I love Zrenjanin portal

  • AD POLET
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Vladan Martinović: Odlazak iz Srbije nije karta u jednom pravcu

Vladan Martinović iz Banatskog Karađorđeva je završio Zrenjaninsku gimnaziju. Nakon srednje škole studirao je biohemiju na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorske studije iz molekularne biologije i biohemije završio je na Univerzitetu u Kembridžu 2015. godine. Trenutno živi u Londonu, gde radi kao investicioni bankar u jednoj od globalnih britanskih banaka. Vladan je tokom školovanja živeo u Domu učenika Angelina Kojić-Gina. Portal I love Zrenjanin pokreće seriju tekstova o bivšim stanarima ovog doma, koji su uspešni u onome čime se bave. Oni će govoriti o iskustvu života u domu, ali i onome što ih i danas podseća i vezuje za grad na Begeju.  

Kako i po čemu pamtite vreme provedeno u Domu učenika Angelina Kojić-Gina?

Vreme provedeno u Domu učenika Angelina Kojić-Gina mi je omogućilo da upoznam ljude iz različitih sfera života. Da se nesmetano uključim u sve sekcije koje su me interesovale u srednjoj školi i da budem deo jedne zajednice učenika koji se nisu delili po školi u koju su išli. To je jedan period života kog se rado sećam, iako i dalje smatram da su tinejdžerske godine odrastanja kompleksnije od svih ostalih perioda života.

PerSu marketi

Po čemu pamtite Zrenjanin i koliko se često setite vremena kada ste ovde boravili?

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Zrenjanin pamtim po Zrenjaninskoj gimnaziji i Domu učenika. Po snegu na Trgu, jezeru iza škole i nekoj nelagodnosti odrastanja koja je svakodnevno bila prisutna kod svih nas. Sve se nekako činilo mnogo ozbiljnije nego što zaista jeste bilo: ocene u školi, odabir fakulteta, društvo…

Da li dolazite u Zrenjanin i koliko često?

Dolazim u Zrenjanin svaki put kada dođem da obiđem porodicu u Banatskom Karađorđevu i Novom Sadu.

Srednja škola i Dom učenika su bili prvi korak ka otkrivanju onoga što me zaista zanima

Da li Vam i šta nedostaje, a što je iz perioda kada ste bili učenik u školi u Zrenjaninu?

To je bio jedan period kojeg se rado sećam, ali i koji u mojoj svesti živi kao stepenik ka drugim stvarima.

Koliko Vam je školovanje u Zrenjaninu i boravak u Domu učenika pomogao da pronađete sebe i svoj životni put?

Srednja škola i čitava zajednica u Domu učenika su bili moj prvi korak ka otkrivanju onoga šta me zaista zanima u životu i kako drugi ljudi funkcionišu. Shvatite koliki je uticaj nastavnika i vaspitača na to koje predmete u školi volite, na koji način razmišljate i koje knjige radije čitate. Od profesorice nemačkog jezika Zuzane Popov sam naučio etikete ponašanja koje su mi koristile kroz čitavu karijeru. Kako predstaviti svoje ideje na najbolji mogući način i sprovesti ih do kraja. Sa profesoricom Smiljom Nedeljkov sam radio na spremanju takmičenja iz biologije što je bila vežba kako spremati ispite kasnije na fakultetu. I na kraju, od vaspitačice Ljiljane Tomović sam naučio više o svetskoj literaturi i debati nego na časovima u školi. Svima sam im zahvalan na strpljenju, posvećenom vremenu i inspiraciji.

Život u Australiji i Engleskoj

Život Vas je vodio najpre u Australiju, a potom i u Englesku. Koliko dugo živite van Srbije i možete li da uporedite život u Srbiji, sa životom tamo? Šta su prednosti, a šta nedostaci života u inostranstvu u odnosu na Srbiju i koliko se Australija i Engleska razlikuju?

Ovo nije lako pitanje, prvenstveno jer moje iskustvo ne mora da znači da je to standardno iskustvo za sve. Ja sam u Australiji bio samo četiri meseca, dok sam u Engleskoj više od 9 godina. Tako da ću se više fokusirati na Englesku. Bitno je istaći da su u pitanju drugi stadijumi života. U Srbiji sam bio student osnovnih studija, dok sam u Engleskoj doktorand u ranim 20-tim i potom bankar u ranim 30-tim. Ja nemam iskustvo života u Srbiji gde primam platu i plaćam stan i život. Isto tako ne razumem najbolje šta znači imati 18 godina i odrastati u Londonu ili Kembridžu.

Život u inostranstvu podrazumeva da vam je potrebno neko vreme da se upoznate sa kulturom i kako se živi. Šta je društveno prihvatljivo, a šta ne. Ukoliko vam ta nova kultura odgovara to ćete videti kao prednost, a ukoliko ne biće nedostatak u poređenju sa kulturom iz koje dolazite. Na primer fokus na hrani i da se sprema za goste je mnogo više izražen na Balkanu nego u Velikoj Britaniji. Ali to ne znači da vas Britanac/ka ne voli jer nije spremio/la ručak. Već da kulturološki hrana nije način na koji pokazuju privrženost. Iz mog iskustva, evropske kulture nisu toliko različite koliko mi nekada mislimo.

Vladan Martinović

Sistem obrazovanja u inostranstvu mi je omogućavao da brzo stvorim novi krug prijatelja

Koliko Vam je bilo teško ili ne da se prilagodite životu u inostranstvu? Šta je bilo najteže, a šta najlakše?

Svaki put kada sam menjao lokaciju ja sam zaista bio uzbuđen oko toga, tako da su sve brige oko udaljenosti bile minimalne. Isto tako bio sam te sreće da sam svaki put bio u poziciji da dođem u sistem koji je omogućavao da brzo stvorim novi krug prijatelja. Univerzitet u Kembridžu je sastavljen iz dva bitna dela: departmani/instituti i koledži. Dok se istraživanja i predavanje održavaju na departmanima, koledži su tu da pruže društveni život i dodatne časove nastave u manjim grupama kako bi se gradivo savladalo.

Kao novi student doktorskih studija ja sam svoj doktorat radio na Institutu za molekularnu biologiju dok sam u koledžu (Selwyn college) bio okružen studentima iz različitih oblasti koji su bili u sličnoj poziciji kao i ja tako da je bilo lakše ostvariti krug prijatelja. Nakon odlaska u London veliki deo mojih prijatelja iz Kembridža se isto preselio u London tako da nisam video veliku razliku. Nepoznavanje ljudi je meni uvek bilo zanimljivo jer imate razlog da upoznate nekog novog. Nekog sa drugačijim interesima i iskustvima.

Sličnosti i razlike studiranja u Srbiji i Engleskoj

Koliko se razlikuje sistem studiranja u ove dve zemlje u kojima ste se školovali u odnosu na sistem u Srbiji?

U Australiji sam bio samo na praksi, tako da ću se fokusirati na Englesku i Srbiju. Prvo je vredno napomenuti da je sistem u Kembridžu (i Oksfordu) drugačiji od ostatka Velike Britanije, u tome da pored predavanja imate dodatnu nastavu u manjim grupama i da su semestri u stvari trimestri. Sistem doktorskih studija se zasniva na istraživačkom projektu i niste u obavezi da radite kao asistent na fakultetu i držite nastavu. Ipak najveća razlika je ta da se od studenata ne očekuje da po svaku cenu nastave obrazovanje/karijeru u struci koju studiraju. Univerzitet se trudi da pokaže koje sve karijere postoje. Na studentima je da nakon završenih studija odluče čime će da se bave. Bilo to odlazak na master ili doktorske studije, ili pak početak karijere u jednoj od industrija kao što su profesionalne usluge i bankarstvo.

Da mogu da vratim vreme opet bih isto uradio

Jesu li Vaša očekivanja ispunjena? Koliko Vam je za zaposlenje značila diploma koju imate iz Srbije?

Ne bavim se onim za šta sam se školovao. Trenutno radim kao investicioni bankar u Londonu gde moj dnevni posao zahteva znanje ekonomije, finansijskih tržišta i instrumentata (obveznice, deonice itd) i rad sa ljudima. Ovo nije bila karijera o kojoj sam razmišljao, ali se desila i drago mi je zbog toga. Isto tako, da mogu da vratim vreme unazad, ponovo bih studirao biohemiju i uradio doktorat jer sam i u tome zaista uživao. Smatram da mi je naučno znanje dalo osnove kako da pristupim rešavanju problema i kako da uopšte učim što mi je omogućilo da relativno brzo shvatim ekonomiju koja je bitna za moj trenutni posao. I ono što kažem mojim trenutnim kolegama u doba pandemije, naučno obrazovanje mi omoguće da čitam najnovija istraživanja lakše.

Diploma iz Srbije mi je omogućila da uradim doktorat u Engleskoj i nakon toga izgradim karijeru koja me ispunjava. Nisam primetio da kaskam za kolegama sa drugih fakulteta što se tiče znanja hemije i biologije – Hemijski fakultet u Beogradu mi je dao neophodno znanje. Ono što je bilo najbitnije jeste da sam u svakom stupnju, osnovne studije i kasnije doktorat, pristupio sa iskrenom posvešćenošću i odlučnosti. Taj stav i splet okolnosti (uključujući element sreće) su mi omogućili da imam karijeru koju želim.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Ja sam i dalje na nekom početku profesionalne karijere tako da je plan da vidim gde će me ova karijera odvesti.

Korona odložila dolazak u Srbiju

Da li je i kako korona uticala na Vaše planove i kako se u Engleskoj bore sa ovim virusom?

Kao i sa većinom stanovništva koronavirus je značajno promenio moje planove za 2020. uključujući i činjenicu da nisam posetio Srbiju od januara prošle godine. Ja sam te sreće da mogu da radim od kuće i da moja industrija nije ugrožena što nije slučaj sa velikim brojem ljudi. Ono što je zaista ohrabrujuće jeste da je naučna zajednija uspela u rekodrnom periodu da proizvede vakcinu protiv koronavirusa. To je dokaz šta smo u mogućnosti kada radimo zajedno na nekom problemu. Od kada je vest o vakcini stigla generalno raspoloženje se značajno popravilo jer se vidi svetlo na kraju tunela. U Engleskoj je vakcinacija već počela sa medicinskim osobljem koji su bili heroji pandemije dok se širi stepen vakcinacije očekuje u narednihj nekoliko meseci. Vakcine spasavaju živote ne samo ljudi koji su u većem riziku od komplikacija usled zaraze, već i svih onih čiji posao i time preživljavanje zavisi od nesmetane ekonomije.

Da li ste u kontaktu sa nekim ko je u isto vreme kada i Vi živeo u domu?

Nažalost, kontakti su retki što je više posledica daljine nego samog Doma.

Život u Domu učenika je primamljiviji od svakodnevnog putovanja u školu

Šta biste poručili onima koji možda ne gledaju blagonaklono na boravak u Domu učenika? Da li ste, možda i Vi u dom došli sa predrasudama, a iz njega izašli sa promenjenim mišljenjem?

Ja nisam došao u dom sa predrasudama. Šta više, nisam ni znao da institucija kao što je Dom, koja vam omogućava da živite u gradu gde idete u srednju školu i upoznate toliko novih ljudi, uopšte i postoji. Meni je sama ideja Doma bila uzbudljiva i mnogo više primamljiva od autobusa do Zrenjanina svaki dan. Mislim da veliki broj ljudi u Zrenjaninu nije u potpunosti svestan koliko vremena deca koja putuju u školu moraju da izdvoje na prevoz. I time žrtvuju pristup svemu što škola nudi.

Što se tiče negativnih mišljenja o domu, često je u pitanju nedostatak informacija ili polu-informacije koje su na nivou rekla/kazala. Ali na kraju dana ja se ne sećam negativnih komentara od strane bilo koga iz moje srednje škole. Većinom nisu znali da dom postoji.

Šta biste poručili onima koji razmišljaju da li da odu iz Srbije?

Poručio bih im da odlazak iz Srbije nije karta u jednom pravcu. Uvek se možete vratiti ukoliko u tom trenutku to bude najbolja odluka za vas. Iskustva mogu biti veoma različita, ali isto tako iskustva nekoga ko odlazi na studije u Beograd ili Novi Sad (iz Zrenjanina) mogu biti veoma različita. Meni je odlazak iz Srbije omogućio nova iskustva i profesionalni razvoj koji nisam mogao dobiti u Srbiji u tom trenutku. Ali ja nisam stava da samo pametni odlaze, a loši ostaju. Realnost prosto nije tako crno-bela. Svi mi hoćemo da budemo nabolja verzija sebe i ako to uključuje odlazak iz Srbije na određeni period ili za stalno, ja u tome ne vidim ništa loše. Odlazak iz Srbije nije izbrisao moje godine u Zrenjaninu ili Beogradu.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh