I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Umeće naših predaka – majstori zlatnih ruku

Pre dolaska Turaka na Balkan, početkom 13. veka, srpske države sa svojim feudalnim uređenjem bile su slične državama zapadne Evrope. Srpskom pogibijom na Kosovu počelo je tursko nadiranje prema severu izaustavljeno tek pred Bečom. Neuspelom opsadom Beča nastalo je dugo i krvavo povlačenje Turaka. Hrišćanske snage sa zapada dobijale su bitku za bitkom. Presudan boj za oslobođenje Južne Ugarske bila je bitka kod Sente 1697. godine. Poraz Turaka kod Sente, Petrovaradina i Beograda značio je kraj njihovih osvajačkih namera prema Evropi. Naši krajevi su snažno kročili u Evropu.

Sa austrijskom vojskom, posle konačnog oslobođenja naših krajeva od Turaka, severno od Save i Dunava, došle su i nemačke građanske zanatlije, pored tzv. carskih zanatlija, kao što su zidari, ciglari, tesari, kovači i drugi. Te zanatlije su se tokom godina naselile po celom Banatu, pa i u Velikom Bečkereku.

Već 1765. godine velikobečkerečke zanatlije dobijaju prvu cehovsku povelju. Godine 1885. održana je prva osnivačka skupština „ Zanatske zajednice” za grad Veliki Bečkerek, na osnovu Obrtnog zakona iz 1884. godine. Velikobečkerečka „ Zanatska zajednica” osnovana je spajanjem Srpske zanatlijske zadruge i Velikobečkerečkog zanatlijskog društva i radila je sve do 1930. godine. Tada je zajednica promenila naziv u Udruženje zanatlija za grad i srez Veliki Bečkerek (Petrovgrad).

Fordomanija

To udruženje je bilo organizator kongresa Glavnog saveza zanatlijskih udruženja 1936. godine. Udruženje zanatlija radi s tim nazivom sve do izlaska Zakona o zanatstvu Narodne republike Srbije 1950. godine, kojim su sva udruženja na teritoriji sreza i grada spojena u komore. One su ukinute 1955. godine, kada je osnovana Zanatska komora za grad Zrenjanin.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Carske zanatlije

Zanatlije koje su se doselile u ove krajeve bile su najbolje zanatlije tadašnje Evrope. Te zanatlije i njohovi potomci izgradile su najveći deo još i danas postojećih upravnih zgrada našeg grada. Vojni inženjeri izgradili su puteve, regulisali reke i kanalisali korito Begeja. Izgradili ustave i mostove. U gradovima i selima ušorili ulice, isušili močvare i stvorili ogromne komplekse plodne zemlje.

Kada se austrijska vojna uprava počela povlačiti, nastupila je civilna. Uređena i modernizovana zemljoradnja donela je bogate plodove. Žitaricama, stokom i vinom snabdevali su sve austrijske gradove. Carska riznica, koja se usled mnogih ratova ispraznila, ponovo se napunila. Carske zanatlije postepeno su se osamostale. One su dale osnovu za razvoj banatskog zanatstva. Najbolji vojni kovači, kolari, zidari, stolari unapredili su i bečkerečko zanatstvo. Naročito je bio cenjen kovački zanat. Kovači nisu zadovoljavali samo potrebe poljoprivrede već su imali veliki udeo i u građevinarstvu. Od njih kovane kapije i ograde dostizale su visok stepen umetnosti. Oni su razvili građevinsko zanatstvto. Da bismo se uverili u to, treba pogledati kapije i ograde naše opštinske zgrade.

Metalci stupaju na scenu

Sredinom 19. veka, od pronalaska parne mašine, obrada metala se i kod nas modernizovala. Već krajem tog veka velikobečkerečki metalci postizali su velike uspehe. Tome su odlučujuće doprinele valjaonice i topionice na obroncima Karpata, kao što je na primer Rešica (Rumunija). Ona je isporučivala takoreći sav valjani čelik za potrebe Banata. Od tog čelika izgrađena su  naša tri čelična mosta, među kojima i toliko oplakivana „ Bečkerečka ćuprija”, koju je konstruisao francuski inženjer Ajfel. Godine 1896. blizu železničke stanice „Begej”, podignuta je fabrika u kojoj su se sdrijski proizvodili motori sa unutrašnjim sagorevanjem. U to vreme su se takvi (ali veći) motori proizvodili u celoj monarhiji još samo u Gracu.

Posle Prvog svetskog rata, stvaranjem Kraljevine SHS, nova država dobila je čeličane Slovenije i Bosne. Velikom Bečkereku i celom Banatu bilo je potrebno kratko vreme da stupe u poslovne veze sa domaćim čeličanama. Zahvaljujući liberalnoj politici uvoza Kraljevine SHS, već na početku dvadesetih godina iz zapadne Evrope stizali su valjani čelik i druge osnovne sirovine.

Razmah preduzetništva

Privreda metala u Bečkereku se ponovo uzdigla 1932. godine. Već u Petrovgradu su bile četiri privatne livnice, uz to i livnica Željezničke radionice. „Radijator” je u to vreme bio jedina livnica te vrste u Jugoslaviji.

Osim metalske, bile su razvijene i druge privredne grane, naročito građevinska industrija i zanati, neki od perfekcije. Treba se popeti na tavan naše opštinske zgrade i videti rekek-delo tesarske struke.

Nedavnom promenom političkog sistema u nas, celokupnoj privatnoj inicijativi vraćen je neograničen razvoj. Zanatlije i mnogu preduzimljivi građani su se za kratko vreme privredno razmahnuli. Takoreći preko noći počele su da niču trgovačke radnje i samostalna preduzeća. Verujemo da će nova pokoljenja samostalnih privrednika sašiti nove cehovske zastave i podići svoj ugled na nivo koji im u ovom društvu s pravom pripada.

Napisao: Eduard Bobek (doajen zanatstva i preduzetništva u Zrenjaninu )

Izvor:  časopis „Zavičajac”, broj 6-7 , jun-septembar 2001.

(www.zrenjaninskizavicajac.com)

Društvo zavičajaca Zrenjanina je nevladina, nestranačka, dobrovoljna i neprofitna organizacija osnovana na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja kulture, istorije, tradicije i svih drugih vrednosti Zrenjanina i okoline.

 

  • Divider

  • Divider
Na vrh