I love Zrenjanin portal

  • Basicline
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Umrežavanje udruženja žena sa sela radi njihovog ekonomskog osnaživanja

Pet udruženja žena iz banatskih sela bi kroz projekat Zrenjaninskog edukativnog centra trebalo da se umreži. Ideja je da tako ujedinjeni tržištu ponude domaće proizvode pod jedinstvenim brendom. Reč je uglavnom o zanatskim proizvodima i hrani za koju se većinom koriste organsko voće i povrće. Najveći problem svih žena koje su na selu je plasman proizvoda koje one inače prave. Zbog toga im je preko potrebna podrška lokalnih samouprava.

Mnoge žene sa sela godinama unazad nešto proizvode. Njihovi proizvodi nemaju obezbeđeno tržište, već se u većini slučajeva mogu pronaći na sajmovima ili manifestacijama. To nije dovoljno da bi se žene na selu osnažile i da bi imale siguran izvor prihoda, što bi im omogućilo i ekonomsku nezavistnost. Zbog toga je veoma važno da projekat Zrenjaninskog edukativnog centra ispuni očekivanja.

“Reč je o projektu za koji je Zrenjaninski edukativni centar dobio podršku od UN Women u okviru njihovog programa poboljšanja položaja žena na tržištu rada. U okviru programa podršku je dobilo 18 lokalnih samouprava i 4 nevladine organizacije. Zrenjaninski edukativni centar ovo realizuje u saradnji sa Centrom za podršku ženama iz Kikinde. Kroz prvu fazu projekta žene iz udruženja iz naše opštine su prošle obuku o tome kako da započnu posao i kako da taj posao učine održivim. One su kroz obuku razvile svoje biznis ideje i to one koje smo mi smatrali održivim u seoskim sredinama. Cilj današnjeg sastanka sa predstavnicima lokalne samouprava jeste da im predstavimo te biznise kako bismo mogli da stvorimo okruženje koje će pomoći da se ideje održe i razviju i da se kasnije i druga seoska udruženja uključe u to“, kaže Radoslava Aralica iz Zrenjaninskog edukativnog centra.

PerSu marketi

Umrežavanje udruženja žena iz banatskih sela

„Za sada u ovoj priči imamo pet udruženja. Iz Zrenjanina to su udruženje žena iz Lazareva i Belog Balata, jedno je iz opštine Sečanj, a dva iz Kikinde. Žene su se uglavnom vezale za ono što i neformalno rade, a to je bavljenje tradicionalnim zanatima, izrada hrane po tradicionalnim receptima uz korišćenje namirnica organskog porekla koje same proizvode. Nama je cilj da ovih pet udruženja za početak stvore zajednički brend koji će biti garant kvaliteta. Da sve ono što se proizvede zadovoljava određene standarde, ima određeni kvalitet i da je poreklom iz Vojvodine“, dodaje naša sagovornica.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Cilj formiranja zajedničkog brenda je da proizvodi žena sa sela obezbede što bolju poziciju na tržištu.

„Razvoj brenda je fokusiran na tu završnu fazu, a to je plasman proizvoda na tržištu. Zbog toga nam je, pre svega, potrebna i podrška lokalnih samouprava. Da ti proizvodi nađu svoje mesto na tržištu. Žene će kroz ovaj projekat dobiti i određenu finansijsku podršku da bi mogle da počnu sa tim svojim biznisima. Kroz ovu priču smo zamislili da imaju stručnu podršku, podršku lokalne samouprave, da plasiraju proizvode na tržištu. Nadamo da ćemo priču uspeti da zaokuržimo. Projekat traje godinu dana. Od avgusta 2019. do avgusta ove godine. Možemo očekivati u narednom kvartalu da počnemo sa nabavkom materijala i opreme i da žene krenu u proizvodnju svojih proizvoda koje nameravaju da plasiraju na tržištu“, objašnjava Aralica.

Žene iz Lazareva bi za početak pravile medenjake i žerbo kocke

Predstavnice urduženja žena „Veliko srce“ iz Lazareva očekuju mnogo od ovog projekta.

„Mi već 18 godina sarađujemo sa Zrenjaninskim edukativnim centrom i sve što smo naučili, naučili smo od njih. Ušli smo u priču umrežavanja udruženja žena sa sela i stvaranja zajedničkog brenda da bismo zajedno nastupali na tržištu, kako bi se žene na selu osnažile, jer je jako puno nezaposlenih žena. Ovo bi rešilo mnoge ekonomske probleme brojnih porodica. Potrebna nam je pomoć lokalne samouprave da nas podrži u ovome. Plasman je najveći problem i potrebno je da nam neko pomogne u tome. Mnogo toga nas očekuje u narednom periodu. Ako budemo složne mislim da puno možemo da pomognemo ženama koje su nezaposlene“, kaže Milanka Furtula, predsednica Udruženja žena „Veliko srce“ iz Lazareva.

„Moje udruženje bi proizvodlilo medenjake i žerbo kocke. U udruženju ima 40-ak žena, od toga je 15-ak izuzetno aktivno. U Lazarevu imamo i 10-ak žena koje se bave izradom kolača. Količine koje bismo ponudili tržištu zavise od potražnje. Svaka žena može dosta toga da proizvede, a imamo, kažem, veliki broj žena koje bi se time bavile“, dodaje naša sagovornica.

Realizacija projekta za jačanje žena na selu kao ostvarenje cilja koji je imala Anuška Šimon

U Klubu žena Belo Blato kažu da će kroz ovaj projekat, koji je započela njihova nedavno preminula predsednica Anuška Šimon, pokušati da ostvare njene ideje i ciljeve.

„Ona je bila upućena u sve ovo od prvog dana. Želela je da to zaživi i da mi, kao Klub žena, utičemo na osnaživanje žena na selu, zapošlavanje mladih ili bar neku mogućnost za finansijsku pomoć porodicama u selu, a samim tim i na prosperitet sela. Pre nekoliko dana mene su izabrali za novu predsednicu, jer to neko mora da radi. Žao mi je što nema više Anuške, koja je bila mnogo jača od svih nas zajedno. Trudićemo se da ostvarimo te ciljeve i bez nje, koliko budemo uspeli“, kaže Ilonka Vrška, predsednica Kluba žena Belo Blato.

„Problem je što su nam mladi već otišli iz sela, tako da ne znam ko će sada da nam pomogne u tome. Najviše ima nas starijih. Ja i ne znam gde se računam. Imam 56 godina. Kažu da su to neke srednje godine. Imam volje i snage da podržim sve žene koje budu imale želju i volju da učestvuju u ovome. Moraćemo da poradimo i na reklami – preko interneta, preko komšinica uz kafu… Pomoć lokalne samouprave imamo. O ovoj temi smo počeli da razmišljamo pre trenutnog projekta kada samo dobile kuću koju mi zovemo ženska kuća, a koja je pripadala jednoj učiteljici. Ona nije imala naslednike, pa ju je poklonila MZ koja nam je ustupila tu kuću za naše potrebe. Unutrašnjost kuće ima muzejsku vrednost. Trudimo se da to da očuvamo, ali i da kuću koristimo za ostvarivanje naših ciljeva, a to je jačanje žena na selu“, objašnjava naša sagovornica.

Proizvodnja jagoda i džema od jagoda

Osnaživanje žena u Belom Blatu značilo bi pokretanje proizvodnje u plasteniku, ali i razvoj turizma.

„Turizam je uvek prisutan u Belom Baltu. Mi 16. februara imamo Kobasicijadu u selu. Tu ćemo ponuditi naše proizvode, pre svega, kolače. Kroz ovaj projekat trebalo bi da pokrenemo proizvodnju u plasteniku. Dobili smo plastenik i staklenik i opremu za to. Naša predsednica je imala ideju da se u plastniku gaje jagode. Da se one prodaju u svežem stanju i da se prerađuju u džemove, koje bismo prodavali ili koristili u proizvodnji kolača. Ideja je da se u budućnosti, možda, povežemo i sa nekim supermarketima. Da tu prodaju proširimo na nivou Vojvodine“, kaže Vrška.

„Za sada nas u klubu ima od 12 do 15. To je prilično malo za ovakav posao, ali rekla sam da ćemo se potruditi da aktiviramo mlađe žene koje su ostale na selu. Članice kluba su se tu pronašle i uvek smo pronalazile onoliko vremena koliko je bilo potrebno za održavanje naše ženske kuće. Nadam se da ćemo i za ovo pronaći vremena, jer je to prilično puno posla. Ako mi udruženim snagama posadimo te jagode, njihova vegetacija traje do juna, ako ne uzmemo neke sa dužom vegetacijom. Videćemo kako će to sve da funkcioniše. Posle ćemo prerađivati te jagode i pravićemo kolače. Opet ćemo sebi naći neku zanimaciju“, dodaje naša sagovornica.

Šta lokalna samouprava može da učini da pomogne osnaživanje žena na selu?

Iz lokalne samouprave uveravaju da su spremni da pomognu ženama sa sela da se osnaže.

„Okupili smo se da razmotrimo inicijative žena na selu. Da vidimo šta je to što ih sprečava da reallizuju svoje ideje. Žene, pre svega, treba da se ekonomski osnaže. Mislim da je to neosporno, da se svi slažemo. Postavlja se ključno pitanje kako, na koji način i u kojim segmentima možemo da im pružimo podršku. Ne samo da bi zaživele njihove ideje, nego da bi one bile i održive. Ukoliko ulože masu energije, svoje znanje, trud i sve ono što ide uz to da posao koji započnu opstane. Čini mi se da je uloga lokalnih samouprava važna u tom segmentu. Da ih podržimo, da budu vidljivije, da posao kojim se bave bude vidljiviji. Da i mediji tome daju svoj doprinos. Ne možemo da govorimo o rodnoj ravnopravnosti ukoliko svu tu regulativu pravnu, institucionalnu koju smo uspostavili ne primenimo na lokalu“, kaže Ljuba Travica, zamenica predsednika Skupštine grada Zrenjanina.

„Mi ćemo videti šta žene žele da rade. Vidićemo koliko možemo u okviru naših mogućnosti da im pomognemo. Možemo da im pružimo podršku u zakonodavnom i institucionalnom okviru. Možemo da im pružimo podršku u savetodavnom smislu. Sve institucije i sve ustanove u gradu su i njihove. Sve ono što radimo, nije podeljeno i nije specifično samo za muškarce. Na raspolaganju je i ženama. Za sve to je važan dobar lokalni akcioni plan i njegova implementacija“, dodaje naša sagovornica.

Osnaživanje žena na selu je izuetno bitno u ovom trenutku. Jer većina stanovnika sela u Srbiji napušta svoja ognjišta. Ukoliko bi žene prepoznale svoj interes na selu, to bi moglo da znači oživljavanje istih.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh