I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Dr Veselinović: Tumori testisa pogađaju mlađe muškarce – javljanje lekaru na vreme značajno za ishod bolesti

Tumorima testisa se u današnje vreme u javnosti ne posvećuje dovoljna pažnja. O ovom problemu kod muškaraca veoma retko se govori, a mediji radije pišu o agresivnim i češće zastupljenim tumorima koji po pravilu izazivaju burniju emotivnu reakciju, najčešće osećaj straha. Urolozi nam, uprkos tome, potvrđuju da su tumori testisa i te kako zastupljeni, ali da je dobra stvar to što su, ukoliko se pacijenti jave na vreme, gotovo u potpunosti izlečivi. Naš sagovornik na ovu temu bio je dr Stefan Veselinović, specijalizant urologije Opšte bolnice „Đorđe Joanović“.

dr Stefan Veselinović, specijalizant urologije

Kolika je učestalost tumora urogenitalnog trakta?

dr Veselinović: Tumori urogenitalnog trakta su u porastu. Kao što znate, tumori su bolest modernog doba, zapadnog, industrijskog sveta i u tom kontekstu bih posebno istakao tumore mokraćne bešike koji su striktno povezani sa pušenjem, sa nezdravim načinom života i različitim hemikalijama – kako onim u vodi, tako i onim koje udišemo. Kombinacija loše vode i zagađenog vazduha u Banatu rezultira time da konstantno u porastu imamo tumore urogenitalnog trakta. U poslednje vreme posebno primećujemo tumore mokraćne bešike i tumore bubrega.

I Taxi Zrenjanin

Kada je u pitanju muška populacija uglavnom se najviše govori i u medijima piše o tumorima prostate. Međutim, retko pominjemo tumore testisa što, pretpostavljam, ne znači i da ta vrsta oboljenja nije prisutna. Kakvi tumori testisa postoje i ko spada u rizične grupe?

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

dr Veselinović: Zajedno sa svim podvrstama, postoji tridesetak raznih oblika tumora testisa ali dve osnovne grupe su seminomski i neseminomski. Ta gruba podela a zatim i ona na podvrste je bitna gledano patohistološki, iako je tretman prilikom lečenja sličan. Velika većina tumora testisa javlja se u mlađoj populaciji. Postoje tri najčešća ‘pika’. U riziku su novorođenčad kojima po rođenju testis nije spušten u skrotum, zatim povećanu incidencu imamo kod osoba starijih od 65 godina, ali najveći fokus je na populaciji starosti od 15 do 35 godina.

Zašto je ta starosna dob najrizičnija?

dr Veselinović: Muškarce starosti od 15 do 35 godina smatramo najosetljivijom populacijom. Muškarci uglavnom imaju svest o tome da se podrazumeva da su zdravi u tim godinama. S druge strane ne uzima se u obzir ili ne postoji dovoljno razvijena svest o tome da su tumori testisa izuzetno podmukla bolest. to znači da u početnoj fazi nema boli i da ne stvaraju neke velike probleme. Najčešće nam se ljudi javljaju zbog bezbolnog otoka testisa koji je po pravilu tvrd. Međutim, ima onih koji nažalost mesecima trpe takav otok odnosno tvrdinu samo zato što ih ne boli, ne smeta im. Zapravo se iza toga krije podmukla bolest. Ne mora uvek da znači, ali uglavnom kada tumor testisa počne da boli, tada već pokazuje da je bolest uznapredovala. To su neke dve osnovne stvari koje su tipične za tumor testisa – bezbolno uvećanje i tvrdina, nakon toga i bol u testisu. Kako bol napreduje može da dođe do oticanja nogu, do kašlja ukoliko je tumor stigao do pluća, do ginekomastije odnosno porasta grudi kod muškaraca. Upravo su to najčešći pokazatelji tumora testisa. Moj savet je da, ukoliko mladići napipaju ili pronađu nešto na svojim testisima što nije uobičajeno, obavezno pozovu svog lekara. Bez obzira na to šta su pronašli jer na nama je da razlikujemo da li je to infekcija, vodena kila, uvrtanje semene vrpce ili je to ipak tumor. Ne govorim ovo napamet, već iz iskustva rada u zrenjaninskoj bolnici gde često dođu pacijenti koji misle da imaju infekciju, a na kraju se pokaže da imaju tumor testisa. Naravno, ima i obrnutih situacija kada dolaze i oni pacijenti koji pročitaju svašta na internetu pa misle da imaju tumor testisa, a zapravo pate od vodene kile. Nije na njima da uspostavljaju dijagnozu. Uvek predlažem da se, kada otkriju bilo kakvu promenu, jave na urološki pregled. U 9 od 10 slučaja mi ćemo već nakon kliničkog pregleda imati jasnu sliku o čemu se radi.

Kada kažete da ima onih pacijenata koji odugovlače sa javljanjem lekaru, na koji problem mislite? Da li su u pitanju predrasude ili osećaj srama jer se pojavio problem u osetljivoj, genitalnoj zoni?

dr Veselinović: Mladići, generalno zdravi mladi ljudi, retko pomišljaju da bi neka promena zapravo mogla biti tumor testisa. Više misle da su u pitanju infekcije, prolazne tegobe i zato trpe, čekajući da prođe i odbacujući opciju da se odmah ili rano jave lekaru. Drugo, promena je u nezgodnoj regiji i zato svoje stanje najčešće dugo kriju. Treba već jednom ‘razbiti’ te predsrasude oko urološkog pregleda kod mlađih osoba. Da pođemo od toga da je bolest izlečiva. Već je to dovoljan faktor koji treba mnoge da ohrabri i oslobodi straha. Zašto bi neko odugovlačio sa pregledom i sebi dopustio da upadne u tu kategoriju pacijenata sa lošim prognozama? Dalje, ima pacijenata koji pokušaju da, onda kada otkriju promene na testisu, pribegnu alternativnim metodama lečenja. Mi poštujemo želje naših pacijenata ali s obzirom na to da naša moderna medicina tako uspešno leči tumore testisa, mislim da nema prostora za samolečenje. Mi, lekari zrenjaninske bolnice smo i te kako imali priliku da vidimo primere samolečenja i to uopšte nije izgledalo dobro. Ljudi nisu dovoljno edukovani, gledaju filmove, čitaju nestručne tekstove na internetu, povezuju hemioterapiju sa opadanjem kose, sa ispadanjem zuba i to rezultira strahom. Istina je da kod velikog broja kancera jesu takve manifestacije, ali kod tumora testisa ne mora da bude tako. Naša preporuka je da muškarci koji imaju od 15 do 35 godina jednom mesečno pregledaju svoje testise, najbolje tokom tuširanja i da utvrde da li ima tvrdina, otoka, zadebljanja. Ukoliko ima takih promena, naredni korak je javljanje lekaru.

 

TUMORI TESTISA: UZROK, DIJAGNOSTIKA, LEČENJE I POSLEDICE

Koji faktori mogu dovesti do pojave raka testisa?

dr Veselinović: Najizraženiji faktor je genetika. Oni koji u porodici imaju srodnika koji je imao tumor testisa, moraju da vode računa i redovno obavljaju kontrole. Pored genetike, nespušteni testisi odnosno kriptorhizam, stanje u kome se detetu testis ne spusti skroz u skrotum, takođe je povezan sa značajno većom incidencom pojave tumora. Tu je i treća rizčna grupa u kojoj su osobe koje su već imale tumor testisa, a kod kojih su nažalost značajno veće šanse da se bolest ponovo razvije.

Kako se u utvrđuje da li je neka promena zapravo tumor testisa?

dr Veselinović: Uvek radimo detaljnu dijagnostiku. Ona podrazumeva tri stvari – klinički pregled, ultrazvuk skrotuma koji se smatra visokosenzitivnom vrstom nalaza i analizu krvi na tumor markere. Ukoliko je tumor prisutan, tumorske ćelije luče supstance koja se zovu tumorski markeri. Ako je njihova vrednost u krvi povećana, već imamo jasne pokazatelje o vrlo mogućoj prisutnosti maligne promene u organizmu. Za tumor testisa postoje čak tri tumor markera.

Ukoliko utvrdite da je reč o tumoru testisa, šta dalje preduzimate?

dr Veselinović: S obzirom na to da se radi o tumorima koji se brzo šire i da se verovatno radi o mlađoj populaciji, gledamo da što pre uradimo operaciju, obično iste ili sledeće nedelje. Ukoliko se na vreme jave, odnosno u ranoj fazi, tumor testisa je veoma izlečiv. U poslednjih 20 godina se smatra praktično izlečivom bolešću. Ukoliko je tumor ograničen na testis i nije ga napustio, u modernim zemljama je incidenca izlečivosti gotovo 100%. Međutim, ako je metastazirao, stopa preživljavanja pada na nekih 80 pa 73%, ali opet su i to visoke stope. Pričamo o ljudima koji imaju metastaze u limfnim čvorovima, plućima i drugim parenhimatoznim organima i kostima. Što su metastaze rasprostranjenije, prognoza je lošija. Ali i u tim stadijuma je bolest izlečiva zato što tumor dobro reaguje i na operaciju i na hemioterapiju, ali i na zračenje.

U kojim slučajevima su, pored operacije, neophodni i hemioterapija i zračenje?

dr Veselinović: Prva i osnovna stvar koju pacijenti treba da znaju jeste to da se, bez obzira na tip tumora testisa, radi semikastracija ili radikalna orhiektomija kojom testis mora da se ukloni sa delom semene vrpce. To je rutinska operacija slična operaciji kile. Traje pola sata i nakon toga se uklonjeni testis šalje na patohistološku obradu. U zavisnosti od faze bolesti, od toga koliko je bolest uznapredovala i koji je tumor u pitanju, urološko-onkološki tim profesora na klinici u Beogradu ili u Novom Sadu dalje određuje tip terapije. Najčešće se radi jedna doza hemioterapije na koji tumor testisa veoma dobro reaguje. Uglavnom su jedna do tri doze dovoljne. Za neke tumore će pored semikastracije i hemioterapije biti potrebna i zračna terapija, a kod težih slučajeva moramo pristupiti i većoj operaciji dubokih limfnih čvorova. To je ozbiljna i dugotrajna operacija koja može da nosi i neke neželjene efekte.

Da li nakon operacije tumora testisa ostaju posledice po reproduktivno zdravlje pacijenata?

– Ljudi mogu apsolutno normalno da osnuju porodicu i da imaju seksualne odnose i sa jednim testisom. Današnja medicina daje mogućnost da se čak uradi testikularna, silikonska proteza napunjena slanim rastvorom, čime se postiže efekat kao da pacijent ima oba testisa. Ukoliko se bolest otkrije u ranoj fazi, neće biti neželjenih efekata na seksualne odnose. Doći će do pada fertiliteta ali to ne bi trebalo da bude trajno stanje. Pacijenti koji primaju hemioterapiju, šest meseci ne smeju da rade na stvaranju potomstva. Čak i osobe koje imaju jedan testis imaju opciju krioprezervacije (zamrzavanja) sperme i mogu da dobiju potomstvo i nakon operacije, zaključio je dr Veselinović na kraju razgovora.

Otkup gvožđa
Picerija Aquarius
Halo Taxi Zrenjanin
Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh