Nije retko da starijim sugrađanima, bolesnima ili osobama sa invaliditetom nema ko da pomogne u obavljanju njihovih svakodnevnih aktivnosti. Deca ili drugi srodnici možda ne žive u istom mestu ili iz nekih drugih razloga ne mogu da im pomažu svakoga dana. Za ove osobe usluga Gerontološkog centra „Pomoć u kući“ je više nego dobrodošla. Medicinski i socijalni radnici i gerontodomaćice često su jedini posetioci korisnika ove usluge. Njihov zadatak je da donose hranu, lekove, održavaju životni prostor korisnika, pomažu u održavanju lične higijene… Korisnici neretko kažu da im mnogo više znači to što imaju sa kim da porazgovaraju kada im osoba koja je zadužena da im pruži pomoć u kući dođe.
Zrenjaninac Velimir Perkić ima 91 godinu. Uprkos tome što se, kako sam kaže, za svoje godine odlično oseća, „Pomoć u kući“ koju pruža Gerontološki centar mu je više nego dobro došla.
„Dugo koristim uslugu Pomoć u kući. To mi mnogo znači. Ženama koje dolaze i koje rade ovaj posao mogu da kažem samo svaka čast. Nemam nikakvih zamerki na njihov rad. Najteže mi je to što sam sam, ali šta da radim kad je takva situacija. Dolazak ovih žena mi mnogo znači. Ako ništa bar porazgovaramo kao ljudi. Dolazi meni i bratić, snabdeva me… Pomoć u kući mi pružaju tri puta nedeljno. Kad dođu kod mene, dogovorimo se šta mi je za taj dan potrebno. Sklanjaju, peglaju, usisavaju… Inače, jednom nedeljno je kupanje i tu mi pomažu. I u vreme korone pomoć u kući funkcioniše, što je jako bitno”, kaže Velimir Perkić.
.jpg)
Korisnici mogu da računaju na maksimalno sat vremena za pomoć u kući
Svetlana Aćin je jedna od žena koja korisnicima pruža pomoć u kući i koja obilazi i Perkića.
“Danas je dan da dođem kod Perkića. Kao što je Vladimir rekao, kod njega dolazimo tri puta nedeljno – ponedeljkom, sredom i petkom. Petak je dan za kupanje, a druga dva dana pružamo usluge zavisno od potreba korisnika. Obično ponedeljkom peglam, kada je potrebno da se ode u nabavku i to radim. Prodavnica je tu preko puta”, objašnjava Svetlana Aćin, gerontodomaćica.
Za pomoć u kući radnice na raspolaganju imaju najduže 60 minuta po korisniku.
“Nije svaki dan isti, ali u proseku dnevno obiđem šest-sedam korisnika. Imam svakodnevne terene, korisnike kod kojih idem tri puta nedeljno, dva puta nedeljno, jednom nedeljno. Radimo i negu i pomoć u kući. Pomoć u kući negde podrazumeva pripremu hrane, negde nabavku hrane i lekova, održavanje prostora u kojem korisnik živi. Što se tiče nege to je kupanje i promena pelene, zavisno od zdravstvenog stanja korisnika. Ima onih koji su pokretni, a ima i onih koji su nepokretni”, dodaje naša sagovornica.
“Tereni su nam dosta udaljeni jedan od drugog. Dosta se vremena troši u putu, što zbog gužve u saobraćaju, što zbog toga što nisu sve ulice pristupačne. Kada nemamo vozača, onda koristimo autobus, bicikl… Ali, od prošle godine autobuski saobraćaj je redukovan, mnogi autobusi ne idu, pa je to malo nezgodno. Kada imamo vozača to je odlično. Naši tereni podrazumevaju obilazak korisnika od Zelenog polja, pa do kraja Bagljaša. A kad kažem kraj Bagljaša tu mislim na deo gde je Drekslmajer. Treba stići to sve. U proseku kod korisnika možemo da ostanemo najduže sat vremena. Mi nismo servis da radimo generalno spremanje stana, mi održavamo stan površno”, kaže Aćin.
Pružaoci usluge „Pomoć u kući“ često su jedini koji posećuju korisnike
Mnogi korisnici usluge pomoć u kući jedva čekaju pružaoce ove usluge.
“Kada dođemo kod korisnika oni nam se obraduju. Mnogima smo mi jedini koji ulazimo u domove. Ili im deca nisu tu, ili rade ili iz drugih razloga ne mogu da ih obilaze svakodnevno. Mnogima smo i jedini oslonac. Onima kojima su deca i rođaci van Zrenjanina, na nas se oslanjaju i za lekove i da im nabavimo sve ostalo što im je potrebno. Kada kuvamo korisniku, obično mi počnemo da kuvamo, a oni to dovrše, ako je u pitanju neki složeniji ručak. Ako kuvamo supicu, čorbicu, pire krompir to završavamo mi. Unapred se dogovaramo. Neko hoće da pomogne, neko želi da namirnice budu isečene na način na koji su navikli… Neko sve prepušta nama”, objašnjava naša sagovornica.
Da biste pružali uslugu „Pomoć u kući“ morate da imate osećaj za ljude kojima je ova pomoć potrebna
Svetlana je negom starih lica počela da se bavi sasvim slučajno pre više od dve decenije.
“Skoro 20 godina sam radila u Gerontološkom centru kao negovateljica. Sticajem okolnosti sam prešla ovde u službu. U julu će tome biti punih sedam godina. Inače, ja sam završila skroz drugu školu. Po struci sam prosvetni saradnik. Moja struka i ovo nemaju veze. Umesto sa decom ja sam sa starijima. Takve su životne okolnosti bile kada sam se zapošljavala. Htela sam da radim, pa šta bude. I evo ovde sam ostala. Kad završim posao, na kraju dana, osećam se umorno, ali ne mogu da kažem da mi je teško. Umorna budem i fizički i psihički, jer ovo nije lak posao. Ali, sam istovremeno i zadovoljna jer znam da sam uradila sve dobro kod svakog kod koga sam bila. Da sam izašla iz njihovog doma, a da su oni ostali zadovoljni, jer su me ispratili sa osmehom. To je bitno”, kaže Aćin.
“Bez obzira koju je školu završio da bi se bavio ovim poslom čovek mora da ima empatiju. To je osnovno. Svi korisnici su različitog zdravstvenog stanja. Neki su svesni, neki nisu, imaju različite dijagnoze, razumeju ili ne razumeju. Vi morate da imate empatiju. Pođite od toga da i vi imate roditelje i da ne biste voleli da se neko prema njima loše ponese, kakvi god da su. Imate ljude kojima ne možete nešto da dokažete, jer je njihovo zdravstveno stanje takvo. Ali, bez obzira na sve vi morate da imate osećaj za te ljude i njihovu bolest”, ističe naša sagovornica.
Ko ima pravo na ovu uslugu?
Sedište službe za Pomoć u kući nalazi se na adresi Nikole Pašića 11, gde je i klub za stara i odrasla lica.
“Mi smo 2018. godine dobili licencu za rad kada je u pitanju Pomoć u kući. Imamo uslove da se ovaj rad još kvalitetnije i bolje obavlja. Pravo na ovu uslugu imaju lica koja imaju ograničenja fizičkih i psihičkih sposobnosti i koja nisu u stanju da svakodnevne aktivnosti samostalno zadovoljovaju, već im je potrebna pomoć drugog lica. To nekada radi porodica, a nekada naši zaposleni. Ovu uslugu mogu da koriste stara samohrana lica, stara lica koja žive u zajednici, ali čiji članovi porodice nisu u mogućnosti da im pruže tu pomoć. Mogu da koriste hronično oblelela lica, teško i teže pokretna lica, lica sa invaliditetom bez obzira na godine života, lica koja su ostvarila pravo na dodatak pomoći u kući i druga lica za koje Centar za socijalni rad porceni da postoji potreba”, kaže Danica Đorđević, stručni radnik na uslugama lokalne zajednice i rukovodilac službe vaninstitucionalne zaštite.
“Postupak je takav da se u Centru za socijalni rad podnese zahtev da je ova usluga potrebna. Uz to se prilaže neophodna dokumentacija. Kada kažem dokumentacija tu, pre svega, mislim na zdravstvenu dokumentaciju. Potrebno je videti dijagnozu od koje podnosilac zahteva boluje. Potrebno je podneti i izvod iz matične knjige rođenih i venčanih, ček od penzije, a ako se radi o nezaposlenom licu, onda potvrdu Nacionalne službe za zapošljavanje. Mi se trudimo da brzo odreagujemo. Čim se zahtev podnese voditelj slučaja u Centru za socijalni rad, medicinska sestra iz pomoći u kući i ja kao socijalni radnik izlazmo u kućnu posetu i onda se identifikuju potrebe korisnika. Dogovaramo se koliko smo u mogućnosti da počnemo sa pružanjem usluge, kao i o obimu i vrsti usluge”, dodaje naša sagovornica.
Maksimalna cena koju korisnik plaća za ovu uslugu je 225 dinara po satu
Trenutno uslugu Pomoć u kući koristi 29-oro Zrenjaninaca.
“Godišnje to obično bude oko 50 korisnika. Radimo radnim danima od 7 do 15 sati. I upravo za radno vreme mislim da je jedan od nedostataka pomoći u kući. Usluga kod nekog ko je teže pokretan ili teško pokretan je potrebna 24 sata. Kako u prepodnevnim, tako i u popodnevnim satima, tokom vikenda i praznika. Mi, nažalost, nemamo te mogućnosti. Pomoć u kući pružaju dve medicinske sestre i jedna gerontodomaćica. Ja se uključujem kao stručni radnik, kao i kolege iz Centra za socijalni rad”, kaže Đorđević.
“Mislim da su nabavka namirnica, lekova, održavanje higijene prostorije u kojoj korisnik boravi jako značajni. Takođe, bitni su i pranje, peglanje, rasprostiranje veša, priprema jednostavnijih jela. To sve podrazumeva pomoć u kući. Druga vrsta usluge je pomoć u kući u održavanju lične higijene i higijene korisnika. To isto radimo i za takvim uslugama imamo veće interesovanje i više zahteva. Pravilnik za pomoć u kući je iz 2013. godine i važi na nivou grada. U njemu postoje normativi i standardi za obavljanje poslova pomoći u kući koji određuju skalu participacije. Maksimalna cena koju korisnik plaća je 225 dinara po satu”, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.
Centar za pomoć u kući u Zrenjaninu funkcioniše od 1984. godine.
.png)
.gif)
.gif)
