Vanja Grbić: Svako vino ima svoj karakter

Pretpostavljam da je boravak u Italiji uticao na Vaš odnos prema vinu. Imate li neko omiljeno?

Za mene je to brunelo, koji je zaštitni znak italijanskih vina. Ima tu više dobrih kantina, poput Rokofortea, ali meni najviše odgovara Barbi. To je jako vino, koje ima svoj karakter i koje treba ostaviti da malo odstoji kada se otvori. To je vino koje se ne samo pije, već se stvarno uživa u njemu.
Vi ste i kao igrač bili poznati po jakom karakteru. Postoji li neka veza između Vašeg i karaktera vina koja volite?

Svako vino ima svoj karakter i personalitet. Ukoliko ga upoznate na vreme, onda ćete znati kako i na koji način da uživate u njemu. Ali, iskreno, dok nisam otišao u Italiju nisam ni probao vino. Ako ne računam u nekoliko navrata, ali to uglavnom kao bambus, vino s koka-kolom, i to je bilo to. I onda sam u Italiji došao u susret s onim što je prava tradicija vina. Oni su imali jedan strahovit pad nakon onog slučaja trovanja, pa su morali da ponude fantastičan kvalitet za fantastično niske cene. Ono što je jako dobro kod njih je tradicija, njihove kantine traju izuzetno dugo, više stoleća, sa znanjem koje se generacijama prenosi s oca na sina. To je veoma lepo, jer daje veći značaj vinu i ljudi se onda za takva vina lakše vezuju. Ja sam se najviše vezao za Toskanu i njihova vina, što za brunelo, što za kjanti… Pio sam i druga vina, pa me recimo sicilijanska vina podsećaju na ona iz Dalmacije, koja su izuzetno jaka zbog velikog broja sunčanih dana. Jedna čaša je sasvim dovoljna i već znate da je to – to. Ta vina fantastično idu uz crveno meso. Njih u uobičajenim prilikama ne biste probali, jer se čini da su opora i gorka, ali u kombinaciji s mesom dobijete utisak da su to jedina vina koja možete da pijete.

Kada jednom uđete, shvatite koliko je to jedan veliki svet.

Recimo, od belih vina koja idu uz ribu volim pinoe. U našim krajevima sam uglavnom pio istarsku malvaziju, koja je fenomenalna. Volim i naš šardone, recimo Kovačević… Ja sam strahovito bio vezan za pokojnog oca, kao i moj brat, a moj otac je pre petnaestak godina počeo sam da uvozi grožđe iz Makedonije, pa je bukvalno po svakom slovu pravio vina. Jedno od tih crvenih vina je bilo zaista savršeno. I belo vino koje se tamo pravi je lepo, ima pravi klečanski karakter, vrlo je pitko i ide uz svaku priliku. Ne brljam ga sa vodom, jer vino ima svoju poruku i gušt. Baš je posebno. Važna stvar u uživanju u vinu jeste da ga probate, družite se s njim i da ne preterate, upravo zato da biste mogli da ga probate onako kako treba.