I love Zrenjanin portal

  • Basicline
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

U srednjem Banatu od početka godine 78 požara na otvorenom

Požari na otvorenom su specifični za srednji Banat i njihova pojava je najčešća upravo u ovom regionu. Tokom prošle godine bilo je 644 ovakvih požara, a od januara do sredine marta već 78. Do požara na otvorenom najčešće dolazi zbog nepažnje ljudi. Mnogi još ne shvataju da ovi požari vrlo lako mogu da postanu opasani po ljude i okruženje. O tome kada najčešće ima požara na otvorenom, šta do njih dovodi i kako izgleda borba sa njima razgovarali smo potpukovnikom Branislavom Milosavljevićem, komandantom Vatrogasno-spaslačkog bataljona Zrenjanin.

Iako je zakonom zabranjeno paliti vatru na otvorenom, požari na otvorenom predstavljaju najčešću vrstu požara u srednjem Banatu.

“Požari na otvorenom su specifični za naš region i to je vrsta požara najzastupljenija kod nas. U 2019. godini smo imali 644 ovakva požara, a od početka godine bilo ih je 78. Do požara na otvorenom, nažalost, najčešće dovodi nehat i nepažnja naših sugrađana. To je namerno paljenje. Dosadašnja statistika pokazuje da su oni najčešći u periodu kada se izvode poljoprivredni radovi, tokom leta i jeseni. Naročito kada je vršidba kukuruza. Takođe, početkom proleća dolazi do požara na pašnjacima, niskom rastinju i delovima gde ima dosta trske. Ukoliko je sušna godina to dodatno utiče na povećanje ovih požara”, kaže potpukovnik Branislav Milosavljević, komandant Vatrogasno-spaslačkog bataljona Zrenjanin.

PerSu marketi

Branislav Milosavljević

Požari na otvorenom mogu da budu vrlo opasni

“Ljudi očigledno nisu svesni da požari na otvorenom mogu da budu vrlo opasni. Možda misle da na otvorenom neće biti ništa. Međutim, ti požari su opasni i po ljude i po okruženje. U ovim požarima može da bude povređenih i nastradalih. Može da se desi da krene jak vetar i da ljudi ne mogu da ugase vatru. Onda nastaje panika i tako može da dođe i do stradanja. Prilikom požara pričinjava se velika materijalna šteta kako na usevima, tako i na poljoprivrednim površinama, ako se vatra proširi na bliže njive, na neko domaćinstvo”, dodaje naš sagovornik.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Požari na otvorenom mogu izuzetno brzo da se prošire

Treba znati da vatru ponekad ne možemo da iskontrolišemo.

“Vatra na otvorenom prostoru u nekim normalnim uslovima može da se kontroliše. Međutim, ako duva jak vetar, što je kod nas često, i ako imate veliku količinu suvih biljnih ostataka i nepristupačne delove terena, onda tu može doći do problema. Požar na otvorenom može izuzetno brzo da se proširi. Situacija koju smo imali nedavno u Banatskom Despotovcu je dokaz koliko brzo požar na otvorenom može da stigne do oboda kuća domaćinstava i da napravi dodatne probleme. Srećom, tada se intervenisalo na vreme. Imali smo pravovremenu dojavu od građana. Brzo smo stigli na lice mesta, intervenisali i uspeli da sprečimo da se požar raširi na domaćinstva i dvorišta u kojima je bilo i sena i deteline”, objašnjava Milosavljević.

“Naša iskustva su različita. Imali smo dosta požara na otvorenom prostoru. Kažem, to su najspecifičniji požari na našoj teritoriji. Poslednjih godina najteži požar je bio onaj koji se dogodio na području rezervata Carska bara. Požar je bio težak zato što je duvao vetar preko 100 kilometara na sat, bila je zahvaćena velika površina i imali smo određene delove terena koji su bili nepristupačni, gde nismo mogli da priđemo sa tehnikom da gasimo požar. Tamo gde možemo da priđemo, taj požar će biti ugašen sigurno. Da li u kraćem ili dužem vremenskom periodu zavisi”, objašnjava naš sagovornik.

U srednjem Banatu nije bilo višednevnih požara na otvorenom

Neretko se čuju vesti da požari traju danima i nedeljama.

“Mi, na sreću, nismo imali situaciju da nismo mogli danima da stavimo požar pod kontrolu. Konkretno požar na Carskoj bari smo gasili 20-ak sati. Višednevni požari su karakteristični za šumske terene gde je nepristupačno i onda se često gašenje tih požara oduži na nekoliko dana. Požar traje, ne može da se priđe i on se samo kontroliše do neke tačke gde se može intervenisati. Kada ne možete da ugasite požar, nije svejedno. Vi pokušavate da uradite sve, trudite se, međutim, vi ste nemoćni. Ali, bitno je da se to iskontroliše i što pre stavi pod kontrolu. Da se ne bi širio dalje i ugrožavao naseljena mesta”, kaže Milosavljević.

U slučaju većeg požara angažuju se sve jedinice vatrogasno spasilačkog bataljona.

“Funkcionišemo tako što se na osnovu procene sa terena angažuju smene koje tog momenta nisu na poslu. Pozivaju se vatrogasci da dođu od kuće i oni dolaze dok se ne postigne efekat da može da se ugasi požar. Naš bataljon čini ceo region. Mi imamo jedinice u Zrenjaninju, Žitištu, Crnji, Sečnju i Novom Bečeju. Onda se angažuju ljudi i oprema i iz tih jedinica. Ukoliko nešto što ne možemo da kontrolišemo sa našim kapacitetima, što se kažem do sada nije kod nas dogodilo, onda tražimo pomoć prve susedne jedinice. U našem slučaju to su Kikinda, Novi Sad, Pančevo… To su takozvana regionalna sadejstva. Ali, mi smo svi pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a. U svakoj situaciji se angažujemo na bilo kojoj teritoriji Republike Srbije ukoliko za tim ima potrebe”, precizira naš sagovornik.

Građani sve više poštuju vatrogasce

“Naša ekipa je gasila požar na Staroj planini. Šesnaest naših ljudi je bilo tamo angažovano desetak dana. Tako da nam ni ti požari nisu strani. Srećom, nemamo ih ovde. Bili smo angažovani i kada su bile poplave u Obrenovcu. Takođe, Tara kad je gorela, oko Bora i Zaječara, Valjeva”, kaže Milosavljević.

Uprkos teškom i zahtevnom zadatku koji imaju vatrogasci, mnogi ne bi menjali svoj posao.

“Kada nekom pomognete i spasite mu, pre svega, život, a potom i imovinu, osećate olakšanje i zadovoljstvo. Ljudi su jako zahvalni i mislim da su vatrogasci sve više cenjeni među građanima. Ljudi su shvatili koliko smo mi bitni za funkcionisanje ovog regiona. 24 sata, 365 dana u godini smo na raspolaganju za sve što treba. U velikom broju slučajeva smo mi jedina solucija”, ističe naš sagovornik.

Edukacije stanovništva o opasnostima od požara

Da bi se sprečila pojava požara na otvorenom potrebna je stalna edukacija stanovništva.

“Mi smo stalno u medijima, apelujemo na ljude, radimo edukacije, pre svega, dece vezano za protivpožarnu zaštitu. Pokušavamo, koliko je u našoj moći da ljudima stavimo do znanja da to ne treba da se radi. Najgore je dovoditi sebe u opasnost iz banalnih razloga. Ne treba ljudi da dozvole sebi da dođu u situaciju da zbog paljenja, njihov život bude ugrožen. Postoji zakonska regulativa koja to reguliše. Zabranjeno je spaljivanje biljnih ostataka na otvorenom prostoru, članom 50 Zakona o zaštiti od požara. To je ono čega bi ljudi trebalo da se pridržavaju. Mi ne možemo da ulazimo u svest ljudi ako neko ima naviku da to pali. Sa naše strane se trudimo da utičemo koliko god je to moguće”, kaže Milosavljević.

“Deca su nam najbolji slušaoci. Ona jako vole da dođu kod nas, da vide opremu, da se druže. Imamo redovne edukacije dece kroz akciju „Vatrogasac u školi“ koju sprovodimo u toku godine, a takođe, imamo i edukaciju Osnova bezbednosti dece koja se sprovodi preko Ministarstva unutrašnjih poslova. Mi smo, kao vatrogasna jedinica, deo tog projekta. Tu su obuhvaćena deca prvog, četvrtog i šestog razreda. Deca su vrlo pažljivi slušaoci. Ozbiljno shvataju i obazveno roditeljima prenose šta je bilo, šta se desilo u školi, kako treba da se ponašaju. Takođe, radimo i javno pokazne vežbe u školama gde vršimo evakuaciju dece iz školskih objekata, simulaciju požara… Ukoliko bi se desila neka vanredna situacija da prevashodno nastavnici znaju šta im je posao u tom slučaju. Da na što bezbedniji način izvedu decu iz škole. To je dobro prihvaćeno i kod nastavnika i kod dece”, objašnjava naš sagovornik.

U slučaju požara pozvati broj 193

Iako su požari na otvorenom u našem regionu uglavnom namerni, postoje i oni do kojih dolazi slučajno. Ukoliko se zateknete na mestu požara najbolje bi bilo da o tome odmah obavestite nadležne.

“Slučajno može doći do požara prilikom poljoprvirednih radova. Poljoprivredne mašine mogu da izazovu neku varnicu iz motora i onda su to situacije koje se vode kako nenamerne, jer tu niste mogli da utičete. Mada i tu postoje takozvani hvatači varnica koji se mogu staviti na auspuhe vozila. Može da se desi da udari grom, da se spoje žice da padne varnica i da izazove požar”, kaže komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Zrenjanin.

“Ako neko primeti požar bilo bi dobro, ako je taj požar u početnoj fazi, da pokuša da ga ugasi. Naravno, nedovodeći sebe u opasnost. Jako je bitno da se okrene broj 193 – vatrogasna služba i da mi što pre dođemo na lice mesta da požar što pre ugasimo. Pravovremene dojave su jako, jako bitne u ovim situacijama. Ljudi se često uplaše, naročito oni koji namerno pale, pa im se to otme kontroli i onda se boje sankcija koje bi snosili. Međutim, bolje je i platiti kaznu nego pustiti da se požar proširi i da neko, ne daj Bože, strada. Suština je da namernog paljenja vatre na otovrenom ne sme da bude. Svako ko to bude radio biće sankcionisan. Kazne se kreću od 5.000 do 100.000 za fizičko lice i 500.000 za pravna lica”, precizira naš sagovornik.

Obnavljanje vatrogasne opreme

Vatrogasno spasilačka jedinica trenutno ima 75 vatrogasaca na teritoriji okruga.

“To se, trenutno, pokazalo dovoljnim da odgovorimo na sve izazove koji su ispred nas. Imamo mogućnost i pozivanja pomoći iz drugih jedinica, ukoliko bismo došli u situaciju da nam je pomoć neophodna. Prošle godine smo primili 9 novih vatrogasaca. Imamo trend prijema novih ljudi i nabavke nove opreme. Raspolažemo adekvatnom opremom – vatrogasnim kamionima, terenskim vozilima, opremom za gašenje požara i spasavanje ljudi. To je ono što je zadovoljavajuće za posao koji mi trenutno imamo. Dobijamo i nova vozila i taj trend će se nastaviti. Država je prepoznala koliko je ova jedinica bitna. Ja sam 25 godina u struci. Poslednje 2-3 godine smo stvarno dobili jako puno opreme. I kamiona i terenskih vozila i lične zaštitne opreme. Možemo da budemo ponosni na to. Lična zaštitna oprema je u rangu sa svim evropskim standardima”, objašnjava Milosavljević.

Tokom intervencija, za sada, nije bilo ozbiljnijih povreda vatrogasaca.

“Povrede prilikom intervencija su se dešavale, ali, hvala Bogu nisu bile toliko česte. Od kada sam ja na mestu komandnata, imali smo samo lakše telesne povrede. To su uglavnom oderotine, ljudi su se ugruvali, propadali su kroz plafon… To je nešto na šta ne možete da utičete ni pored svih preduzetih mera. Mi da bismo nekoga spasili moramo da budemo bezbedni i obezbeđeni”, zaključuje na kraju razgovora potpukovnik Branislav Milosavljević, komandant Vatrogasno-spaslačkog bataljona Zrenjanin.

Iako je paljenje biljnih ostataka zakonom zabranjeno, ljudi to često rade. Osim što na taj način mogu da izazovu ozbiljne porbleme ukoliko se vatra nekontrolisano proširi, spaljivanje na njivama nije dobro ni za zemlju. Vatra uništava korisne mikroorganizme i biljne ostatke, što dovodi do siromašenja zemljišta.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh