Kao koncept poslovanja, socijalno preduzetništvo se razvija unazad četrdesetak godina. U razvijenim zemljama ono čini i do 10 posto bruto društvenog proizvoda. Na teritoriji Evropske unije socijalna preduzeća zapošljavaju oko 15 miliona ljudi. Reč je o osobama koje spadaju u kategoriju teže zapošljvih, kao što su osobe sa invaliditetom, žrtve trgovine ljudima, nezaposlena lica starija od 50 godina, povratnici, osobe sa smetnjama u razvoju… U Srbiji, uprkos najavama, ova oblast još nije pravno regulisana.
Najveći broj socijalnih preduzeća nalazi se u Italiji. Ta zemlja je kolevka socijalnog preduzetništva. Godinama unazad i u Srbiji se mogu čuti priče kako nam je ovaj koncept poslovanja neophodan. Međutim, dalje od priče nije se stiglo.
“Problem socijalnog preduzetništva u Srbiji je to što ne postoji nikakav okvir za socijalno preduzetništvo. Studija iz 2014. koju je kreirao Evropski pokret u Srbiji pokazala je da u Srbiji postoji oko 1.200 socijalnih preduzeća. Prošlogodišnja studija Mapiranje socijalnih preduzeća u AP Vojvodini – desk istraživanje koju je napisao Klaster socijalnog preduzetništva Vojvodine pokazala je da samo u Vojvodini ima oko 1.000 socijalnih preduzeća. Tu uključujemo zadruge, preduzeća za zapošljavanje OSI, udruženja koja imaju neku privrednu aktivnosti, fondacije… Primeri socijalnih preduzeća su sodara Filipus iz Šajkaša, udruženje Čepom do osmeha iz Novog Sada, Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI Stil iz Zrenjanina”, kaže Dejan Nenadović iz Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj – Banat doo.
“Naša agencija se bavi podrškom mikro, malim i srednjim privrednim društvima i preduzetnicima. To podrazumeva pomoć prilikom prijave na različite konkurse Ministarstva privrede, Fonda za razvoj, Razvojne agencije Srbije. Držimo različite obuke na temu preduzetništva, u okviru kojeg je i socijalno preduzetništvo. Imamo programe mentoringa gde u saradnji sa privrednikom ili preduzetnikom radimo 25 ili 50 sati na razvoju poslovanja u smislu pružanja različitih vrsta pomoći i saveta šta popraviti”, dodaje naš sagovornik.
Socijalna preduzeća zapošljavaju osobe koje teško dolaze do posla
Podaci pokazuju da je u socijalnim preduzećima u Srbiji zaposleno oko 10.000 ljudi.
“Socijalno preduzeće zapošljava osobe koje su teže zapošljive. Mnoge od tih osoba koje rade u takvim preduzećima ne bi mogle da zadovolje uslove koje postavlja privredno društvo koje nije socijlano preduzeće. U socijalnim preduzećima mogu da se stvore takvi uslovi da u njima, recimo, osobe sa invaliditetom mogu da rade. Kada je reč o benefitima za samog poslodavca, socijalno preduzeće bi moglo da ima povlastice u smislu neplaćanja nekih poreza ili davanja bonusa na konkursima… Naša agencija je u saradnji sa još tri razvojne agencije – Panonreg iz Subotice, Bačka iz Novog Sada i Srem iz Sremske Mitrovice, radila na razvoju socijalnog preduzetništva na teritoriji Vojvodine. Obilazili smo socijalna preduzeća i sa njima smo razgovarali na koji način oni rade. U toku je izrada modela kako prisutpiti razvoju socijalnog preduzetništva”, objašnjava Nenadović.
“Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam ima različite konkurse upravo za razvoj i otvaranje socijalnih preduzeća. One koji bi želeli da otvore takvu firmu uputićemo upravo na ovaj sekretarijat. Do sada u Zrenjaninu nismo imali takve zahteve. Imali smo primer socijalnog udruženja u Zrenjaninu koje nam se obraćalo za finansijsku podršku. Mi smo ih upućivali na resorna ministarstva u kojima su mogli da se obraćaju za taj vid pomoći”, dodaje naš sagovornik.
Ciljevi koji se ostvaruju kroz socijalno preduzetništvo mogu biti ekonomski, ekološki…
Socijalno preduzetništvo donosi benefite i vlasniku preduzeća i zaposlenima.
“Da bi se neko bavio socijalnim preduzetništvom mora da bude senzibilisan ili da bude iz grupe teže zapošljivih. Socijalno preduzetnički cilj može da bude ekonomski – da se pomogne da neko ko teže dolazi do posla pronađe posao (npr. OSI, romi…) ili ekoliški cilj – da delatnost nekoga bude usmerena na zaštitu životne sredine tj. rešavanje nekog problema (npr. proizvodnja komposta). Benefite samo socijalno preduzeće treba da napravi. Npr. ako rešava problem zapošljavnje treba da koristi projektne mogućnosti i da obezbedi deo sredstava za svoje poslovanje kroz projekte. Ponavljam, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam ima godišnji konkurs koji je namenjen za podršku socijalnom preduzetništvu. Zbog nepostojanja okvira, nema direktnih benefita ni podrške države socijalnom preduzetništvu”, kaže Nenadović.
Kada će biti donet Zakon koji će urediti socijlano preduzetništvo još je nepoznanica.
“Postoji predlog zakona oko kojeg Ministarstvo rada i nevladine organizacije ne mogu da se dogovore i on neće sigurno biti usvojen ni u 2020. godini. Jedini javno priznati oblik socijalnog preduzetništva su preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI. Ali to je samo jedna mala ciljna grupa jednog cilja socijalnog preduzetništva – zapošljavanje. Strateški dokumenti koji se tiču ove oblasti ne postoje. Ono na šta se može pozvati kada je u pitanju socijalno preduzetništvo su strategija razvoja preduzetništva 2015-2025. Ona prepoznaje pojam socijalnog preduzetništva. Tu su i Zakon o zadrugama koji prepoznaje socijalne zadruge i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI”, ističe naš sagovornik.
Osobe sa invaliditetom iz Zrenjanina koje su u kolicima mogle bi da se zaposle u socijalnom preduzeću
Firma Vreteno iz Zrenjanina bavi se proizvodnjom kanapa i proizvoda od kanapa. Zvanično postoji od 1999. godine.
“Firma postoji od 1999, ali je nasleđena od roditelja. Praktično radnja traje od 1957. godine. Ja sam nastavila da radim i osavremenila sam proizvodnju. Ranije sam imala i radnike, ali iz sada nemam. Odlučila sam se da pokušam da krenem sa sekcijom za osobe sa invaliditetom da vidim kolike su njihove mogućnosti. Do sada nisam imala prilike da sarađujem sa njima. Razgovarala sam sa nekima od njih i čula sam da je najteže zaposliti osobe sa invaliditetom koje su u kolicima, koje ne mogu da hodaju, ali mogu vešto da rade rukama. Želim kroz tu sekciju da vidim kojim sposobnostima raspolažu. To bih preporučila i drugim privrednicima. Na taj način bismo svi mogli da zaposlimo osobe sa invaliditetom tako da se one osećaju korisno, da mogu da zarade platu, a da se to isplati i nama“, kaže Elvira Pejović, vlasnik firme Vreteno iz Zrenjanina.
„Ja sam se opredelila da to budu osobe sa invaliditetom u kolicima. Napravila sam i jedan objekat, koji još nije završen do kraja, ali će uskoro biti završen. Njemu će moći da priđu osobe u kolicima. Tamo ću ih obučavati da rade, ukoliko budu mogli. Gledaćemo da osmislimo neko socijalno preduzeće u kojem će oni moći da rade“, dodaje naša sagovornica.
U socijalnom preduzeću bi se proizvodili ekološki cegeri
Da je ideja gospođe Elvire u potpunosti vezana za socijlano preduzetništvo govori i činjenica da bi osobe sa invaliditetom koje bi ona zaposlila proizvodile ekološke proizvode.
„Svake četvrte godine na tržište izbacujem novi proizvod. Tako sam i za ovu godinu pripremila novi proizvod, a to je ekološki ceger. Od početka godine u Beogradu više nema plastičnih kesa, a do kraja godine one treba da budu ukinute i u Vojvodini. Ovaj proizvod bi baš mogle da rade osobe sa invaliditetom. Problem je što taj proizvod još nisam plasirala na tržištu, pa ne znam koliko će biti interesaovanje za njega. U pitanju su mrežice koje mogu da izdrže teret od 5 kilograma, a koje mogu da se koriste prilikom odlaska u nabavku. Mrežica može da se koristi više puta. Čak i kada se završi njen vek trajanja ona se reciklira tako što se istrga i od nje se pravi novo vlakno i nova mrežica. Praktično nema otpada“, objašnjava Pejović.
„Benefiti mene kao privrednika ukoliko otvorim socijalno preduzeće su ti što mislim da bi radnici, osobe sa invaliditetom, imali strpljenja da rade i što bi se posvetili tom poslu. Ja bih se svakako osećala lepše. Moja deca su završila fakultete i neće niko od ovo nastavljati da radi. Proizvodnju bih prepustila nekome ko bi radio ovaj posao, a ko ne može nešto drugo da radi. Mislim da bi mi osobe sa invaliditetom bile zahvalne zbog toga“, kaže naša sagovornica.
Posao u socijalnom preduzeću za osobe sa smetnjama u razvoju i njihove roditelje
Da bi počeli samostalno da rade u ovom preduzeću osobe sa invaliditetom bi morale da prođu obuku.
„Obuka konkretno za cegere bi trajala 6 meseci. U mojoj firmi pravim sve od kanapa, do gotovog proizvoda. Osobe sa invaliditetom bi mogle da rade i na pravljenju kanapa. Tu bi osim osoba sa invaliditetom mogle da rade i osobe sa posebnim potrebama koji imaju pratnju roditelja. Ja bih, recimo, mogla da uposlim i te roditelje na nekim malo složenijim poslovima i osobe sa posebnim potrebama na jednostavnijim poslovima“, dodaje Pejović.
Socijalno preduzetništvo mora da ima podršku države
Da bi ideja o socijlanom preduzeću zaživela potrebna je podrška države.
„Potrebno je, recimo, da država podstakne trgovine da uzimaju proizvode koji su proizvedeni u socijalnom preduzeću. Na taj način bi se pomoglo i preduzetniku i radnicima koji tu rade, a koji pripadaju teže zapošljivim kategorijama. Ja sama ne mogu mnogo. Ovo je nov proizvod i ne znam koliko su ljudi spremni da ga kupe i kolika je svest ljudi kada je u pitanju ekologija. Mislim da bi bilo dobro da se uključe i Razvojni fond Vojvodine i Srbije…“, ističe naša sagovornica.
„Koliko bih osoba sa invaliditetom mogla da zaposlim zavisi od obima poslovanja. Ako bi posao sa mrežicama zaživeo i ako bi ih uzimali veliki trgovniski lanci, to bi bile velike količine koje bi trebalo proizvesti. Tada bih, za početak, mogla da zaposlim do 5 osoba sa invaliditetom. Kasnije bi to možda moglo da bude i više. Ja imam jednu mašinu koja radi takav kanap. Ako bi se to proširilo, morala bih da nabavim i mašine i da proširim proizvodnju“, objašnjava Pejović.
Koliki uspeh ostvaruje socijlano preduzeće ne meri se količinom novca koje ono zaradi, već brojem ljudi koje zaposli i kojima je data šansa da se osećaju korisno i dostojanstveno. Problem je što većina stanovnika Srbije i dalje ne zna šta socijalno preduzetništvo podrazumeva i na koji način se postaje društveno odgovoran. Zato se na promociji ovog načina poslovanja mora mnogo raditi.
.gif)
.gif)
