Prvi pisani podaci o pozorišnom životu grada na Begeju vezuju se za 1787. godinu i glumačku družinu Marka Jelisejića, ovdašnjeg učitelja. Međutim, još 1746. godine, ovde je gostovala nemačka trupa, dok je osam decenija kasnije, 1827. godine, zabeleženo i prvo gostovanje mađarskih glumaca.
Pretvaranjem gradskog žitnog magacina u sadašnje barokno pozorišno zdanje, 1839. godine počinje da se stvara prava istorija teatra u našoj sredini. Ovu će salu potom pohoditi brojne nemačke, mađarske i srpske pozorišne družine, sve do 1946. godine i osnivanja matičnog Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“.
Savremeni histrioni ovde su uvek nailazili na dobar prijem, a pojedine posete inostranih pozorišnih kuća, poput potonjih, ostale su zlatnim slovima upisane u uzbudljivoj hronici prisustva boginje Talije u našoj varoši.
Jula 1895. godine, Bečkerek je posetio ansambl baleta iz Budimpešte, sa 14 balerina, među kojima su bile i tada u svetu poznate Emilija Žužanić i Roža Rajs. Najatraktivnije do sada zabeleženo gostovanje desilo se marta 1911. godine kada je ovde nastupila trupa Japanskog carskog pozorišta, sa tada poznatom glumicom Hanako. Dve predstave na japanskom jeziku izvedene su pošto je publika prethodno obaveštena o njihovom sadržaju. Glumci u egzotičnim nacionalnim nošnjama izazvali su među lokalnom publikom veliko interesovanje.
.jpg)
Domaće teatarske kuće, što je i razumljivo, česti su gosti našeg pozorišta. Nekada su to bili i zagrebačko (prvi put još 1862. godine), osiječko, sarajevsko, danas uglavnom beogradska, vojvođanska, i pojedina pozorišta iz unutrašnjosti.
Pozorišne maske, tužne i smešne, prate nas i u svakodnevnom životu. Često nesigurni da li smo u stvarnosti, ili na daskama što život znače, neprestano otkrivamo tesnu povezanost između zbivanja u ova dva, samo naizgled različita sveta. Bilo da je pozorište posetilac naših života, ili smo mi njegovi gosti, priča o Taliji i gostoprimstvu, ovako posmatrana, poprima posebnu konotaciju. Život, kao i bilo koja kompleksnija predstava, sastoji se od više slika, prizora, scena, detalja, likova, karaktera… Još samo da je manje tragedija…
Iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog
.gif)
.gif)
