Usamljeni labud dobio društvo – želja je da se jezero obogati i „egzotičnijim“ pticama

Nakon što je zimus jedna ženka labuda sa gradskog jezera uginula, drugi labud ostao je sam. Međutim, na jezero su nedavno donete još tri ptice, tri labuda, koji će mu praviti društvo. U Udruženju građana Lokalno edukativni ekološki izazov (LEEI), kažu da je reč o odrasloj ženki i dva mlada labuda.

-Ovo je čista investicija građana i našeg udruženja LEEI. Svako ko je želeo, dao je dobrovoljni prilog, i sakupljen je iznos koji je bio potreban za otkupljivanje labudova. Doneti su iz Sente i njihova sloboda je koštala 450 evra. Nadamo se da će naš labud udovac prihvatiti ženku, pošto je ona izgubila mužjaka. Indicije postoje, jer je primetno da se mužjak šepuri, i izdvaja ženku od dvoje mladih. Ako sve bude u redu, sledeće godine mogu se očekivati uparivanje i podmladak. U slučaju da bude problema sa mladima, odvešćemo ih na Peskaru, gde imamo jednog labuda samca kojeg smo pronašli u kanalu, ranjenog krila, izjavio je predsednik Udruženja Lokalno edukativni ekološki izazov (LEEI), Stevo Čorokalo.

Ovim lepim pticama se, pored obezbeđivanja hrane, pružaju prirodni uslovi za boravak, kako se ne bi narušio poredak, i iz tog razloga ih ne sklanjaju u skloništa tokom zime.

-Zimu će provesti sa patkama kojih ima između 38 i 41. Gledamo da budu u prirodnim uslovima, i da ih zimi ne sklanjamo, zbog čega smo i postavili plutajuće ostrvo. Oni se tokom hladnijih uslova, na tom mestu sakupljaju u jato. Želimo da dovedemo i druge vrste ptica, malo egzotičnije. Razmišljamo o patkama karolinkama i mandarinkama, koje su dupljarice. Za njih bismo obezbedili dodatne usllove, i napravili im gnezda, kaže Čorokalo.

Na pitanje da prokomentariše da li će budući splav na jezeru imati uticaj na ptice, naš sagovornik kaže:

– Što se tiče novonastale situacije u jezeru, iskreno da vam kažem, ne verujem da će pticama smetati splav u nekoj većoj meri. Nama je u interesu da ostvarimo želju i cilj, da napravimo oazu u samom centru grada, „u krugu dvojke“ . Retko koji grad u Evropi ima takvo jezero, oko kojeg građani mogu da prošetaju i da uivaju, i koje predstavlja pravu atrakciju. Često vidim građane koji tu šetaju i hrane ptice, sa unučićima. To je pravi dodir sa prirodom, i od toga ljudi samo mogu biti bolji, ne lošiji, zaključio je Čorokalo.

On je zamolio sve ljude dobre volje, koji žele da doniraju hranu, da je ostave kod domara u školi „Nikola Tesla“, jer je na mesečnom nivou, da bi se ptice prehranile, potrebno do 150 kilograma kukuruza.