Mesec dana u Ukrajini bukti rat. Geopolitičke odluke i te kako utiču na ekonomiije ne samo Ukrajine i Rusije, već čitave Evrope. Osim oružjem, rat se vodi i sankcijma. S jedne strane Amerika, Evropska unija i saveznici pokušavaju da bojkotom, zamrzavanjem imovine i raznim ograničenjima oslabe Rusiju. Istovremeno, Rusija povlači kontra poteze. Jedan od poslednjih je i najava da će zemlje sa takozvane crne liste gas ubuduće plaćati isključivo u rubljama. Kako ukrajinska kriza utiče na rad kompanija u Zrenjaninu koje posluju sa Ukrajinom i Rusijom pitali smo u Regionalnoj privrednoj komori Zrenjanin.
Zbog krize u Ukrajini ugrožen je izvoz iz Srbije u vrednosti od oko milijardu evra.
“Sreća u nesreći je što Srednjobanatski okrug nema veliki stepen razmene sa Rusijom i Ukrajinom. Izvoz iz našeg regiona u Rusiju je prošle godine bio oko 10 miliona evra, a uvoz 4 miliona. Istovremeno, u Ukrajinu smo izvezli robu vrednu 130.000 evra, a uvezli proizvode za oko milion i po evra. U ukupnoj robnoj razmeni između Srbije i ove dve zemlje, to nije mnogo. Sa Rusijom je to oko 2,4 posto, a sa Ukrajinom je značajno manje. Trenutno najveći problem kompanija sa našeg prostora koje posluju sa Rusijom i Ukrajinom, pored naplate potraživanja i plaćanja, jer je swift sistem ukinut u mnogim bankama, jeste transport robe. Dakle, sve ono što je zadesilo kompletnu industriju Srbije, odrazilo se i na firme koje rade u našem okrugu“, kaže Predrag Stankov, direktor Regionalne privredne komore Zrenjanin.
Neizvesnost najveći problem privrede
„Na nivou Srbije više od 300 firmi izvozi u Ukrajinu, dok 750 uvozi. Za Rusiju izvoze 764 kompanije, a 1.580 njih uvozi iz ove zemlje. Kompanije koje rade, kažem, imaju probleme. Mi smo sa kolegama iz Privredne komore Srbije u Beograda pokušali da rešimo neke od njih. Nezahvalno je davati bilo kakve prognoze, jer se situacija menja bukvalno iz dana u dan i niko ne zna koliko će ukrajinska kriza trajati. Problem je sa građevinskim materijalom, ali to je problem svuda u Evropi. Poskupeli su čelik, armatura, bitumen, aluminijum… Na dnevnom nivou kontaktiramo sa kompanijama koje imaju probleme i pokušavamo da ih rešimo“, dodaje naš sagovornik.
Ukrajinska kriza – skok cena i nestašice
Sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji već se osećaju u ekonomiji tih zemalja. Osim poskupljenja osnovnih životnih namirnica u mnogim državama primetne su nestašice ulja, brašna, testenine… Na pumpama u Nemačkoj, Grčkoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Belgiji, Italiji litar dizela i benzina uveliko je probio psihološku granicu od 2 evra. Istovremeno, Italijani u pojedinim gradovima hleb plaćaju čak 9,8 evra po kilogramu.
„Imamo situaciju da kompanije iz Evrope, zbog dobrih veza Srbije i Rusije, pokušavaju da preko naše zemlje robu proslede u Rusiju. To je praktično nemoguće, jer se stalno menja lista robe koja može da se izvozi i uvozi. Problemi su sve veći i veći i sve ih je teže rešiti. Rusija i Ukrajina proizvode 80 posto ulja i veliku količinu žitarica koje izvoze u Evropu. Mi sami proizvodimo tu robu tako da nemamo problema vezano za hranu. Srbija je što se toga tiče, uz mere koje je Vlada donela, bezbedna“, objašnjava Stankov.
Trenutno su u našoj zemlji na snazi uredbe koje ograničavaju cene osnovnih životnih namirnica i goriva, ali i zabranjuju izvoz pšenice, kukuruza, brašna, suncokretovog ulja, prekrupe. Na današnjoj sednici Vlada je odobrila izvoz pšenice i kukuruza u Albaniju, a na osnovu ugovora potpisanih pre zabrae izvoza.
„Problem su poslovi koji su bili sklopljeni pre izbijanja sukoba u Ukrajini, a tiču se izvoza žita i brašna. PKS je uputila Vladi inicijativu da se naprave mesečne kvote za izvoz brašna i žitarica. To će uskoro biti i sprovedeno da bi se ispoštovali kupci, pre svega, u zemljama u okruženju. Firme sa naše teritorije posluju uglavnom u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini“, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.
.gif)
.gif)
