selu imamo ribnjake. Udruženja jako dobro rade i organizuju sportska takmičenja u ribolovu“, ističe Brakus.

„I u našim selima ima napuštenih kuća, ali ima i onih koji dolaze tu da žive“

I opština Nova Crnja deli sudbinu mnogih sela u Srbiji.

„Ima dosta napuštenih kuća. Naravno, imamo i primere gde ljudi kupuju imanja i privode ih nameni. Ne mogu da kažem da imamo samo napuštanje kuća, imamo i pozitivnih primera. Tu gde su vlasnici otišli i gde je sve zapušteno, naše javno komunalno preduzeće sređuje ulični prostor. Poznati smo po tome da to radimo na veoma visokom nivou. Malo imamo problem sa dvorištima, ali mi tamo i ne možemo da radimo ništa jer je to privatna svojina“, zaključuje na kraju razgovora naš saradnik.

Imajući u vidu sve potencijale opštine Nova Crnja, a među kojima su deca, vredni meštani, termalni izvori, bazen, sportski objekti, geografski položaj, bogata istorija Vladimir Brakus je uveren da ova lokalna samouprava može i mora u narednom periodu da se razvija i da obezbedi uslove u kojima će ljudi želeti da žive i rade.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh