Prema Zakonu o fiskalizaciji svi koji posluju na pijaci, izuzev poljoprivrednih proizvođača i zanatlija, moraće da imaju fiskalne kase. Zbog perioda prilagođavanja koji bi trebalo da traje najduže do kraja aprila, od 1. maja potrošači će prilikom kupovine na ovim tezgama dobijati fiskalne račune. Rok za podnošenje zahteva za subvencije za nabavku fiskalnih kasa u visini od 200 evra traje do 31. januara 2022. godine. Da li su zakupci tezgi na zrenjaninskim pijacama spremni za fiskalizaciju, koje su njihove najčešće nedoumice i može li se već sada predvideti hoće li i koliko njih od nove godine odustati od poslovanja na pijaci proveravali smo u JKP “Pijace i parkinzi”.
Osim iz prodavnice najkasnije od maja sledeće godine ćemo se i sa pijace kući vraćati sa robom i fiskalnim računom za to što smo kupili.
“Po zakonu i na pijacama se uvode fiskalne kase, a moraće da ih imaju registrovani prodavci na pijaci. Od ove odluke izuzeti su poljoprivredni proizvođači i zanatlije. Mi kao preduzeće ne možemo da utičemo na to, jer je to zakonska odluka. Od 1. novembra počeo je da teče period uhodavanja i on će trajati do 30. aprila naredne godine. Da li će biti još prolongiranja to zavisi od nadležnih koji će to kontrolisati. Trenutno proizvođači fiskalniih kasa tj. uređaja koji će se koristiti još nemaju neku ponudu tih uređaja tako da se ni cena ne zna kolika će biti. Svaki proizvođač tih uređaja mora imati sertifiikat. Kako će se to sprovoditi, zavisiće od kontrole“, počinje priču Vlastimir Popov, rukovodilac operativnog sektora JKP „Pijace i parkinzi“.
.jpg)
Prodavci na pijacama mogu da se prijave za subvencije za nabavku fiskalnih kasa
„Normalno da prodavci na pijaci kod nas baš i nisu voljni da to uvedu. Ipak, za sada nema većih najava da će prodavci da odustanu od rada na pijaci. Sporadično neko i pored toga što će država subvencionisati nabavku fiskalnih kasa kaže „pa ja ne mogu to više da radim, sada treba da odvajam neka sredstva za nabavku kase“. Prodavcima smo predočili da treba da se prijave za subvencije. Rok za prijavljivanje već teče. Prijave se vrše preko e-portala Poreske uprave gde prodavci treba da navedu koliko imaju prodajnih mesta i koliko će kasa morati da nabave. Shodno tome će i dobiti subvencije“, objašnjava naš sagovornik.
Najčešće nepoznanice vezane za fiskalne kase na pijaci
Kako će fiskalizacija na pijacama izgledati u praksi, svima je još nejasno.
„Na sastanku Udruženja pijaca Srbije raspravljamo i o ovom pitanju. Imali smo jedan sastanak u Privrednoj komori sa predstavnicima Poreske uprave gde smo dobili neke instrukcije koje smo preneli našim prodavcima. Svaki početak je težak. Prilagođavanje tek predstoji. Mi kao pijačna uprava smo i do sada imali fiskalne kase. I mi smo u obavezi da nabavimo te nove uređaje za naše naplaćivače na pijacama. Nama u neku ruku to nije nepoznanica. Ali, to je kod nas mnogo lakše i jednostavnije nego kod prodavaca koji imaju širkoki spektar proizvoda koji prodaju. Naročito tu mislim na prodavce na robnom delu. Njih najviše brine da li će morati da prave ulaz robe, da li će se kontrolisati stanje robe…“, kaže Popov.
„Takođe, njihova nepoznanica je i kako će u taj uređaj morati da unose proizvode koje prodaju. Oni moraju da daju fiskalni isečak pa je pitanje da li će morati da na njemu piše koji je to proizvod koje marke ili će moći samo da stoji recimo muška trenerka. Nepoznanica je i da li će biti neke šifre koje će biti propisane ili će oni sami moći da prave te šifre. Nepoznanica im je i sam internet, jer će oni putem interneta morati da budu povezani sa Poreskom upravom. Da li će i tu imati trošak, zbog uzimanja jačih internet paketa. Pitanje je i za koji uređaj da se odluče, jer može da se koristi mobilni telefon koji će trebati da se poveže sa drugim uređajem zbog štampanja isečka, a postoji i uređaj koji se zove „all in one“, koji je i kasa i štampač“, dodaje naš sagovornik.
Hoće li fiskalne kase povećati troškove rada na pijaci?
Nepoznanicma tu nije kraj.
„Prodavci su pitali i da li mi, kao preduzeće, možemo da obezbedimo wi-fi. To je veliki prostor koji bi trebalo pokriti, ali ne znamo da li bi to moglo da funkcioniše. Mi smo u firmi razmišljali da uradimo tako nešto. I druge pijačne uprave razmišljaju u tom pravcu kako bi prodavcima olakšali. Kažem, to je u razmatranju, ali je pitanje kako bi to moglo da se realizuje i koliko će i nas kao firmu to koštati i da li će morati i to da se uključi u cenu usluge tj. rezervacije tezge“, kaže Popov.
„Pijačni prodavci će moći da skinu softver sa portala koji će imati u tom svom uređaju. Njihov rad će kontrolisati Poreska uprava i ako primete da je nešto sumnjivo onda će izaći na teren u kontrolu. Tako bi otprilike trebalo ovo da funkcioniše. O obuci prodavaca niko još ne priča i ne kaže da će je biti. Ono kako mi možemo da im pomognemo jeste da im damo uopštene informacije, jer nismo merodavni da držimo obuke. Ne bismo da posle bude da smo mi nešto rekli, a da to nije dobro. Mi možemo da im kažemo koji će uređaj biti dobar, koji je najpovoljnjii, koji ispunjava sve kriterijume… Mi smo im do sada pomagali oko vaga, upućivali smo ih gde mogu da ih nabave, gde se radi baždarenje… Da im pomognemo kao da obezbede softver… To su neke naše mogućnosti“, dodaje naš sagovornik.
80.000 ljudi u Srbiji je uključeno u pijačnu prodaju
Da li će odluka o fiskalizaciji prodavaca na pijačnim tezgama značiti i ključ u bravu za neke od njih, teško je u ovom trenutku reći.
„Promet na pijacama se u odnosu na period od pre 10-ak godina smanjio. Trenutno je iskorišćenost kapaciteta između 60 i 70 posto, dok su ranije skoro sve tezge bile popunjene. Ne baš 100 posto, ali preko 90 posto jeste. Trgovinski lanci dosta utiču na to. Ljudi kada odu u trgovinu mogu da kupuju na odloženo putem čekova i onda tamo kupe i poljoprivrdne proizvode. Da ne govorimo o robnom delu, jer mnogi butici daju mogućnost kupovine putem administrativne zabrane. U poslednjih nekoliko godina stabilizovao se broj zakupaca tezgi. Kako će biti dalje to ne možemo da procenjujemo u ovom trenutku. Ipak, većina tih prodavaca živi od rada na pijaci, nemaju drugu delatnost. Trenutno Udruženje pijaca radi anketu, nakon koje ćemo imati informaciju o tome kakvo je stvarno stanje na pijacama u Srbiji. Po nekom poslednjem podatku oko 80.000 ljudi u Srbiji je uključeno u pijačnu prodaju“, kaže Popov.
„I pandemija je negativno uticala na rad pijaca. Pogotovo prošle godine kada su pijace bile zatvorene. Tada nismo imali nikakve prihode. Mi nismo na budžetu, već smo samofinansirajuće preduzeće, pa je to i te kako uticalo na prihode. Ima dosta prodavaca poljoprivrednih proizvoda koji su stariji od 65 godina. Oni u vreme zabrane kretanja nisu mogli da prodaju na pijaci, što je svakako uticalo na prihode od dnevne pijačarine. Kada govorimo o prihodima od rezervacije tezgi svi su računali da će to proći, pa su plaćali rezervacije. Ali, nisu bili prisutni na pijaci i nije im naplaćivana dnevna pijačarina koja je značajna u našim prihodima“, objašnjava naš sagovornik.
Cene zakupa tezgi na zrenjaninskoj pijaci
Prodavci na zelenom delu piace plaćaju mesečnu rezervaciju tezge 1.860 dinara. Uz to u obavezi su da plate i dnevnu pijačarinu u iznosu od 230 dinara za tezgu od dva metra. Na robnom delu se i pijačarina i dnevna rezervacija plaćaju mesečno i to iznosi 8.080 dinara.
.png)
.gif)
.gif)
