Dokumentarni film „Zarobljeno vreme“ scenariste i reditelja Milana Nikodijevića prikazan je premijerno zrenjaninskoj publici u bioskopu Cinema KCZR. Publika je imala priliku da pogleda filmsko putovanje sa Pecom Popovićem, poznatim rok kritičarem i publicistom, kroz njegov emotivni zavičaj i vreme u kome je rokenrol bio važan.
U filmu se pojavljuju kultni jugoslovenski muzičari o kojima je Peca Popović pisao i čije je karijere pratio, poput Kornelija Kovača, Gorana Bregovića, Žike Jelića, Momčila Bajagića Bajage, Vlatka Stefanovskog i mnogih drugih. Film je sniman skoro tri godine i u tom periodu ekipa je posetila svih šest bivših jugoslovenskih republika, tačnije Beograd, Kragujevac, Sarajevo, Skoplje, Herceg Novi, Zagreb i Ljubljanu. Nakon projekcije filma, Peca Popović i Milan Nikodijević razgovarali su publikom.
Na početku svog obraćanja publici, Peca Popvić se prisetio prve gitarijade koja je održana 9. januara 1966. godine u Beogradu, i sa kojom počinje film.
– Dva dana pred gitarijadu, pojavio se spisak od 62 sastava koji su se kvalifikovali da sviraju na njoj. Zrenjanin je bio zastupljen sa 5% – Zlatne maske, Meteori i Omege. Mi smo odrasli u tom ambijentu gde su u svakom gradu neki mladi ljudi želeli da budu deo sveta. Imali su radio aparate koji su krčali, ali su slušali preko radio Luksemburga nešto. Imali smo časopis Ritam, koji je pokrenuo Mika Antić 1962. godine u Novom Sadu i svuda su u nekim sobama, podrumima, budžacima škola, postojali ljudi ko su mislili da prvo imitiranjem, a kasnije autorskim uključenjem, mogu da promene svoju porodicu, ulicu, školu… Tada oni nisu imali plan B, postojao je samo plan A i on je glasio – radite ono što volite. To naši roditelji nisu razumeli, kao što ni njihovi roditelji nisu razumeli, ali kada bi razumeli, svet se nikada ne bi promenio. Zahvaljujući tome što nismo ličili na njih, neke stvari su se i promenile.
Popović smatra da je Zrenjanin oduvek bio važan u ovom delu naše zemlje i da je uvek imao ključnu kulturnu poziciju u Banatu. Zbog raznih istorijskih okolnosti ipak se pribojava da je vrsta muzike, u kojoj su se mogle čuti sve najvažnije šifre za naš život, izgubila važnost.
– Čuo sam jednu zanimljivu priču da je padom Berlinskog zida prestao smisao rokenrola. O tome nisam ranije razmišljao, ali sam počeo da shvatam da to nije besmisleno. Lepo je bilo živeti 60-ih sa ovom muzikom, zato što su se sa njom rušili tabui i osvajale slobode. Zahvaljujući njoj, izborena su ljudska prava, uz nju se marširalo protiv ratova i nepravdi, za ispravljanje socijalnih grešaka za ravnopravnost. Kada su druge stvari pobedile, ova muzika je izgubila socijalnu vrednost.
Moderne tehnologije nose sa sobom mnoge pogodnosti, ali i opasnosti. Prema rečima Pece Popovića, talenat se ne može kupiti ni naučiti, ali na društvenim mrežama postoji velika opasnost manipulacije.
– Ako pratite domaću popularnu muziku, vidite da neka no name imena imaju po 20-30 miliona pregleda. Postoji mogućnost da se ti pregledi kupuju i onda neko sa 70 miliona pregleda smatra da je zvezda. Imali smo prošle godine jednog na kojeg su naseli naši jer je imao najveći hit na svetu i 40 milijardi pregleda, pa su ga doveli i prodali 800 karata. Ne može biografija da se pravi na jednoj pesmi. To je proces, život, i sve vas košta.
Reditelj Milan Nikodijević smatra ovaj film svojim, ali i dugom jedne generacije koja nije imala internet i mogućnost da samo jednim klikom sazna sve, prema Peci Popoviću koji ih je uveo u magični svet rokenrola.
– Dok je Peca Popović bio urednik Džuboksa, tamo je radio jedan čovek koji je pisao odavde iz Zrenjanina i pisao je sjajno. On se zvao Đorđe M. Vojnović i njegove tekstove sam uzimao kao reper, jer je imao taj poetični stil. Nažalost nisam uspeo da ga upoznam i na neki način možemo ovu projekciju da posvetimo njemu jer je na fantastičan način uticao na mnoge od nas. Nisam hteo da pravim običan, biografski film, na šta on (Peca Popović prim. aut.) ne bi ni pristao, nego da kroz priču o njemu ispričamo jednu veliku priču o vremenu, emocijama i trenutku kada je rokenrol u ovoj zemlji bio važan, istakao je Nikodijević na kraju obraćanja.
