I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Uskršnji običaji u Banatu koji su se vremenom zaboravili

Znatan broj porodica u Banatu, naročito onih u ruralnim sredinama, i danas poštuje i proslavlja Uskrs u skladu sa starim običajima. Međutim, postoje i ona pravila i običaji koji su se izgubili, vremenom zaboravili, najčešće zbog uticaja modernog doba.

O uskršnjim običajima u Banatu, ulozi dece u ovom prazniku, simbolici ofarbanih jaja, razgovaramo sa Ksenijom Mihić, etnološkinjom – antropološkinjom i kustoskinjom Narodnog muzeja Zrenjanin.

Kako se u Banatu, po tradiciji i običajima, obeležava Veliki petak?

Fordomanija

-Veliki petak je najznačajniji dan u Velikoj nedelji kojim se završava Uskršnji post. Na Veliki petak, četvrtak ili subotu, zavisi od naselja i regiona, farbaju se jaja. Običaj je da se farbaju ujutru, ali u savremenom dobu, u kojem ljudi imaju drugačije obaveze i navike, dešava se da se farbaju i petkom uveče. Jaje ima veliki značaj u religiji, mitologiji, legendama i magiji. U tradicionalnoj kulturi se smatralo da je svet nastao iz njega. Ono se smatra simbolom života, simbolom plodnosti i zdravlja, a poseduje i magijsku i apotropejsku moć. Jaje čuvarkuća predstavlja prvo obojeno jaje i ono se čuva do sledeće godine kada ga zamenjuje novo jaje. Ono bi trebalo da bude crvene boje, jer ona predstavlja boju krvi, života, bujanje vegetacije, simboliše prirodu i kulturu. I u Banatu se veruje da je običaj farbanja jaja nastao kao uspomena na dešavanja oko Hristovog raspeća. Naime, kada su Hrista vodili na krst, narod je na njega bacao kamenje, a ono se pretvaralo u crvena jaja. Druga legenda kaže da je jevrejski narod farbao pokvarena jaja i bacao ih na Hrista. Veruje se da pucanje ljuske na jajetu simbolizuje Hristovo vaskrsnuće.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Kakvi su običaji u Banatu na sam dan Uskrsa?

-Uskrs je za hrišćane najvažniji i najradosniji praznik, praznuje se tri dana, a crkva ga naziva „praznikom nad praznicima“. Uskrs je pokretni praznik, uvek pada u nedelju, i to nedelju posle prolećne ravnodnevnice. Njegova elementarna ideja predstavlja verovanje u cikličnost života – rađanje novog života, prirode, obnavljanje agrarnih svečanosti. Tog dana se svi pozdravljaju sa „Hristos voskrese“, a otpozdravljaju „Vaistinu voskrese“. U ponoć počinje liturgija, zvone crkvena zvona. U tradicionalnoj kulturi u Banatu, po ulicama kojima je prolazila litija, palila se vatra ili su se palile sveće u prozorima kuća. Postoje razni običaji koji se više ne praktikuju. Recimo, u nekim selima ljudi su se umivali vodom u kojoj je potopljeno crveno jaje, kako bi bili zdravi i rumeni. Takođe, u nekim selima ženskoj deci nisu davali da jedu crvena jaja da ne bi imala ciklus tokom velikih praznika preko godine. Međutim, tradicija je slobodan izbor, ona je prisutna u onolikoj meri u kojoj se oseti potreba da se živi prema tradicionalnom modelu.

Kakva je uloga dece tokom Uskršnjih praznika?

-Za svaki praznik, odrasli uključuju decu, koliko mogu. Za Uskrs, tucanje jajima predstavljalo je, baš kao i danas, naročitu radost za decu. Deca bi bila vrlo srećna kada bi njihovo jaje odnelo pobedu. Takođe se praktikovalo kotrljanje jajeta sa uzvišice i tako da se pogodi drugo jaje. U nekim mestima, daca u odlazila na uskršnje jutro da pevaju pesme i čestitaju Uskrs, i tada su dobijali slatkiše, novac, kolače, jaje. Simbol zeca, koje je tipično vezan za decu, predstavlja znak plodnosti i besmrtnosti.

Kako se u Banatu od davnina farbaju jaja kao simbol Uskršnjih praznika?

-U savremenom dobu, postoje razne metode farbanja jaja. U tradicionalnoj kulturi, farbanje se radilo sa prirodnim bojama (raznim biljkama), voskom, kiselinom. Boja se dobijala kuvanjem različitih biljaka, a kasnije se farbalo kupovnom bojom. U Banatu, po selima, najviše se koristi kora od crnog luka, odnosno lukovina.

Kakva je Uskršnja trpeza na našim prostorima?

-Pošto je Uskrs predstavljao završetak posta, trpeza je morala biti bogata. U petak su se farbala jaja, a pored toga klalo se jagnje, barila se šunka, kuvala se supa. U subotu se mesio kolač, okruglog oblika. Pravili su se i kolači za decu, kuma, rodbinu. Bogata trpeza simbolizovala je bogat rod i letinu, kaže na kraju razgovora Ksenija Mihić.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh