Služenjima u pravoslavnim hramovima u Zrenjaninu ali bez prisustva vernika danas je obeležena Lazareva subota. Ove godine zbog pandemije korona virusa izostali su mnogi lepi običaji pa tako i jedan od najlepših, dečija graja koja je ispunjavala sva dvorišta hramova. Izostala je i litija ulicama grada.
Lazareva subota obeležava dan kada je Hrist vaskrsao svog četiri dana mrtvog prijatelja Lazara. Nastavlja se običajem nazvanim Vrbica. Ove godine, umesto u hramovima, obeležiće se u domovima.
– Lazareva subota veoma je značajna i povezana je sa Vrbicom odnosno Cvetima ali su to potpuno različiti događaji. Na Lazarevu subotu proslavljamo to što je Hristos vaskrsao Lazara, taj događaj je odjeknuo kao neverovatna vest i svi su radovali. Kada je on ubrzo posle toga ušao u Jerusalim, dočekan je sa velikim počastima, svi su istrčavali na ulice i nosili palmine i maslinove grančice, bacali cveće, i zato se praznik zove Cveti. Kod nas ne rastu masline, ali da bismo učestvovali u tom događaju u zamenu koristimo vrbe i tako se pojavio još jedan naziv za Cveti – Vrbica. To je narodni naziv koji je naknadno nastao, i proslavljamo ga kao sećanje na događaj kada je Hristos na magarcu ušao u Jerusalim – reči su veroučiteljke Milice Nenin.
Podsećanje na obeležavanje Vrbice ranijih godina
Litija je krenula od hrama Vavedenje Presvete Bogorodice, prošavši pored Hrama Svetog Arhangela Mihaila do hrama Uspenja Presvete Bogorodice gde je održano večernje bogosluženje.
Po lepom običaju deca, pa i ona najmanja, su svečano obučena, kupuju im se zvončići vezani na trobojku i stavljaju oko vrata. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.
Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.