I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Visoka tehnička škola u Zrenjaninu školuje studente za tražena zanimanja

Nekada je Viša tehnička škola u Zrenjaninu bila prva visokoobrazovna institucija koja je obučavala tekstilne inženjere. I to zato što ih je privreda u Srbiji tražila. Međutim, vremena su se promenila. Tekstilci se danas slabo traže, pa se u ovoj instituciji oni više ne školuju. Ali, se zato studenti školuju za zanimanja koja su sve traženija i plaćenija. Od prošle školske godine akreditovani su novi nastavni programi, a u planu je uvođenje još nekoliko novih. O tome šta sve može da se studira na Visokoj tehničkoj školi, kakvi su planovi za unapređenje uslova studiranja i školskih programa, za portal I love Zrenjanin, priča direktor ove institucije Milorad Rančić.

I love Zrenjnin: Koliko Visoka tehnička škola u Zrenjaninu prati trendove koji se dešavaju u privredi?

Milorad Rančić: Škola prati dešavanja u privredi u tehnici. Moramo da idemo i malo ispred. Kada je Zrenjanin bio grad tekstilaca, kada je bilo zaposleno oko 6000-7000 radnika u tekstilnoj industriji, mi smo školovali tekstilne inženjere. Prva generacija koju smo upisali tada na tom smeru brojala je 150 studenata. I to ne samo iz Zrenjanina. Nego od Bijelog Polja do Subotice. Bili smo jedina visoka škola koja je školovala tekstilce u to vreme. Međutim, vreme je pokazalo da je opalo interesovanje za tu vrstu školovanja. Mi smo ukinuli tekstilce. U toku 2016. godine izvršili smo potpunu transformaciju naše škole. Došli smo do zaključka da su studijski programi zastareli i da bi ih trebalo usavršti, modernizovati i uskladiti sa zahtevima ne samo okruženja, nego i tendencijama u svetu. Išli smo na modernizaciju postojećih, a uveli smo i neke potpuno nove oblasti koje do sada nisu bile prisutne u našem okruženju.

PerSu marketi

Milorad Rančić

Akreditovano 5 studijskih programa na osnovnim studijama

I love Zrenjnin: Na koji način ste unapredili osnovne studije?

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Milorad Rančić: Akreditovali smo 5 studijskih programa na osnovnim studijama. Stare programe kao što su mašinstvo i tehnologija i menadžment smo modernizovali. Nove oblasti koje smo uveli su elektrotehnika i računarstvo i zaštita na radu.

I love Zrenjnin: Šta se promenilo kada je reč o mašinstvu?

Milorad Rančić: Mašinstvo je ranije imalo četiri studijska modula. To su oblast proizvodnog mašinstva koja je nekako standardna i uvek potrebna. Imali smo procesno mašinstvo, poljoprivredno mašinstvo i automatsko upravljanje. Poslednjih godina, i pored našeg insistiranja i želje da negujemo oblast poljoprivrednog mašinstva i poljoprivredne mehanizacije, interesovanje je bilo izuzetno slabo. Ne samo za ovo usmerenje, nego i za procesnu tehniku. Bili smo prinuđeni da izvršimo transformaciju ovih studijskih programa i ušli smo u nove oblasti. Meni je žao što smo ukinuli poljoprivredno mašinstvo i mislim da će to morati da se vrati. Ali, moramo da imamo neku podršku za to. U ovom trenutku mašinstvo ima akreditovana 3 modula. Uče se savremene računarske tehnologije i nove oblasti. Imamo proizvodno mašinstvo podržano računarima i računarskim tehnologijama, automatsko upravljanje koje je usmereno u pravcu mehatronike i nešto što nije bilo do sada, a to je oblast obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

“Neko će morati da servisira i održava elektro automobile”

I love Zrenjnin: Zbog čega je važna mehatronika?

Milorad Rančić: Na primeru automobila ću to pojasniti. Automobil je ranije bio čist mehanički proizvod. Danas je u Nemačkoj, na primer, određeni procenat vozila već na struju. Ako se elektro automobili voze u Nemačkoj, sutra će doći i kod nas. Pitanje je ko će da servisira i održava te automobile. Mi pripremamo ljude za to. Razgovaramo sa srednjom školom u Pančevu koja ima mehatroniku i sada traže nadogradnju za svoje učenike. Nudimo im ovaj naš modul koji imamo. Danas gotovo da nemate mašinu koja u sebi nema procesor i senzore. Počevši od pegle. Mi moramo to da otpratimo, da pripremimo decu za te mašine. Zamislite vi u poljoprivredi jedan traktor šta sve ima: senzore za svetla, klimu, maglu, zaštitu od buke… I to će neko morati da održava. Mi radimo po dualnom sistemu, školujemo inženjere koji odmah mogu da počnu da rade. Imamo ovde jednu mini fabriku, naš mašinski zavod.

“Hteli, ne hteli moramo se okrenuti alternativnim gorivima”

I love Zrenjnin: A zbog čega ste se opredelili za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost?

Milorad Rančić: Problem energetike je sve veći i veći. Klasični oblici energije polako nestaju. Fosilnih goriva je sve manje. Hteli, ne hteli mi se moramo okrenuti alternativnim gorivima. Najveći izvor energije je sunce. Vojvodina ima tradiciju korišćenja vetrenjača. Interesantna je i geotermalna voda. Imamo žetvene ostatke na sve strane. Učestvovali smo na nekoliko projekata korišćenja biomase. Treba naći metode prikupljanja, sitnjenja, pravljenja briketa kako bi se ti ostaci iskoristili. Takođe, imamo obavezu kao država da se uklopimo u evropske zakone koji određuju koliko procenta energije treba da dobijamo iz alternativnih izvora. I energetska ušteda će morati sve više da se sprovodi, jer energija neće smeti da se rasipa. Mi imamo neracionalnu građevinsku izgradnju. Pogledajte naše prozore, zidove bez izolacije… Počev od naše škole. Moramo da tražimo nove tehnike i tehnologije u gradnji, zaptivanju, izradi prozora, izolaciji zgrada, krovova. To su razlozi za školovanje stručnjaka u ovoj oblasti.

Visoka tehnička škola u Zrenjaninu uvela smerove za biotehnologiju, elektroniku i zaštitu na radu

I love Zrenjnin: Koje ste još nove smerove akreditovali?

Milorad Rančić: Kod studijskog programa tehnološko inženjerstvo smo umesto klasične prehrambene tehnologije uveli biotehnologiju. Ona pokriva oblast prehrambene tehnologije, ali daje i nove mogućnosti. U okviru ovog programa imamo i zaštitu životne sredine, petrohemiju i kozmetiku i farmaciju. Na menadžmentu smo se odlučili da imamo usko usmerenje, tako da je od opšteg menadžmenta napravljen menadžment u kriznim situacijama. Specifična oblast za koju smatramo da će izazvati interesovanje kod mladih. Prvi put ćemo sada školovati i inženjere elektrotehnike. To je popularno zanimanje svuda u svetu. Očekujemo interesovanje i da nam tu dođu najbolji đaci. Oni će se baviti elektronikom, automatikom… Još jedan novi program je zaštita na radu. To je disciplina koja je neophodna svuda gde se nešto proizvodi i stvara. Država je u toj obalsti zavela red. Tu spadaju zaštita od hemijskih supstanci, elektormagnetnih i toplotnih zračenja, zaštita u procesima rada u smislu zatite zdravlja radnika i bezbednosti na radu.

I love Zrenjnin: Akreditovali ste i neke specijalističke programe. Očemu se tačno radi?

Milorad Rančić: Pored akreditacije osnovnih studija, akreditovali smo i tri specijalistička programa. Tu nudimo našim studentima još jednu godinu školovanja u oblasti mašinstva, tehnološkog inženjerstva i menadžmenta. Takođe, započeli smo pripreme za uvođenje master studija. Zakon o visokom obrazovanju je dao mogućnost da visoke škole mogu da školuju i master strukovne studije. To je krenulo od ove školske godine. Počeli smo s pripremama da stvorimo uslove i obezbedimo kadrove i opremu da bismo mogli da napavimo kvalitetan master program. Verovatno će tu biti oblast tehnologije i inženjerstva, ali još nismo definisali usmerenja. Moramo da budemo opremljeni za to kadrovski, prostorno i odgovarajućom opremom. Rešićemo to do oktobra. Imamo vremena da to uradimo do tada.

Laboratorije u školi će biti sve modernije

I love Zrenjnin: Po prostornim i laboratorijskim uslovima spadate u jednu od najvećih visokih škola u zemlji. Koliko je Visoka tehnička škola modernizovala opremu?

Milorad Rančić: Pre mesec dana smo usvojili program razvoja škole u smislu jačanja laboratorijskih kapaciteta. To je izuzetno ambiciozan program. Škola ima prostor od blizu 7000 kvadrata, imamo preko 40 laboratorija. Od onih za fiziku, hemiju do usko specijalizovanih za automatizaciju, robotiku… Pored modernizacije postojećih, planiramo otvaranje novih laboratorija. U toku je adaptacija prostora za novu laboratoriju iz oblasti mikrobiologije i biotehnologije. Imali smo sreće da dobijemo na poklon kompletnu profesionalnu laboratoriju iz stečajne maste zrenjaninske pivare. Sada stvaramo uslove i prostor da to montiramo. Nadamo se da će to biti jedna od najopremljenijih labortorija na ovom postoru. Konkurisali smo kod pokrajine za projekata za formiranje laboratorije za obnovljive izvore energije. Očekujemo da dobijemo novac za to. Onda ćemo dobiti novu laboratoriju u kojoj ćemo imati demonstraciju korišćenja sunčeve i geotermalne energije, energije vetra i biomase. Trebalo bi da se napravi jedna vetenjača i da se postave fotonaponski paneli.

I love Zrenjnin: Da li ste konkurisali za sredstva i iz evropskih fondova?

Milorad Rančić: Škola je trenutno u tri evropska projekta u oblasti obrazovanja. Oprema koja dolazi iz tih projekata je već stigla. Recimo u laboratoriji za automatizaciju je stiglo 7 novih malih robota koje treba da montiramo. Dobili smo puno računarske opreme. Dobili smo pametne table, dobićemo CNC mašine. U laboratoriju za fiziku postavljamo video-bim, vezujemo laptop računare, da malo modernizujemo tu laboratoriju. Kupićemo i neke merne uređaje. Laboratorija za mašinsku obradu kod mašinaca će se modernizovati numeričkim mašinama. Već imamo neke mašine koje su tu, ali ćemo dobiti još jedan numeriči sturg. 3D štampači su već prisutni kod nas. Imamo ih tri. Ovladali smo i tom tehnologijom.

Visoka tehnička škola ulazi u Amres i Kobson

I love Zrenjnin: Koliko je studentima dostupna stručna literatura u školi?

Milorad Rančić: Naša škola ima jednu od najvećih biblioteka među visokoškolskim ustanovama. Imamo preko 20000 knjiga, časopisa, naslova. Mi to stalno obnavljamo. Zahvaljujući sredstvima pokrajine koja su stigla ulazimo u Amres mrežu i Kobson. Sredstva su već tu, optički kabal je postavljen. Ostalo je još da se mi povežemo i da sistem počne da radi. Onda ćemo biti povezani sa svim bibliotekama ne samo u državi, nego i u svetu. Tu je uloženo oko pola miliona dinara.

U školi radi 24 doktora nauka

I love Zrenjnin: Kakav je stručni kadar škole?

Milorad Rančić: Što se tiče kadrova, tu smo, takođe, među najjačima. Trenutno u školi imamo 24 doktora nauka. Uglavnom su to mlađi ljudi, koji su se školovali na matičnim fakultetima. Neki čak i u inostranstvu. To daje školi perspektivu za dalji razvoj. Kao što sam rekao škola prati sve što se dešava u privredi.  Profesori odlaze na stručne skupove u inostranstvo. Dolaze s novim programima, rešenjima, idejama… Dolaze i ljudi iz inostranstva kod nas. Nedavno smo imali jedan skup i “zvezda” tog skupa je bio profesor iz Turske koji je dugo godina bio jedan od vodećih istraživača u centru u Cernu u Švajcarskoj. Imali smo goste iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije…

Školarina na Visokoj tehničkoj školi je 30000 dinara godišnje

I love Zrenjnin: Koliko studenata može da primi Viša tehnička škola?

Milorad Rančić: Nama pokrajina daje saglasnost za upis studenata na bužetu. Kvota koja je bila do prošle godine je bila negde oko 180 studenata na bužetu. A ukupno sa samofinansiranjem upisujemo 340 studenata na prvoj godini. Mi smo podneli zahtev, s obzirom na nove studijske programe, da se ta kvota na budžetu podigne i očekujemo šta će ovih dana na to raći pokrajinska vlada. Međutim, bez obzira na to naši kapaciteti su negde tu oko 340 studenata. Imamo mogućnost da upišemo sve koji su zainteresovani i polože prijemni ispit. Ima tu još jedna stvar koja je vrlo važna i koju želim da istaknem. Školarina je kod nas vrlo, vrlo niska. Možda jedna od najnižih u zemlji. Školovanje kod nas košta 30000 dinara godišnje. Postoji i mogućnost plaćanja na rate. Studentima dajemo izvanredne uslove. Oni koji sakupe dovoljno bodova, posle prve godine prelaze na budžet. Veliki broj studenata koristi tu mogućnost.

I love Zrenjnin: Da li su studenti zainteresovani za Visoku tehničku školu u Zrenjaninu?

Milorad Rančić: Mi smo prošle godine upisali 217 studenata. Nismo popunili kapacitete, ali očekujemo da, s novim smerovima i novim modulima, interesovanje bude veće. Ali, nije toliko važan broj studrdenata, koliko je važan kvalitet ljudi koji upisuju ovu školu. Nama sada dolaze učenici sa prosečnom ocenom preko 4. To su dobri đaci. Dolaze nam deca iz gimnazije, što ranije nije bio slučaj. Sada dolaze oni iz i četvorogodišnjih srednjih škola, a ranije su našu školu upisivali učenici trogodišnjih škola.

Studenti se školuju za rad

I love Zrenjnin: Mogu li studenti ove škole da dođu do posla?

Milorad Rančić: Sklapamo ugovore o saranji s firmama iz grada i iz okruženja. Sklopili smo ugovor sa Dijamantom, Zrepokom… Da naši studenti mogu kod njih da odrade stručnu praksu i da mogu tamo i da se zaposle. Imamo zahteve nekih firmi za našim studentima. Naši studenti se obrazuju za rad. Zato se i zovemo strukovna škola, jer naše inženjere pripremamo tako da odmah mogu da krenu da rade. I to ne samo u postojećim, nego i da sami otvore svoje firme. Imamo dosta naših studenata koji su pokrenuli sopstveni posao.

I love Zrenjnin: Da li planirate da uvedete još neke nove smerove?

Milorad Rančić: Mi već sada razmišljamo, a na inicijativu okruženja, da otvorimo i nove smerove. I to u oblasti poljoprivrede. Razmišljamo o zaštiti bilja. Procenjuje se da takav kadar nedostaje. Proces pripreme i akreditacije jednog smera traje nekoliko godina. Takođe, predviđa se da će se obnoviti pruge u Vojvodini. Priča se o nekom velikom depo centru za obnovu šinskih vozila. Već su bili ljudi iz Železnica ovde, traže da uvedemo oblast železničkog mašinstva. I o tome razmišljamo. Obrazovanje je živ, fleksibilan sistem. Moramo da pratimo šta se dešava u okruženju. Lično smatram da kompletno naše školstvo mora da se okrene onim oblastima koje su budućnost. Tradicionalna zanimanja kao što su pravo, menadžment moraju da budu specijalizovani za određenu oblast.

Visoka tehnička škola mora da reši problem s krovom, grejanjem i rasipanjem energije

I love Zrenjnin: U dosadšnjem razvoru govorili ste o prednostima i pozitivnim stvarima u Visokoj tehničkoj školi. Ima li škola probleme koje treba da reši?

Milorad Rančić: Ima tu i problema. Mi smo započeli i još nismo dovršili krov. Sada je završna faza. To je investicija od oko 5,5 miliona dinara. Očekujemo da ove godine to završimo. Imamo veliki problem grejanja zgrade. Ogromni su troškovi grejanja. Tražimo rešenje i za to. Velika je zgrada, velike su investicije, veliki su zahvati, tako da, videćemo kako ćemo to rešiti. Sigurno je da to moraju da budu obnovljivi izvori energije koje ćemo koristiti u narednom periodu. A moraćemo da se pobrinemo i za energetsku efikasnost, kako bismo smanjili gubitak energije.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh