Tokom 2018. godine ukupan broj korisnika Sigurne kuće u Zrenjaninu bio je 107, od čega 42 žene i šezdeset petoro dece. Taj broj je gotovo identičan onom iz 2017. godine (103), s tim da je nešto veći broj smeštenih korisnica sa troje i više dece nego što je to bilo ranije.
U najvećem broju slučajeva, korisnice su prijavile fizičko nasilje bračnog i vanbračnog supruga, a prijavljeno je i seksualno nasilje, verbalno nasilje srodnika, kao i sumnje na trgovinu ljudima, u dva slučaja. Tokom godine, u Sigurnu kuću su se prijavile dve povratnice, što je manje nego ranije. Prijem je bio relativno ujednačen po mesecima, dok su kapaciteti uglavnom bili popunjeni.
Pored primarnog slučaja nasilja zbog kojih žrtva dolazi u Sigurnu kuću, postoji mogućnost „produženog“ nasilja dok se ona nalazi u njoj.
– Takozvanih slučajeva „produženog“ nasilja, u smislu uznemiravanja telefonom, presretanja, poruke preko poznanika i rodbine i slično, ima u nekim slučajevima, ali se oni redovno prijavljuju policiji i po potrebi obaveštava se i tužilaštvo. Nije bilo pokušaja nasilnog ulaženja u Sigurnu kuću, a sva zapažena kretanja sumnjivih lica u njenoj blizini su takođe prijavljivana Policijskoj upravi – izjavila je rukovodilac Sigurne kuće u Zrenjaninu, Teodora Lazić.
Veoma je čest slučaj da žena koja dolazi u Sigurnu kuću ne ponese ništa sa sobom kako bi što pre pobegla od nasilnika i tako sačuvala sebe i svoje dete.
– Što se tiče pomoći, korisnicima u Sigurnoj kući su najpotrebniji garderoba i obuća: trenerke, duksevi, donji veš, papuče i patike, sve što je udobno, prigodno za aktuelne vremenske prilike i to za sve uzraste dece i svih veličina za odrasle – rekla je Lazić.
Stručni rad u Sigurnoj kući obezbeđuju: dva socijalna radnika, dva pedagoga i jedan psiholog, a o kvalitetu uslova i potrebama korisnika brinu dva ekonoma. Žene su u većoj meri informisane o mogućnostima pravne zaštite, prihvatu u Sigurnoj kući, potrebi da prijave nasilje da bi se nasilnik procesuirao, o tome kome mogu da se obrate za pomoć. To čine i neposredno, dolaskom u Centar za socijalni rad, telefonskim pozivom Centru ili Policijskoj upravi i posredno preko bliskih osoba, koje su upoznate sa nasiljem koji trpe.
Donacije koje su usmerene na Sigurnu kuću, novčane ili u vidu opreme, mogu se doneti u Centar za socijalni rad, nakon čega podležu određenoj proceduri i papirologiji. Sve dodatne informacije o uslugama Sigurne ženske kuće i načinu doniranja mogu se dobiti i na zvaničnom sajtu institucije.
Ono što je takođe izuzetno važno napomenuti kada je u pitanju nasilje, građani mogu i u obavezi su da učestvuju u prevenciji nasilja u porodici, najpre tako što će sve slučajeve nasilja o kojima imaju saznanja, prijaviti, a to mogu učiniti i anonimno.