I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

U Zrenjaninu se godišnje registruje od 400 do 500 novih pacijenata koji imaju rak

Oktobar se obeležava kao mesec borbe protiv raka dojke sa ciljem da se podstaknu žene da se redovno javljaju na preventivne preglede. Prevencija je najbolji način da se bolset dijagnostikuje na vreme, što povećava šansu za izlečenje. Podaci pokazuju da više od 90 posto pacijenata sa rakom dojke može da se izleči ukoliko se bolest dijagnostikuje u početnom stadijumu i ako se pravilno leči. Na žalost, rak dojke je i dalje vodeći uzrok oboljevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Koliko su žene odgovorne prema svom zdravlju u Zrenjaninu pitali smo doktorku Ivanu Ujfeljan Ristić, internistu onkologa i načelnika onkologije u Opštoj bolnici “Đorđe Joanović”.

Statistika govori da u Srbiji ljudi najčešće oboljevaju i umiru od karcinoma pluća, raka dojke i raka debelog creva. U našoj zemlji se godišnje otkrije oko 36.000 novih slučajeva kada je u pitanju rak. Za godinu dana od ove bolesti umre više od 20.000 osoba. U Zrenjaninu se svake godine registruje sličan broj novoobolelih od nekog oblika karcinoma.

“Osim mene na odeljenju onkologije radi i doktorka Ljiljana Lazarević. Ona je internista onkolog. Imamo i mlade lekare, na našu opštu radost, koji su na specijalizaciji. Doktorka koja je krenula na specijalizaciju je Mirjana Stojaković, doktor Miloš Ristić je na drugoj godini i na trećoj godini su doktorka Jovana Ilić i doktorka Marija Bačikin. Od februara mi i dežuramo za naše pacijente. Ranije smo dežurali na internom i na urgentnom, a sada dežuramo samo za onkološke pacijente, na zadovoljstvo tih pacijenata. Mogu reći da u toku dežuranja imamo i konsultacije. Kada je potrebno zovu nas u Urgentni centar. Mogu da kažem da bude baš dosta konsultacija, tako da se dežurstvo pokazalo opravdanim”, počinje priču dr Ivana Ujfeljan Ristić, internista onkolog i načelnik onkologije u Opštoj bolnici “Đorđe Joanović”.

Fordomanija

Onkologija ima dnevnu bolnicu, odeljenje i palijativno zbrinjavanje

“Naše odeljenje ima specijalističko poliklinički deo sa dnevnom bolnicom, gde imamo 12 postelja. Tri kreveta i fotelje specijalno za hemioterapiju. To su jednodnevne terapije. Imamo odeljenje onkologije sa 24 postelje. Tamo leže pacijenti koji se prime u toku dežuranja i uglavnom su te postelje predviđene za hemioterapiju. Nedeljno bude i po 30 hemioterapija. Imamo jedinicu za palijativno zbrinjavanje koja ima osam postelja. To su pacijenti koji zahtevaju neku produženu negu, pacijenti koji su završili svoje specifično onkološko i ne samo onkološko lečenje. Tu se primaju pacijenti koji su u odmakloj fazi neke druge hronične bolesti. Nemaju lečenje te bolesti, pa se onda primaju da im se koriguje terapija, da se popravi opšte stanje i da se odmori porodica koja brine o tim pacijentima”, objašnjava naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Zaposleni na onkologiji u zrenjaninskoj bolnici rade na tri različite lokacije.

“Odeljenje onkologije je u zgradi Internog, poliklinički deo je u novoj zgradi, a palijativno zbrinjavanje u zgradi stare hirurgije. Mi se nadamo da će se to objediniti kako bi nam bilo lakše da radimo. Manjak kadra svakako postoji. Ja bih volela da se još neko od lekara opredeli za onkologiju i da primim još jednog lekara na specijalizaciju, jer se i doktorka Ljilja i ja polako pripremamo za penziju. Neko treba da bude tu da se uz nas obuči za rad sa ovim pacijentima. Desi se da jedna sestra bude na odeljenju popodne, pa bi mnogo lakše bilo da je to sve na jednom mestu”, kaže doktorka Ujfeljan Ristić.

Preventiva je najbolji način da se rak na vreme otkrije

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da više od 1.600.000 žena godišnje oboli od raka dojke. Gotovo trećina njih umre od ove bolesti. Rak dojke preti sve većem broju žena, a razlog tome su nedovoljna informisanost i neredovni pregledi. U oktobru se obeležava mesec borbe protiv raka dojke.

“Oktobar se obeležava kao mesec borbe protiv karcinoma dojke, ali bih ja rekla da je to mesec borbe protiv svih karcinoma. Ja sam neko ko uvek potencira i veliki značaj daje prevenciji, uprkos tome što sam medikalni onkolog i dajem terapiju. Ukoliko se uradi pravilna preventiva, ukoliko se organizuje pravilan skrining za sve maligne bolesti i ukoliko se stanovništvo edukuje, mislim da svaka bolest može da bude izlečiva. Uslov je da se otkrije ranije. Onkološko lečenje napreduje. Ono može biti hemioterapija, hirurgija, imunoterapija i tu uvek ima novih lekova. Ide se ka tome da to bude personalizovana terapija za svakog pacijenta, za svaki tumor. Puno se istraživanja radi u vezi tog lečenja. Ide se ka tome da to bude kao i svaka druga hronična bolest. Da pacijenti žive sa tom terapijom”, objašnjava naša sagovornica.

Svake godine se u Zrenjaninu registruje sličan broj novoobolelih od karcinoma

Iz godine u godinu u zrenjaninskoj bolnici se registruje između 400 i 500 pacijenata koji imaju rak.

“Kod nas na odeljenju se vode kartoni za maligne pacijente i piše se prijava za maligne pacijetne. To nije potpuno siguran i adekvatan broj, ali je poprilično tačan. Ima pacijenata koji se ne javljaju kod nas, koji se kontrolišu na drugim mestima. U 2017. godini bilo je 417 novih kartona, u 2018. 519 kartona i tokom ove godine od januara do oktobra imamo 400 novih otvorenih kartona. Ja bih rekla da to nisu velike razlike u brojevima pacijenata. Otprilike je taj broj sličan. Apelovala bih na činjenicu da se pacijenti kasno javljaju, da to budu uglavnom odmakle maligne bolesti ili pacijenti već imaju metastaze, a onda je tu, naravno, i lečenje otežano”, ističe načelnica onkologije u Zrenjaninu.

“Ako uporedimo ove tri godine očekivano kod žena prednjače karcinomi dojke. Prošle godine smo imali neuobičajeno tri nova kartona za pacijete muškog pola sa karcinomom dojke. To je vrlo, vrlo retko, ali tako se desilo. Takođe, jedne godine se desilo da smo imali vrlo mlade pacijentkinje sa karcinomom dojke. Mislim da su one bile 1991. godište. Takođe, i ove godine imamo nekoliko mlađih pacijentkinja. Ranije je bilo da je pik kada se javlja rak bilo neko 60-to i starije godište. Sada se to pomera prema mlađim godištima, na žalost. Čim se pomera ka mlađim godištima tu je i ozbiljnija prognoza. Pored karcinoma dojke tu su i karcinomi debelog creva kojih ima u većem broju. To je kod muškaraca bilo češće ranije, a sada rak debelog creva podjednako imaju i muškarci i žene”, kaže Ujfeljan Ristić.

dr Ivana Ujfeljan Ristić

U porastu ginekološki, urološki i karcinomi mozga

“Imamo i karcinome prostate kod muškaraca. Ono što je malo češće u odnosu na prethodne godine je to da ove godine imamo nešto više ginekoloških karcinoma. Takođe, imamo više uroloških karcinoma i endokranijuma – mozga. Mi nemamo podatke i ne kontrolišemo pacijente koji imaju karcinome pluća. Na palijativnom zbrinjavanju imamo pacijente koji imaju karcinome pluća, gde su pacijenti kojima treba da se popravi zdravstveno stanje i onda nastavljaju lečenje kod pulmologa. Inače, boravak u jedinici za palijativno zbrinjavanje podrazumeva 14 dana. To moram da naglasim, jer ni kolege, ni pacijenti nisu dovoljno obavešteni i misle da je to trajniji boravak, a nije. To je, ponavljam, samo da se popravi stanje i podrazumeva 14 dana”, dodaje naša sagovornica.

Svi koji dobiju poziv trebalo bi da se odazovu na skrining

Preporuka lekara je da se svi koji dobiju poziv za skrining na isti odazovu.

“Imamo nekoliko pacijentkinja kod kojih su novootkriveni karcinomi dojke upravo na skriningu. Treba uvek obratiti pažnju na neuobičajene promene na dojkama kod žena. Promena u smislu veličine dojke, boje kože na dojkama, nekih izraslina, uvlačenja kože, sekrecije iz dojke. Obavezno je, naglašavam, potrebno raditi samopregled jednom mesečno. Treba stati ispred ogledala sa spuštenim rukama, zatim podignuti ruke i posmatrati da li postoje neke neuobičajene promene na dojkama pri dizanju i spuštanju ruku. U porodicama gde postoje karcinomi debelog creva kod više generacija apelujem na odlazak na preventivne kolonoskopije. Ukoliko postoji krv u stolici, ako je pražnjenje creva neuobičajeno, takođe, je potrebno javiti se na pregled. To su neke stvari koje ne treba ignorisati”, savetuje načelnica onkologije.

“Ne mogu da vam kažem koliko se stanovništvo odaziva na skrininge, jer onkološko odeljenje nije uključeno u skrining. Skrinig pripada domu zdravlja i radiološkoj službi. Ali, ranije sam slučajno imala neki podatak da odziv nije baš dobar. Ipak, ne mogu to da potvrdim. Nama se pacijentkinje javljaju kada je dijagnoza već potvrđena”, objašnjava naša sagovornica.

Na skriningu se promene otkrivaju dok su male

Kod skrininga se pacijenti vode kao zdravi, ali preventivno odlaze na pregled.

“Tu pacijenti nisu ni znali da imaju problem, jer su promene izuzetno male. Zato je važno da se one na vreme otkriju. Ti pacijenti će imati dobar odgovor i uspešno lečenje, jer je promena otkrivena dok je mala. Pacijentkinje koje ne dođu na vreme najčešće to bude iz straha. Straha od nepoznatog, od hemioterapije. Zato je bitno edukovati stanovništvo šta je hemioterapija. Mene i danas pacijenti pitaju da li posle hemioterapije smeju da priđu šporetu ili da uključe peglu… Žene imaju strah od opadanja kose. Starije žene od osuda porodice, komšija, familije, okruženja i od toga da ne opterete familiju, ne shvatajući da bolest svakako napreduje i da će što se kasnije bude javila više opteretiti porodicu, jer će biti zavisnija od pomoći porodice”, kaže načelnica onkologije.

“Procenat uspešnosti lečenja zavisi od toga kada se pacijent javio lekaru. To se odnosi i na karcinome debelog creva. Ukoliko je veći broj limfnih čvorova zahvaćen statistika kaže da je prognoza lošija”, dodaje naša sagovornica.

Rak dojke: ultrazvuk ili mamografija?

Večita dilema pacijentkinja jeste kada treba da rade ultrazvuk, a kada mamografiju kako bi se otkrio rak dojke.

“Tu su različite svetske preporuke. Naravno, mi uvek radimo i ultrazvuk i mamografiju ukoliko postoji neka sumnja. Ali, generalno ultrazvuk je za žene koje nisu u menopauzi iz razloga što su to hormonski aktivne dojke. Ima više žlezdanog tkiva. I za žene koje imaju ciste u dojkama smatram da se to bolje može videti ultrazvučno, jer se ultrazvukom može videti i sadržaj ciste. Mamografija je za žene u menopauzi, jer tu već dolazi do povlačenja žlezdanog tkiva. Tu dominiraju masno i vezivno tkivo i lakše se onda vide promene. Radi se još i magnet mamografija, ali tu je tu ima tačno određena indikacija i to rade kolege u Sremskoj Kamenici”, kaže Ujfeljan Ristić.

“Izabrani lekar treba da bude upoznat sa svim preporukama i da zna da uradi pregled dojke i da zna kada će pacijentkinju da pošalje nama ili, ukoliko postoji neka promena, da li će prvo da pošalje pacijenta na ultrazvuk, hirurgu, pa onda nama. Pacijentkinje zaista često budu neopravdano poslate, a da ne urade nikakvu dijagnostiku, pa onda tu bude malo šetanja. Postoje neka nerazumevanja, ali u cilju što boljeg zbrinjavanja mi pacijentkinji damo da uradi prvo neku od dijagnostičkih metoda, pa da nam se vrati”, dodaje naša sagovornica.

Onkologiji potreban pištolj za kor biopsiju

U zrenjaninskoj bolnici se rade i hirurška zbrinjavanja pacijenata koji imaju rak.

“Imamo odlične hirurge i imamo odličnu saradnju sa njima. Ukoliko hirurzi smatraju da to ne mogu da urade, onda prosleđuju pacijente dalje. Mi se zalažemo da se nabavi poštolj za kor biopsije. On je važan zbog toga što se ne radi otvorena operacije, nego se iglom uzima samo mali isečak. Neki tumori dojke se ne leče odmah operacijom, nego je potrebno da se ide na indikacionu komisiju u Kamenicu. Ako se radi o velikom tumoru, o proširenoj bolesti, o bolesti gde postoji već promena na limfnim sudovima vrata, pazuha… U tim slučajevima se prvo radi kor biopsija, pa pacijent prima hemioterapiju da se bolest malo stiša, pa se tek u drugom aktu radi operacija”, objašnjava doktorka Ujfeljan Ristić.

U Zrenjaninu nema onkološke komisije za dojku, ali se nadaju da će biti opet formirana

Želja onkologa je da se u Zrenjaninu opet formira komisija za rak dojke.

“Mi smo ranije imali onkološku komisiju za dojku, koja se, na žalost, ugasila, jer su članovi komisije iz Kamenice otišli u penziju. Nikako nismo uspeli posle da ona zaživi. Uz male neke prekide uspeli smo da oformimo internu onkološku komisiju za debelo crevo. Osim nas sa onkologije tu učestvuje i docent doktorka Biljana Kukić, koja je izuzetan stručnjak, rodom Zrenjaninka i fantastičnu saradnju imamo sa njom. Zatim tu su i gastroenterolog. Obično to bude doktorka Sofija Lugonja. Doktor hirurg bude uglavnom doktorka Marija Đujić koja radi operacije. Ona saznanja prezentuje svom kolektivu. Bude naš patolog. Tu su doktorka Ljiljana Đurđev i doktor Štajer. Učestvuju i naši radiolozi. Komisija se sastaje svake dve nedelje i bude i po 20 novih pacijenata”, objašnjava načelnica onkologije.

“Ova interna onkološka komisija je velika prednost, jer se pacijenti ne štetaju. Oni to pozdravljaju. Svi lekari smo odmah tu. Možemo da se dogovorimo ako nešto fali, ako treba nešto da se dosnimi. S druge strane pacijenti ako idu u Kamenicu oni ih vrate. Naša vizija je da se ponovo uspostavi komisija za karcinome dojke. Kod malignih bolesti je jako važno da se napravi plan dijagnostike i lečenja”, dodaje naša sagovornica.

Rak je izlečiv, ali se stanovništvo mora o njemu edukovati

Edukacije se moraju često organizovati kako bi se stanovništvo bolje upoznalo sa svim rizicima koje karcinomi nose.

“Forum žena SPS-a je prošle godine organizovao edukacije u nekoliko naseljenih mesta. Bili smo u Lukićevu, Melencima, Elemiru… Na tribinama su učestvovale doktorka Ružica Omaljev sa ginekologije, jedna pacijentkinja koja je operisala karcinom dojke, direktorka Medicinske škole Sanja Necin koja je govorila o edukaciji budućeg medicinskog kadra i o njihovom angažovanju u toku školovanja i ja. Pričali smo o karcinomima, o tome koje su moguće vrste lečenja i o prevenciji. Takođe, i sada imamo u planu da se održe slične tribine u nekim drugim naseljenim mestima… Moram da kažem da je bio dobar odziv žena. Žene su imale dosta pitanja, zaista su bile aktivne i zainteresovane za temu. Cilj je bio da se žene podstaknu da se odazovu na skrining, da to nije ništa strašno, da ne treba da se plaše nepoznatog, lečenja”, zaključuje na kraju razgovora doktorka Ivana Ujfeljan Ristić.

Preventivni pregledi ne traju dugo. Zbog toga nema izgovora da se na njih ne ide. Rano otkrivanje promena mnogima može da spasi život.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
Slot Club Kentucky
Halo Taxi Zrenjanin
Diksi Picerija
  • Divider

  • Divider
Na vrh