I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Uskršnji običaji u Banatu koji su se vremenom zaboravili

Znatan broj porodica u Banatu, naročito onih u ruralnim sredinama, i danas poštuje i proslavlja Uskrs u skladu sa starim običajima. Međutim, postoje i ona pravila i običaji koji su se izgubili, vremenom zaboravili, najčešće zbog uticaja modernog doba.

O uskršnjim običajima u Banatu, ulozi dece u ovom prazniku, simbolici ofarbanih jaja, razgovaramo sa Ksenijom Mihić, etnološkinjom – antropološkinjom i kustoskinjom Narodnog muzeja Zrenjanin.

Kako se u Banatu, po tradiciji i običajima, obeležava Veliki petak?

PerSu marketi

-Veliki petak je najznačajniji dan u Velikoj nedelji kojim se završava Uskršnji post. Na Veliki petak, četvrtak ili subotu, zavisi od naselja i regiona, farbaju se jaja. Običaj je da se farbaju ujutru, ali u savremenom dobu, u kojem ljudi imaju drugačije obaveze i navike, dešava se da se farbaju i petkom uveče. Jaje ima veliki značaj u religiji, mitologiji, legendama i magiji. U tradicionalnoj kulturi se smatralo da je svet nastao iz njega. Ono se smatra simbolom života, simbolom plodnosti i zdravlja, a poseduje i magijsku i apotropejsku moć. Jaje čuvarkuća predstavlja prvo obojeno jaje i ono se čuva do sledeće godine kada ga zamenjuje novo jaje. Ono bi trebalo da bude crvene boje, jer ona predstavlja boju krvi, života, bujanje vegetacije, simboliše prirodu i kulturu. I u Banatu se veruje da je običaj farbanja jaja nastao kao uspomena na dešavanja oko Hristovog raspeća. Naime, kada su Hrista vodili na krst, narod je na njega bacao kamenje, a ono se pretvaralo u crvena jaja. Druga legenda kaže da je jevrejski narod farbao pokvarena jaja i bacao ih na Hrista. Veruje se da pucanje ljuske na jajetu simbolizuje Hristovo vaskrsnuće.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Kakvi su običaji u Banatu na sam dan Uskrsa?

-Uskrs je za hrišćane najvažniji i najradosniji praznik, praznuje se tri dana, a crkva ga naziva „praznikom nad praznicima“. Uskrs je pokretni praznik, uvek pada u nedelju, i to nedelju posle prolećne ravnodnevnice. Njegova elementarna ideja predstavlja verovanje u cikličnost života – rađanje novog života, prirode, obnavljanje agrarnih svečanosti. Tog dana se svi pozdravljaju sa „Hristos voskrese“, a otpozdravljaju „Vaistinu voskrese“. U ponoć počinje liturgija, zvone crkvena zvona. U tradicionalnoj kulturi u Banatu, po ulicama kojima je prolazila litija, palila se vatra ili su se palile sveće u prozorima kuća. Postoje razni običaji koji se više ne praktikuju. Recimo, u nekim selima ljudi su se umivali vodom u kojoj je potopljeno crveno jaje, kako bi bili zdravi i rumeni. Takođe, u nekim selima ženskoj deci nisu davali da jedu crvena jaja da ne bi imala ciklus tokom velikih praznika preko godine. Međutim, tradicija je slobodan izbor, ona je prisutna u onolikoj meri u kojoj se oseti potreba da se živi prema tradicionalnom modelu.

Kakva je uloga dece tokom Uskršnjih praznika?

-Za svaki praznik, odrasli uključuju decu, koliko mogu. Za Uskrs, tucanje jajima predstavljalo je, baš kao i danas, naročitu radost za decu. Deca bi bila vrlo srećna kada bi njihovo jaje odnelo pobedu. Takođe se praktikovalo kotrljanje jajeta sa uzvišice i tako da se pogodi drugo jaje. U nekim mestima, daca u odlazila na uskršnje jutro da pevaju pesme i čestitaju Uskrs, i tada su dobijali slatkiše, novac, kolače, jaje. Simbol zeca, koje je tipično vezan za decu, predstavlja znak plodnosti i besmrtnosti.

Kako se u Banatu od davnina farbaju jaja kao simbol Uskršnjih praznika?

-U savremenom dobu, postoje razne metode farbanja jaja. U tradicionalnoj kulturi, farbanje se radilo sa prirodnim bojama (raznim biljkama), voskom, kiselinom. Boja se dobijala kuvanjem različitih biljaka, a kasnije se farbalo kupovnom bojom. U Banatu, po selima, najviše se koristi kora od crnog luka, odnosno lukovina.

Kakva je Uskršnja trpeza na našim prostorima?

-Pošto je Uskrs predstavljao završetak posta, trpeza je morala biti bogata. U petak su se farbala jaja, a pored toga klalo se jagnje, barila se šunka, kuvala se supa. U subotu se mesio kolač, okruglog oblika. Pravili su se i kolači za decu, kuma, rodbinu. Bogata trpeza simbolizovala je bogat rod i letinu, kaže na kraju razgovora Ksenija Mihić.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh