Veliki petak ili Strasni petak je hrišćanski praznik kojim se obeležava stradanja Isusa Hrista, njegovo raspeće na časni krst i njegova smrt za spasenje sveta.
Toga dana, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: „Raspni Ga!“; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“; umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob; postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo.
Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Služe se Carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja. Crkvena zvona se ne oglašavaju. Strogo se posti, i jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Ovaj dan je crveno slovo pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Žene tog dana ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke.
Devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote će sanjati svog budućeg muža.
Kako se na Veliki petak poštuje strog post, u kući se ne pali vatra, ne kuva se i čak se i hleb ne mesi tog jutra.
izvor: wikipedia
.gif)
.gif)
