Profesor violine i umetnik Danilo Anđelković zamenio je svoju katedru ulicama i trgovima na kojima nastupa. Zahvaljujući toj činjenici, žitelji preko 60 gradova gradova Evrope, a u poslednje vreme najviše u Srbiji, imaju priliku da uživaju u njegovom talentu.
U naš grad je prvi put došao pre dve godine. Nastupa na Pešačkom mostu, na Gradskoj pijaci i na trgu. Kako kaže, zadovoljan je kako su ga naši sugrađani prihvatili.
“Radio sam kao profesor, dok se nisam odlučio za uličnu scenu. O ideji sviranja na ulici pred publikom razmišljao sam i ranije. Neki od mojih prijatelja su nešto slično radili, i predložili da se okušam u tome. Trebalo je oko tri meseca da savladam tremu sviranja pred publikom na ulici. Prvih godinu i po dana sam putovao po svetu i svirao na ulicama, a onda sam odlučio da to pokušam i u rodnom gradu, Beogradu. Sviranje po svetu me je kroz iskustvo veoma podiglo kao muzičara. Publika me je prihvatala gde god da sam svirao. Primetio sam da im se sviđa sve što prezentujem, a ja se trudim da to uradim najbolje što umem. Za muzičara je svojsvetno da svira, to je njegov život. Sviranje na ulici je nešto što je tako jednostavno, a ustvari vam pruža mnogo. Meni je važno da ispoljim i da stvaram muziku, i da imam publiku. Manje je važno koliko u kutiji ostane novca, mada je novac potreban. Zbog toga sam, valjda, dobijao uvek toliko da sam se vraćao kući srećan što moja porodica ima dovoljno za pristojan život. Muzika zaista ima moć, ako je svirač nadahnut, onda je saglasje sa publikom potpuno.”- istakao je ovaj talentovani umetnik.
Danilo Anđelković potiče iz porodice u kojoj je muzika ukorenjena generacijama. I majka i mlađa sestra su mu muzički obrazovane. Budući da je veoma senzitivan I prijemčiv za muziku, od sviranja nije mogao da pobegne. Tokom mnogih perioda distance, nešto bi ga podsetilo, kao što je u jednom momentu bio Novogodišnji koncert Stefana Milenkovića, pre odluke da upiše Srednju muzičku školu. Za Danila je značajan i njegov pradeda koji je bio veterinar, ali je bio i pisac pozorišnih komada. Violinu na kojoj Danilo danas svira, kupio je u Beču, i često svirao za svoju dušu.
“Violina je izrađena u Beču, 1905. godine. To mi je nasleđe od pradede Danila Jankovića, koji je bio samouk, svirao je i pisao pesme. Njegova supruga, moja prabaka Anđelija, stalno mi je govorila o mom pradedi i ja sam uz te priče rastao. Na ovoj violini koja zbog uspomena koje veže, ima neprocenjivu vrednost, ugravirano je ime moga pradede. Možda me i te uspomene na neki način pokreću, možda njena moć okuplja moju publiku. Možda su afiniteti mog pradede čak i nesvesno nadahnuli moje usmerenje, a sasvim je sigurna i genetska spona. Moja najstarija ćerka takođe svira violinu, dok mlađa, kao i moja sestra, svira klavir.”
View this post on Instagram
U ovom mometnu – sunčan novembarski dan u Zrenjaninu uz divnu muziku. #ilovezr
Pored samostalnih interpretacija, uveo je mnoge novine u ulične nastupe, kao što je igra balerine i klavir na platformi sa točkovima. Danilo je nastupao i sa svojom tadašnjom suprugom, balerinom Alom, kao i sa svojom sestrom, i mnogim drugim pijanistima. U Knez Mihajlovoj ulici, sa Danilom je spontano zapevao operski pevač Nenad Čiča, ali i poznati libanski tenor Bešara Mufarej.
.gif)
.gif)
