Korona virus uticao je na sve sfere života u Srbiji, pa tako i u Zrenjaninu. Najčešće se priča o tome da će se posledice pandemije na privredu tek osetiti. Mnogo manje se, međutim, može čuti kako je ova zaraza uticala na kulturu i kulturna dešavanja. Događaji iz kulture koji su bili planirani za proleće su otkazani. U ovom trenutku pitanje je i šta će od projekata iz kulture, koji su predviđeni da se realizuju u drugoj polovini godine, zaista biti i sprovedeno. Gradska biblioteka, Kulturni centar, Savremena galerija i Muzej otvoreni su za posetioce, ali uz ograničenja koja je propisala država. Pozorište do jeseni neće otvarati svoja vrata za publiku.
Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ tokom vanrednog stanja nije bila otvorena za korisnike, ali je radila. Istina, u izmenjenim okolnostima. Korona virus je uticao na to da i sada, kada je vanredno stanje ukinuto, ljubitelji knjige ne mogu da uđu u biblioteku. To ne znači da ne mogu da pozajme naslove koje žele da čitaju.
„Za povratak korisnika u biblioteku temeljno smo se pripremali. Trebalo je obezbediti uslove koji i korisnicima i zaposlenima omogućavaju da budu bezbedni. Suočili smo se, kao i kolege iz čitave Srbije, sa nizom izazova koje je trebalo savladati. Znamo da svakodnevno imamo fluktuaciju velikog broja ljudi na odeljenjima biblioteke, u knjižari i knjigoveznici. Takođe, bilo je poznato da se virus izvesno vreme zadržava na samim knjigama, na papiru i koricama. To je predstavljalo dodatni rizik. U ovom slučaju, bili smo u stalnoj komunikaciji sa stručnim krovnim organizacije na nivou čitave Srbije. Prema savetima kolega iz Narodne biblioteke Srbije, Bibliotekarskog društva Srbije, uz primenu i preporuka vodećih svetskih nacionalnih biblioteka došlo se do ovog novog režima rada koji je počeo 4. maja”, kaže Jelena Đorđević Perc, urednica kulturnih programa Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”.
Korisnici poručuju knjige telefonom i preuzimaju ih u holu biblioteke
“Novi režim podrazumeva da korisnici, za sada, ne mogu samostalno u fondu da biraju knjige, već ih poručuju putem telefona – 023/566 210 i 023/535 115, kao i putem imejl adrese biblioteke: biblioteka@zrbiblio.rs. U dogovoru sa bibliotekarom, korisnik istog ili narednog dana dolazi po knjige koje preuzima u holu biblioteke. Knjige koje korisnici vraćaju u biblioteku odlažu se u posebnu kutiju kraj ulaza. Potom se na 72 sata smeštaju na posebno mesto i nedostupne su za dalje izdavanje. Prema svim saznanjima do kojih smo došli, virus na površini papira može da se zadrži 24 sata, a na plastificiranim koricama do 72 sata. Tek pošto ovaj period prođe, knjige se vraćaju u fond kao potpuno bezbedne za dalje preuzimanje. Posebno se vodi računa o maksimalnom broju korisnika u prostoriji, kao i o tome da i bibliotekari i korisnici imaju zaštitnu opremu, masku i rukavice. Čitaonice do daljeg ne rade”, dodaje naša sagovornica.
“Pesnička štafeta” je odložena do daljeg
Trenutno niko ne zna kako će se virus ponašati u narednom periodu i da li će eventualno biti drugog talasa zaraze. Zbog toga je teško prognozirati da li će se i kada manifestacije koje su bile planirane za proleće i održati.
“Manifestacija za decu “Pesnička štafeta” trebalo je da bude održana u maju. Kako manifestacija podrazumeva obilazak 60 škola u Banatu i šire, a škole su prestale sa uobičajenim radom, jasno je da smo bili prinuđeni da sačekamo da realizacija postane moguća. Naši planovi su da manifestaciju održimo ove godine, najverovatnije na jesen, u uslovima koji budu izvodljivi i shodno zdravstvenim preporukama. Za 46 godina svog postojanja, “Pesnička štafeta” nije ni jedne godine bila otkazana. Takođe, planirane književne večeri i dečje radionice moraćemo da ostavimo za neke naredne mesece. Opet, prateći preporuke i celokupnu situaciju. Tražimo način da sve što smo planirali za ovu godinu i realizujemo. Sigurno je da ćemo neke projekte korigovati, a u kojoj meri – još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. U svakom slučaju, jedino čime ćemo se voditi jeste odgovorno planiranje koje nikoga ne dovodi u rizik”, objašnjava Đorđević Perc.
Zbog celokupne situacije izvesno je da će budžet morati da pretrpi izmene. Da li će i koliko izdvajanje za sadržaje iz kulture biti smanjeno još se ne zna. Činjenica je da se za kulturu i u redovnim uslovima izdvaja malo novca.
“Upravo ovih dana smo u komunikaciji i sa Ministarstvom kulture RS i Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i sa predstavnicima lokalne samouprave oko iznalaženja najoptimalnijeg rešenja da dalji rad i planirane projekte izvedemo u potpunosti, uz obostrani trud i razumevanje. Smatramo da je važno da se pronađe put, jer nam je upravo pandemija pokazala kako, i kad sve stane, bez kulture se ne može”, kaže naša sagovornica.
Sadržaji iz kulture olakšali period vanrednog stanja
I upravo su sadržaji iz kulture, od kojih su neki bili dostupni i na internetu, mnogima pomogli da prebrode poteškoće u stanju na koje nismo navikli.
“Kultura nije neka fina nadogradnja koja stiže na red kad su primarne egzistencijale potrebe zadovoljene. Ona jeste egistencijalna potreba svakog dana, a to smo vrlo ilustrativno videli u ovom periodu uzdrmanosti nama poznatog sveta. Čitali smo, gledali pozorišne predstave, filmove, koncerte. U kriznim situacijama mnogo se jasnije očituje ta potreba čoveka da bolje razume i sebe i svet oko sebe. Upravo to pruža kultura, ona je temelj. U prilog tome govori i naša priča. Odmah po proglašenju vanrednog stanja, zrenjaninska biblioteka pokrenula je PRIČAonicu, Youtube kanal na koji smo postavljali audio priče koje smo, na naš poziv, dobijali od “čitača”, ljubitelja književnosti sa raznih strana: iz naše zemlje, regiona, čak i dijaspore. Bili smo zajedno, na bezbedan način”, objašnjava Đorđević Perc.
“Kroz ljubav prema čitanju mobilisana i okupljena je bila prava sila divnih ljudi koji su čitajući jedni drugima, pokazali solidarnost, promovisali kulturu, omogućili starijim i slepim osobama da uživaju u dobrim književnim delima. Za mnoge učesnike ova naša ideja, prema njihovom svedočenju, imala je terapijsko dejstvo. Bili su manje anksiozni jer su misli usmerili na što bolje savladavanje teksta, a mnogo zadovoljniji što smo zajedno pokrenuli nešto zaista veliko i lepo o čemu svedoči i veliki broj pregleda i dobrih reakcija koje nam sve vreme stižu. Ovakvih primera i projekata poput našeg bilo je u čitavoj zemlji. Međusobno smo komunicirali, razmenjivali sadržaje i bili potpora jedni drugima. Upravo je kultura taj brod koji je potreban da se prebrode i teške situacije. I taj brod ne sme ni da potone, ni da stane”, dodaje naša sagovornica.
U Savremenoj galeriji Zrenjanin otvorena nova izložba
U Savremenoj galeriji Zrenjanin je u ponedeljak 11. maja otvorena je nova izložba “Portreti – izbor iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin“.
“Iako je poznata najviše po pejzažima, koji su uglavnom nastali u Umetničkoj koloniji Ečka, Savremena galerija Zrenjanin čuva u zbirci i portrete koji su u zbirku ušli poklonom ili otkupom sa samostalnih i kolektivnih izložbi, kao poklon Saveznog izvršnog veća 1963. godine ili su, ređe, nastali tokom boravka i rada umetnika u Umetničkoj koloniji Ečka. Portreti koji se čuvaju u zbirci izvedeni su u različitim likovnim tehnikama. Na izložbi su predstavljena slikarska i vajarska dela. Portreti na izložbi su nastali u periodu od sredine 30-tih godina 20. veka do 2000-tih godina 21. veka od strane značajnih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. To su Vasa Pomorišac, Stojan Aralica, Ivan Radović, Nikola Graovac, Bora Baruh, Lazar Vozarević, Milenko Šerban, Ivan Tabaković, Olga Jevrić, Nikola Koka Janković, Stevan dukić i drugi”, kaže Sunčica Lambić-Fenjčev.
“Na pojedinim portretima autori su se trudili da realistički prikažu crte lica. Ali uglavnom su se trudili da na prvom mestu prikažu karakter portretisanih, dok su neki portreti izvedeni simbolistički, ekspresionistički, sa tendencijom ka apstrahovanju, na kojima umetnici na prvom mestu iskazuju svoju ideju dok je sam lik predstavljenog u drugom planu. Radno vreme Savremene galerije Zrenjanin je uobičajeno od 8 do 20 časova radnim danima i subotom od 9 do 13 časova. U izložbenom salonu moguće je prisustvo petoro osoba istovremeno uz poštovanje svih preventivnih mera propisanih od strane Vlade RS, u vezi sa prevencijom epidemije virusa COVID 19. Obavezno je nošenje zaštitne opreme, maske i rukavica”, objašnjava naša sagovornica.
“Nadamo se da će svi projekti biti realizovani do kraja godine”
I u ovoj ustanovi kulture ima projekata koji zbog trenutne situacije nisu mogli da budu realizovani.
“Otkazane su izložbe koje su bile predviđene nakon proglašenja vanrednog stanja, kada je izložbeni salon Savremene galerije Zrenjanin morao da bude zatvoren za publiku. Međutim, mi očekujemo da ćemo većinu projekata biti u mogućnosti da realizujemo do kraja godine. Još uvek ne znamo tačno da li ćemo biti primorani da neke projekte otkažemo. Kao što se vidi iz rečenog, još se ne zna tačno kako će funkcionisati finansiranje, ono što je za nas sada bitno je da trenutno imamo mogućnosti da funkcionišemo”, kaže Dušan Radišić, direktor Savremene galerije Zrenjanin.
“Pošto su za kulturu uobičajeno vezani pojmovi kao što su oplemenjivanje, bogaćenje duha, uzdizanje pojedinca i čitavog društva. Kultura je uvek važna za čoveka, a u kriznim situacijama možda i značajnija jer zaista pomaže ljudima da duhovno ojačaju, da pronađu snagu u sebi da se suoče i prevaziđu nametnuto stanje”, objašnjavaju u Savremenoj galeriji Zrenjanin.
Kulturni centar može da realizuje deo svojih programa
I KC Zrenjanin nakon završetka vanrednog stanja nastavlja sa svojim programskim aktivnostima, a u skladu sa datim merama i preporukama.
“Imajući u vidu da Kulturni centar organizuje veliki broj programa koji posećuje i veliki broj ljudi, trenutno smo u mogućnosti da realizujemo, u određenom obimu, program vizuelnih umetnosti i deo bioskopskog programa odnosno projekcija… Program vizuelnih umetnosti i razgovor sa autorima izložbi koje ćemo otvarati u narednom periodu i u kojem će važiti preporuka za okupljanjem određenog broja ljudi, moći će da se prati uživo preko našeg YT kanala, dok ćemo bioskopske projekcije organizovati na otvorenom u Amfiteatru i Gradskoj bašti. U okviru navedenog filmskog programa u saradnji sa ambasadama i kulturnim centrima drugih zemalja prikazivaće se filmski ciklusi i predstavljati nacionalne kinematografije kao i najnoviji filmovi sa festivala dokumentarnog i igranog filma. Ova vrsta filmskog program je uobičajena praksa u Kulturnom centru. Podsećanja radi, filmovi su se prikazivali svakog meseca sredom i četvrtkom od 20 časova, a u toku letnjih meseci od 21h”, kaže Goran Marinković, direktor Kulturnog centra.
“Imajući u vidu i pod pretpostavkom ograničenja broja posetilaca i na otvorenom planiramo da projekcije budu češće i sa bar još dva nova termina prikazivanja filmova. Dečiji kviz “SUPERSU“ koji je namenjen višim razredima osnovnih škola pomerićemo i prilagoditi vremenu i uslovima u trenutnoj situaciji. Manifestacija „Banatska bajka“ koja traje u toku letnjih meseci od juna do sredine avgusta, sa oko 70 programa, živeće svoj život sa osnovnim konceptom kako je i organizovana od samog početka. Većina programa će se usmeriti na prostor Gradske bašte. Horski festival „Slobodan Bursać“ će umesto početkom juna biti održan u septembru. Festival -„Stripolis“ organizujemo u očekivanom terminu, takođe, u toku septembra, ali sa predviđenim preporukama koje će najverovatnije i tada biti na snazi”, dodaje naš sagovornik.
Koncerti i predstave možda tek od jeseni
Publika rado posećuje KC i zbog organizacije koncerata sa poznatim imenima na našoj muzičko-estradnoj sceni. Veliko interesovanje vlada i za pozorišne predstave.
“Ovi programu u sebi sadrže elemente masovnosti. Tu ćemo se, takođe, prilagođavati u skladu sa datim preporukama, ali organizaciju takvih događaja ne očekujemo pre kasne jeseni. Mi imamo naše planove. U ovoj nedelji preciziramo i detaljno se dogovoramo o realizaciji događaja i programa u organizaciji Kulturnog centra. Ne znamo da li će sredstva biti i koliko smanjena. S obzirom na to da je obim organizacije odnosno broj učesnika smanjen i troškovi organizacije će biti manji. A verovatno će doći i do neke korekcije budžeta”, objašnjava Marinković.
Veliko interesovanje dece za elektronske konkurse koji su bili raspisani tokom vanrednog stanja
U ovom periodu u KC su posebno posebno ponosni na elektronski literarni i likovni konkurs koji su raspisali krajem marta. Tema je bila ljubav, drugarstvo, solidarnost i humanost.
„Ovo nam govori da će kultura uvek naći svoj prostor, i u ovakvim okolnostima, da oplemeni vreme, u ovom slučaju mališana. Konkurs je raspisan za decu nižeg i višeg osnovnoškolskog uzrasta u oblasti literarnog i likovnog stvaralaštva. Bio je otvoren do 30. aprila. Na likovni konkurs se prijavilo i svoje radove je poslalo 109 učenika nižih i 68 učenika viših razreda -ukupno 177. Na literarni konkurs prijavilo 27 učenika nižih i 43 učenika viših razreda – ukupno 70. Zajedno je bilo 247 radova. Rezultate žiriranja objavljujemo sledeće nedelje. Početkom juna nas očekuje organizacija izložbe i književne večeri na kojoj ćemo proglasiti najuspešnije i dodeliti nagrade. Najuspešnije učesnike očekuju nagrade kako za viši tako i za niži školski uzrast u vidu kraćeg putovanja – vikenda u Akvaparku Jagodina (prvonagrađeni), jednodnevnog izleta u Akvapark Petrolend u Bačkom Petrovcu (drugonagrađeni) i poklona u vidu knjige (trećenagrađeni)”, precizira naš sagovornik.
Program sadržaja iz kulture u KC biće objavljen u prvoj nedelji juna
“Značaj konkursa, kao što smo i dali u našem obrazloženju kada smo ga raspisali je ustvari predstavljanje naše stvarnosti u slici i reči naše dece. “Slike” koju oni nama, ali i mi njima pružamo. U tome je ustvari značaj kulture, osmatranje, stvaranje, kreiranje u domenu umetnosti koje se držimo i o kojoj sada govorimo. Osnovnoškolski uzrast, deca od prvog do osmog razreda, prvi put nalazili su se u okolnostima vanrednog stanja koje je uvedeno zbog bezbednosti i opšteg zdravlja celokupnog društva. Vreme im je drugačije organizovano u odnosu na njihove uobičajene rutine kao i sam proces socijalizacije. Direktni kontakt u okviru obaveza i igre sveden je i zamenjen nekim novim modelima interakcije koji ih svakako usmerava da i u tim okolnostima svoju pažnju i promišljanja selektuju na onaj način kako im se interpretira ili pukim posmatranjam svog okruženja”, objašnjava Marinković.
“To svakako nosi i određena viđenja i doživljaj stvarnosti na njima svojstven, jasan i razumljiv način. Kulturni centar Zrenjanina rešio je da raspiše literarni i likovni konkurs. Smatrli smo da će naši osnovci svakako naći vreme i podeliti sa nama njihova razmišljenja i osećanja iskazana u reči i slici. Mi nismo hteli Covid-19 ali je on među nama tako da je sve uslovljeno datom situacijom. Nama optimizam svakako ne nedostaje, zajednički čekamo potpunu normalizaciju svih oblasti života. Kada budemo pojedinačno najavljivali svaki program, uz njega ćemo objaviti i tačne mere kojih se moramo pridržavati. A one se odnose na broj učesnika odnosno posetioca programa. Tačan raspored mesečnog programa Kulturnog centra Zrenjanina, kao što su naši posetioci već i navikli, objavićemo već u prvoj nedelji juna”, zaključuje naš sagovornik.
U ustanove kulture samo sa maskom i rukavicama, uz držanje odstojanja od 2 metra
Narodni muzej Zrenjanin se, takođe, vratio na redovno radno vreme počev od 11. maja 2020. godine.
“Stalna postavka otvorena je za posetioce radnim danima od 8.30 do 19 časova, a subotom od 8.30 do 12.30. Izložbeni saloni radiće radnim danima od 9 časova do 19.30, a subotom od 9 do 13 časova. Nedeljom muzej ne radi. Posetioci treba da vode računa o međusobnoj distanci (2m) i moraju imati svoje maske i rukavice. U muzeju može boraviti ukupno pet posetilaca. U Salonu je aktuelna dvojna izložba „Projekat: Tolerancija i Mala retrospektiva Mirka Ilića“. U Malom salonu postavljena je Izložba radova Ljubomira Stojkovića. Ulaz je slobodan”, saopštavaju iz ove ustanove kulture.
Premijerna izložba u Narodnom muzeju Zrenjanin samo za Međunarodni dan muzeja 18. maj
“Povodom Međunarodnog dana muzeja, 18. maja, Narodni muzej Zrenjanin će publici premijerno predstaviti značajan poklon koji je u ovu ustanovu stigao nedavno. U pitanju je šest slika Mirjane Nikolić Pećinar čija je kćerka Milica Ivković iz Beograda, ovim darom ispunila želju svoje majke da nekoliko njenih radova dospe u grad u kojem je odrasla i školovala se. Narodni muzej Zrenjanin je uz veliku zahvalnost prihvatio ovaj poklon, odlučivši da ga predstavi publici premijerno i samo tokom Međunarodnog dana muzeja, obeležavajući ujedno i desetogodišnjicu od smrti slikarke Mirjane Nikolić Pećinar koja se navršava 14. maja”, navode u Narodnom muzeju Zrenjanin.
“Mirjana Nikolić Pećinar je rođena u Sarajevu 1923. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Velikom Bečkereku/Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu. Učila je slikanje kod Aleksandra Lažečnikova i Stojana Trumića. Akademiju likovnih umetnosti i specijalni tečaj završila je u Beogradu u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Prvi put izlaže u Zrenjaninu 1953. godine. Kao član ULUS-a izlagala je na kolektivnim izložbama Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, Likovnim susretima u Subotici, umetničkim kolonijama Ečka, Počitelj, Sićevo”, saopšteno je u ovoj ustanovi kulture.
Narodni muzej Zrenjanin u okviru Zbirke likovne umetnosti od ranije čuva tri slike Mirjane Nikolić Pećinar. Uz ovih šest, značajno će obogatiti svoj fond. Slike prate stvaralaštvo umetnice od pedesetih do devedesetih godina XX veka. U pitanju su: “Tramvaj na Studentskom trgu, “Oluja”, “Baka Desa”, “Groblje”, “Gradnja Novog Beograda”, kao i rad manjeg formata “Trešnje i Politika”. Bilo da je reč o ljudskoj figuri, pejzažu, mrtvoj prirodi ili retkim apstraktnim kompozicijama, slikarstvo Mirjane Nikolić Pećinar je sveobuhvatni prikaz jednog ličnog, lirskog i intimističkog odnosa prema prirodi i čoveku.
Pozorišna publika neće gledati predstave pre jeseni
Za razliku od ostalih institucija kulture u gradu pozorište u Zrenjaninu do kraja sezone neće otvarati svoja vrata za posetioce. To, svakako ne znači da se tu i u ovim izmenjenim okolnostima ne radi.
“Deleći sudbinu svih pozorišta u Srbiji, ali i onih širom Evrope, zrenjaninsko Narodno pozorište „Toša Jovanović” moralo je do daljeg da obustavi sva igranja na obe svoje scene. Prvo vanredno stanje, a zatim i vanredna situacija svojim su ograničenjima prema društvenoj stvarnosti nametnuli nova pravila ponašanja u institucijama kulture. A njihove zaposlene naterali da se prilagode i da na nov način osmisle svoju delatnost, pridržavajući se svih propisanih mera. Iako hronično ograničeni u novčanim sredstvima da svoju pozorišnu produkciju održe i prošire koliko je to u datim okvirima moguće, ipak su bili svesni da se jedino oslanjanjem na sebe i na svoju kreativnost može prevazići ovaj težak period. I to tako što će iz njega da izađu sa nečim lepim pred svoju publiku kada se za to steknu povoljne okolnosti”, kaže Ivan Trifunjagić, zadužen za pr i marketing NP „Toša Jovanović”, Zrenjanin.
“Zrenjaninski glumci, tehnika i uprava rešili su da urade ono u čemu su najbolji – da prave predstave. Prema rečima Tatjane Paskaš, rukovoditeljke Lutkarske scene NP „Toša Jovanović”, zrenjaninski lutkari započeće rad na novoj predstavi u ponedeljak, 18. maja. Komad pod nazivom „Ježeva kućica”, autora Branka Ćopića, režiraće Lilijana Ivanović, dok je za dramatizaciju zadužen Predrag Bjelošević. Muzika je poverena Danilu Mihnjeviću, a kostim i lutke će kreirati Blagovesta Vasileva. U predstavi igraju: Tanja Barać, Snežana Popov, Olgica Trbojević Kostić, Andrija Poša i Kristian Kardoš. Premijera je predviđena za drugu polovinu juna. Predstava će, međutim, svoj puni pozorišni život započeti tek na jesen. Kada se predviđa normalizacija rada pozorišta u Srbiji”, dodaje naš sagovornik.
Premijera na dramskoj sceni planirana za Dan pozorišta
Kada je u pitanju Dramska scena zrenjaninskog pozorišta, zbog novonastale situacije napravljeni su novi planovi.
“Naime, rad na novoj predstavi, ovog puta sa potpuno ženskom podelom, pod nazivom „8 žena” u režiji Tare Manić praktično je već bio dogovoren za sredinu marta, a posle uspešno izvedene audicije koja je raspisana samo za ovu priliku. Izabrane su i dve glumice – Milena Božić i Isidora Vlček koje će prvi put zaigrati pred zrenjaninskom pozorišnom publikom. Međutim, za dugo očekivano glumačko osveženje i pozorišni impuls koji zrenjaniniska kulturna scena odavno priželjkuje, ljubitelji pozorišne umetnosti moraće da se strpe još malo. Prema rečima Vere Đeković, rukovoditeljke i Stefana Juanina, glumca i umetničkog savetnika Dramske scene, inicijalni sastanak glumaca i umetničke ekipe koja će raditi na predstavi predviđen je za 21. maj, kada će se napraviti radni raspored proba do premijernog izvođenja komada za dan NP „Toša Jovanović” – 15. oktobra”, objašnjava Trifunjagić.
Tokom leta rekonstrukcja krova na NP “Toša Jovanović”
“To nas zapravo upućuje na zaključak da će zrenjaninski pozorišni ljudi ovaj nepovoljni period, kada je u pitanju izvođenje predstava pred svojom publikom, iskoristiti za pripremu novih predstava. Na taj način će, prevazilazeći organizacione poteškoće u nametnutim im uslovima uspeti da održe radnu atmosferu u svojoj kući. Letnji period predviđen je i za rekonstrukciju krova zgrade zrenjaninskog pozorišta. Na osnovu zahteva Grada Zrenjanina, Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo je 4 miliona dinara za ovu preko potrebnu investiciju koja će sprečiti dalje propadanje najstarijeg pozorišnog zdanja u Srbiji. Prema rečima Ivana Francuskog, direktora pozorišta, Grad Zrenjanin je dobio sredstva i radove na rekonstrukciji krova stavio u svoje operativne planove, a sledeće nedelje će raspisati i javnu nabavku za izbor izvođača radova. Ovom će se investicijom na temeljan način rešiti dugogodišnji problem Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”, a njegovim će se zaposlenima omogućiti kvalitetniji radni uslovi”, zaključuje naš sagovornik.
Ustanove kulture u Zrenjaninu prilagodile su se novonastaloj situaciji. To isto čini i njihova publika, jer je sa kulturom sve lakše, pa čak i funkcionisanje u uslovima na koje niko nije naviknut.
.gif)
.gif)
