Novi Pravilnik o bezbednosti dečjih igrališta trebalo bi da bude usvojen u junu, a javna rasprava o njegovom predlogu održana je u Baroknoj sali Gradske kuće u organizaciji Ministarstva privrede Republike Srbije. U formi okruglih stolova ona se održava u četiri grada naše zemlje, a u Zrenjaninu su govorili pomoćnik ministra privrede Aleksandar Starčević i predsednik posebne radne grupe Zoran Bakić, u prisustvu predstavnika ministarstva, Privredne komore Zrenjanin, obrazovnih institucija i drugih.
Pomoćnik ministra privrede Aleksandar Starčević kaže da je suština ovog Pravilnika da našim najmlađim sugrađanima omogući da se igraju, razvijaju svoje veštine, motoričke i intelektualne sposobnosti na bezbedan način.
– Ono što donosi ovaj pravilnik jeste to da su napokon identifikovani svi učesnici u procesu, kao i da se tačno zna ko je za šta odgovoran, od procesa projektovanja, proizvodnje i stavljanja na tržište, kao i upotrebe dečijih igrališta. Tačno se zna ko će biti nadležan za koji deo i ko će biti odgovoran, a sve to definisano je ovim novim Pravilnikom. Postojeća igrališta će morati da se usklade sa njim, a mi smo dali prelazni rok od 3 godine. Ukoliko se to ne uradi u tom roku, propisane su kaznene odredbe. Vlasnik će biti u obavezi da nas obavesti o planu kako će ih dovesti u ispravno stanje, a mi ćemo to kontrolisati – izjavio Starčević.
OPREMA KOJA NE ISPUNJAVA PROPISANE ZAHTEVE
Predsednik posebne radne grupe, Zoran Bakić prezentovao je u Baroknoj sali sve aspekte Novog Pravilnika o bezbednosti dečjih igrališta. Naglasio je da su glavni generatori povreda na igralištima oprema koja ne ispunjava propisane zahteve, projektovanje samog igrališta i okolnog prostora koje je „jako diskutabilno“, neodgovarajuća oprema shodno uzrastu korisnika, nestručna montaža, nedovoljna kontrola i neodržavanje.
– Što se tiče udela povreda u zavisnosti od vrste opasnosti, naveći procenat se odnosi na pad dece. Problem sa opremom, njena neusaglašenost ili brzo propadanje usled neodržavanja je na drugom mestu, a najveći broj povreda – kada gledamo funkciju opreme, dolazi od ljuljaški, dok su iza njih penjalice i tobogani.
Postavljanje neadekvatne podloge, premalo rastojanje između tobogana i ograde, nestručno postavljanje kanti za komunalni otpad blizu rekvizita, dodatni su problemi koji se moraju rešiti u budućnosti.
– Čak i u elitnim delovima Novog Beograda, gde je igralište označeno tablom na kojoj investitor trdi da je igralište usaglašeno sa svim standardima, imamo situaciju gde dete pravo sa tobogana udara u ogradu što je nedopustivo – dodaje Bakić.
Zoran Bakić naglašava da se Pravilnik odnosi na sva igrališta koja su javno dostupna (vrtići, škole, benzinske stanice itd.). On sadrži dve bazične grupe zahteva – zahtev za postavljanje igralište, koji se tiče projektanta, i zahtev za samu opremu.
– Prva grupa zahteva je opisnog karaktera i odnosi se na ograničenje lokacija, pristupačnost, zaštitu saobraćaja, način upotrebe rekvizita. Uvodi se obavezna informativna tabla koja mora da bude čitljiva i neizbrisiva. Kada govorimo o zahtevima za rekvizite, nismo hteli da ostanemo na standardima jer bi to značilo da nijedno igalište ne sme da ima ništa osim ljuljaške, klackalice, tobogana… Uveli smo članove koji omogućuju stavljanje na tržište opreme koja nije tipska, jer znamo svi koliko se menja način dečije igre.
NADZOR IGRALIŠTA U NADLEŽNOSTI KOMUNALNE POLICIJE
S obzirom da je u javnom interesu da deca budu bezbedna, zbog toga su Pravilnikom definisani redovni i vanredni pregledi dečijih igrališta.
– Redovni pregled se sastoji iz dve vrste pregleda – prvi i godišnji. Prvi se radi kada se sagradi novo igralište. Vlasnik je zadužen da pozove imenovano telo koje izlazi na teren, kontroliše i izdaje sertifikat o prvom pregledu. Da bi se izdao sertifikat, neophodno je da se zna vlasnik, i on je u tom momentu označen kao odgovorno lice – kaže Bakić.
Pošto se radi o Zakonu o bezbednosti proizvoda, za kontrolu je nadležna pre svega tržišna inspekcija.
Izlaskom ovog pravilnika ostavljena je mogućnost da se na lokalnom nivou donesu propisi kojima će se nadležnost prebaciti na komunalnu inspekciju. Oni jedva čekaju da se određena gradska odluka pozove na ovaj pravilnik kako bi mogli da brinu o igralištima – dodaje Zoran Bakić.
Zrenjaninska igrališta u ogromnom procentu ne zadovoljavaju standarde bezbednosti
Načelnik Odeljenja komunalne policije u Zrenjaninu, Igor Virijević, javio se u toku rasprave za reč i izneo veoma zabrinjavajuće podatke kada su u pitanju lokalna igrališta.
– Grad Zrenjanin je otišao korak ispred ostalih i napravljen je popis svih dečjih igrališta u gradu. Imali smo hiperprodukciju dečijih igrališta pa ih imamo preko 100 takvih prostora na teritoriji grada i u naseljenim mestima. Više od 95% njih ne odgovaraju standardu, pre svega jer su napravljena na travnatoj površini, što znači da bi trebalo uraditi podlogu za sve njih. Ako znamo da je za jednu podlogu potrebno od 1000 – 3000 evra, gradu će trebati 300.000 evra da uradi samo podlogu za sva dečija igrališta. Nakon prvog pregleda, skoro sva igrališta će morati da se zatvore. S obzirom da znam da se izdvaja po desetak hiljada evra za igrališta, biće nam potrebno 30 godina samo podloge da uradimo. Tu vidim veliki problem i ne znam kako će se on rešiti, rekao je Virijević.
Pomoćnik ministra privrede Aleksandar Starčević u odgovoru je saopštio kako je glavni problem što je lokalna administracija dozvolila da se igrališta prave na taj način, s obzirom na činjenicu da je Zakon o opštoj bezbednosti na snazi od 2009. godine.
– Mislim da moramo da uradimo nešto po pitanju igrališta i da ne možemo da nastavimo da pravimo igrališta koja nisu u skladu sa standardima. Prepoznali smo da je neophodno voditi računa o ovome i sredstva će morati da se preraspodele. Suština je da prvo zabranimo hiperprodukciju igrališta mimo propisa, zakona i standarda, i da krenemo da dovodimo u red postojeća.
Igralište u Aviv Parku kao dobar primer
-Dobar primer igrališta u Zrenjaninu koje je urađeno u skladu sa svim standardima, jeste ono u Aviv Parku. I podloga i rekviziti – rekao je Starčević.
.gif)
.gif)
