Međunarodni dan seoskih žena obeležava se 15. oktobra od 1995. godine kada je o tome doneta odluka na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu. Vlada Srbije se obavezala da će ženama na selu obezbediti ravnopravan pristup i učešće u strukturama vlasti, kao i da će učiniti vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela. Ove godine svoj dan obeležile su i žene iz Lazareva okupljene u udruženju „Veliko srce“.
Međunarodni dan seoskih žena je jedna u nizu prilika da žene koje žive u ruralnim sredinama skrenu pažnju javnosti na njihov položaj i probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. Ove godine članice udruženja „Veliko srce“ iz Lazareva posetili su predstavnici iz pokrajine i lokalne samouprave.
„Kao predsednica goste sam upoznala sa tim da je naše udruženje osnovano pre 10 godina sa ciljem da pomogne ženama na selu da se ekonomski osnaže i osamostale. Naša delatnost je očuvanje tradicije, starih zanata, rad sa decom i borba protiv nasilja u porodici. „Veliko srce“ je sa još četiri udruženja iz Severnog i Srednjeg Banata umreženo u Savez udruženja „Mreža ženski divan“. Brendiranjem proizvoda nadamo se njihovom boljem plasmanu. Učestvujemo u kampanji 16 dana aktivizma protiv nasilja u porodici nad ženama i devojčicama. Dve članice udruženja su predstavnice u Savetu MZ Lazarevo“, kaže Milanka Furtula, predsednica Udruženja „Veliko srce“.
Ekonomski osnažena žena je jaka žena
Sastanku koji je trajao više od dva sata su prisustvovali Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, Lepa Željski, koordinatorka Ženske odborničke mreže grada Zrenjanina, Goran Grahovac, sekretar MZ Lazarevo i šest članica udruženja „Veliko srce“.
„Članice udruženja su upoznale goste sa onim što rade, nagradama koje su dobile i problemima koje udruženje ima. Razgovaralo se o tome da udruženje nema svoj prostor, da postoji potreba za obukama za fiskalizaciju, arhiviranju dokumentacije, pisanje projekata, kao i potrebi da sva udruženja imaju veću pristupačnost lokalnoj samoupravi. Pokrajinski ombudsman je govorio o projektima za preduzetnice koje raspisuje Pokrajina i podsetio da sam prošle godine dobila priznanje „Milica Tomić“ koje se dodeljuje za promociju ravnopravnosti polova. Lepa Željski je članice upoznala sa lokalnim projektima. Zajednički zaključak je da je ekonomski osnažena žena, jaka žena“, ističe naša sagovornica.
Status žena na selu predstavlja veliki problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, pre svega, zbog neplaćenog rada. Žene su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nekada nemaju uslova da brinu o svom zdravlju, nemaju penzijsko i zdravstveno osiguranje, a u starosti žive na rubu egzistencije.
U Evropi više od trećine žena učestvuje u proizvodnji hrane. Žene na selu su u najvećoj meri manje obrazovane, sa manjim farmama i starije živogtne dobi. One su vlasnice 29 posto poljoprivrednog zemljišta, a taj procenat je više nego dvostruko manji u Srbiji.
Fotografija ustupila Milanka Furtula
.gif)
.gif)
