Od trske živi dobar deo stanovništva u Belom Blatu

Vojvodina je pogodna za poljoprivredu i u ovom delu zemlje nalazi se najveći deo oranica. Ipak, nije svo zemljište u pokrajini dovoljno dobro da bi se na njemu proizvodila hrana. To dobro znaju stanovnici Belog Blata. Najveći deo njihovog atara su trstici. Trska donosi zaradu mnogim porodicama koje žive u ovom banatskom selu.

Više od pet decenija firma „Jedinstvo“ d.o.o. iz Belog Blata bavi se košenjem i preradom barske trske.

“Preduzeće je osnovano 60-ih godina prošlog veka. U početku se bavilo ratarstvom i stočarstvom, da bi se kasnije preorjentisalo. Trska je naša osnovna sirovina od koje pravimo gotove proizvode. Što se tiče poljoprivrede zemljište nije nekog kvaliteta, tako da se, za sada, sve osim trstika izdaje u zakup. Trenutno se u našim pogonima prerađuje 80000 snopova trske. To je 650000 kvadratnih metara trščanog pletiva. Čak 99 posto tih proizvoda završava na nemačkom tržištu. Nusproizvod su trščane izolacione ploče. One se prave od trske koja nije pogodna za pletivo i uglavnom završavaju na domaćem tržištu“, kaže Nebojša Superov, koji se na mestu direktora firme „Jedinstvo“ d.o.o. iz Belog Blata nalazi 10-ak godina.

Za preradu se koristi jednogodišnja trska

Trska je višegodišnja biljka. Ali, stabljika koju ova firma eksploatiše je jednogodišnja.

„Tu postoje dva rešenja ili da se trska pokosi na vreme ili da se spali. Spaljivanje trske je odavno otišlo u zaborav. Pre svega zbog područja na kojem se nalazimo – tu je u blizini Carska bara. Zatim i zbog propisa koji važe kada je reč o zaštiti životne sredine. Osim toga, trska mora blagovremeno da se pokosi kako bi i naredne godine imali visokokvalitetnu robu. Zbog toga smo uvek u trci sa vremenom. Svaki teren mora da se pokosi, taman i da je trska lošija. Dvogodišnja trska nije dobra za ono za šta nama treba“, objašnjava naš sagovornik.

Zakup trske se plaća po snopu

U vlasništvu firme „Jedinstvo“ d.o.o. je trstik koji im obezbeđuje 30 odsto sirovine. Ostalu trsku obezbeđuju zakupom terena ribarskih gazdinstava Ečka i Sutjeska, MZ Belo Blato i poljoprivrednika koji u sklopu svojih imanja imaju i trstike.

„Zakup plaćamo od snopa. Mi kosimo trsku, trska se broji i to se plaća po količini pokošene trske. Neka prosečna cena je 27-28 dinara „trske na korenu“ tj. ako je mi kosimo. Ukoliko vlasnik to sam uradi, otkupna cena je viša. Može se reći da je prosek 30 dinara po snopu. Obim klasičnog snopa je 105 centimetara, a u jednom snopu se nalaze stabljike različitih dužina“, kaže Superov.

Klasiranje trske se i dalje radi ručno

Zbog toga se u seldećem koraku trska klasira.

„Klasiranje se radi ručno jer ne postoji mašina koja u ovom poslu može da zameni ljudsku ruku. Primera radi, od 50 snopova se posle klasiranja dobija 20 snopova u kojima je trska dužine 4 metra, isto toliko snopova dužine od 2,5 metra, a ima i trske koja je kraća. U fabriku unosimo snopove različitih dimenzija koji se seku na željenu dužinu. Tako da tek isečenu trsku unosimo u pogon i onda žene uzimaju jednu po jednu trsku i pletu. Za tržište Nemačke radimo pletiva čija je širina od jednog do dva metra. Rolne su dugačke 6 metara“, objašnjava naš sagovornik.

Trska mora da sazri, a za to je potreban mraz

Da bi se dobila kvalitetna pletiva trska ne sme da bude kriva.

„Ipak, najvažnije je da trska sazri. Za start sezone nam je bitno da bude nekoliko mrazeva, bar jutarnjih. Kada trska sazri idealno vreme za žetvu je da jutarnja temperatura bude do -5 stepeni, a dnevna da ne pređe 10. I da nema vetra. Čak nam i sneg ne smeta toliko koliko vetar. Najgore je kada ima inja i vetra. Tada ne može da se radi“, dodaje Superov.

Ova sezona je bila idelalna za proizvodnju trske, jer je mrazeva bilo i više nego dovoljno.

„Ako na trsci ima lišća, aumatski se smanjuje kvadratura gotovog proizvoda. Uz to, postoji i opasnost od pojave plesni. Takođe, nama je važno da stabljika bude što tanja i što duža, da nema zaperke. Najviše kvadratnih metara daje trska dužine 5,5 metatara. Mi se najviše plašimo ledenih kiša. To je potencijalno najveća opasnost. Imali smo ranijih godina da nam je ledena kiša polomila 10 posto sirovine za jednu noć. Ponavljam, uvek smo u trci s vremenom, jer imamo rok u kojem sve moramo da uradimo. Kada krene nova vegetacija onda je mnogo veća šteta kositi trsku nego ostaviti je“, kaže direktor firme „Jedinstvo“ d.o.o.

Lošije zemljište, bolja trska

Na kvalitet trske utiče i teren na kojem se ona nalazi.

„Što je zemljište lošije, to je trska kvalitetnija. Trska traži vodu. Tamo gde je kvalitetno zemljište, nema trske. Upravo kvalitet trske koja raste na ovom području pomogao je ovoj firmi da se na stranom tržištu izbori sa konkurencijom. Kineska trska nije našla prolaz na nemačkom tržištu jer njen kvalitet nije bio ni približan našoj, banatskoj. Drugi faktor je cena. Iz ove fabrike trščano pletivo za Nemačku kreće po ceni od 60 evro centi po kvadratnom metru. Vrednost ovog proizvoda u jednom šleperu je oko 4.500 evra. To nisu neke pare, s obzirom na količinu trske koja se plete. Za to je potrebno vreme i stvarno mnogo rada. Dug je put trske od močvare do nemačkog tržišta“, objašnjava Superov.

Trska se seče mašinski

Do pre 10-ak godina trska se uglavnom sekla ručno.

„Tada je bilo mnogo više ljudi u Belom Blatu i bile su jače i oštrije zime. Sada su zime kako se to u žargonu kaže „mekane“ , tako da tu ne pomažu ni čizme. Trska se u poslednjih 10-ak godina seče kombajnima koje smo napravili. To je bila senokosačica koju su ljudi modifikovali tako da može da seče trsku. Međutim, ta mašina ne može na svim terenima da seče trsku. Ona ulazi u ravnije terene, gde nema puno vode. Trska se vezuje u male snopiće, koji padaju za njom. Te snopove sakupljaju ljudi i nose ih na pristupačno mesto“, kaže naš sagovornik.

„Druga mašina koju imamo je mnogo bolja, ali i mnogo skuplja. Nju opslužuje petoro ljudi. Prednost tog kombajna je što ulazi u dublju vodu i iznosi svu trsku na obalu i pristupačno mesto. Bez te mašine ne bismo mogli da radimo ovim kapacitetima kojim sada radimo“, dodaje Superov.

Pletena trska se koristi kao dekoracija, a trščane ploče kao izolacija

Pletivo od trske se najviše koristi za zatvaranje i senčenje terasa. Stavlja se oko bazena, oko drveća. Kada se sadi trava koristi se kao drenaža. Postavlja se i pored auto-puteva kako bi se smanjila buka… To je, pre svega, dekoativni etno materijal. Za razliku od njih, trščane ploče su izolacioni materijal.

„U poslednje vreme malo je porasla tražnja za trščanim pločama, jer su zaista odličan izolacioni materijal. Njih majstori ne vole mnogo, jer je mnogo lakše raditi sa stiroporom, ali trska je večnija i daje bolji efekat“, objašnjava naš sagovornik.

Za razliku od trščanog pletiva koje se uglavnom radi zimi i na proleće, trščane ploče se rade leti.

„Trščane ploče mogu da se rade tek kada krenu paklene vrućine. Znači kontra od pletiva. Mašina koja presuje trsku ne može da je presuje ako je vlažna. Za to se koristi trska koja je kraća od 1,1 metar, koja je kriva, ako ima nekih zaperaka… Prošle godine smo pokušali i da briketiramo otpad od trske, ali to je još u povoju. Tu ima jako puno štelovanja i kvarova. Trska je specifična. Duplo teže je od nje napraviti briket nego od nekog drugog materijala. To bi možda u budućnosti moglo da bude nov proizvod… Standardna veličina trščane table je metar puta dva. Debljina je 5 centimetara. Prošle godine cena ovakve table je bila 270 dinara sa pdv-om po kvadratnom metru. To se sve svodi na nekih 4000-5000 kvadrata godišnje, nisu to neke količine koje radimo“, kaže direktor firme „Jedinstvo“ d.o.o.

Od trskare „Jedinstvo“ d.o.o. u Belom Blatu živi 50-ak porodica

Najveći konkurenti ovoj banatskoj firmi su Poljaci. „Jedinstvo“ d.o.o. zapošljava 50-ak radnika.

„Od toga 13 imaju posao na neodređeno vreme, ostali su uglavnom sezonski radnici jer je i naš posao u svakom pogledu takav. Seča trske počinje novembra i traje najkasnije do 1. maja. Od decembra do avgusta radi se prerada. Ipak, 50-ak porodica iz sela koje ima oko 1000 stanovnika ovde sebi obezbeđuje egzistenciju. Mislim da je to i te kako važno za jedno selo. Dobra strana čitave ove priče je to što je fabrika u selu. Ja sam putovao na posao i znam šta znači kada osim radnog vremena izgubiš još 2-3 sata na putovanje do posla i sa posla“, objašnjava naš sagovornik.

Mladi iz sela sve više odlaze u inostranstvo

Ipak, u poslednje dve godine i ova firma sve teže nalazi radnike.

„Problem je počeo onog trenutka kada su počeli da se izdaju mađarski pasoši. Realno je teško naći ljude da rade u fabrici. Muška radna snaga nam nije problem, uvek ima mladih koji hoće da rade, kojima znače i ta prijava i staž. Međutim, što se tiče rada u fabrici i proizvodnji naših finalnih proizvoda, ne znam zašto, ali kod nas to rade žene. To nije ni malo lak posao, ali u Belom Blatu je tradicija da to rade žene. Koliko znam u drugim trskarama to rade muškarci. Pokušao sam nekoliko momaka da zaposlim u fabrici, ali nisu mogli da izdrže. E, sad svaku tu ženu koju zaposlimo moramo da obučimo kako bi ona mogla, pre svega, bezbedno da radi. Tu postoje i sklopke, kočnice… Ne sme mašina da se dira dok se ne zaustavi. Problem je što je jako puno mladih ljudi, radno sposobnih iz Belog Blata otišlo uglavnom u Beč, onda u Nemačku, nešto malo i dalje“, kaže Superov.

Posao u selu i te kako znači

Dragoslav Zvekić u trskari radi na poslovima viljuškariste.

„Ja sam Zrenjaninac, ali sam se udao u Belo Blato. Kada sam prvi put došao u ovo selo i video terene za pecanje i prirodu rekao sam „ostajem ovde“. Nisam hteo više da se vraćam za Zrenjanin. Moj zadatak je da radim na utovaru i istovaru. Mislim da je ovaj pogon za malu sredinu kao što je Belo Blato izetno važan. Pola sela malterne živi od ove firme. Ovde je zaposlena i moja supruga, a dve plate mnogo znače. Jedva čekamo zimu, pa da počnemo da radimo. I supruga i ja smo na određeno vreme i svake godine nekih 7-8 meseci radimo u ovoj firmi i od toga zarađujemo. Imamo malo zemlje, pa se kao bavimo i ratarstvom. Imamo baštu koja prehranjuje porodicu, tako da je ovaj posao premija“, kaže Zvekić.

I Lazaru Caranu je važno što ima posao u selu.

„Ovaj posao mi mnogo znači, kako ne. S obzirom na to da je teško naći posao danas. Posao nije mnogo težak. Radio sam svašta do sada. Dosta toga je bilo i mnogo teže od ovoga što sada radim u trskari. Moj posao je da klasiram trsku. Prednost je i to što je posao u selu. Da bih došao u firmu treba mi 10-ak minuta… A da idem negde sa strane da radim izgubio bih najmanje sat vremena na putovanje“, objašnjava Lazar Caran, koji kaže da osim posla u trskari vreme provodi i slikajući.

„Decu smo odhranili radeći u trskari“

Bračni par Babinski je skoro čitav svoj radni vek proveo u „Jedinstvu“.

„Nisam svake sezone do sada radila u trskari, ali sam počela ovde da radim sada već davne 1977. godine. Za ženu mnogo znači da ima posao u selu u kojem živi. Kada radim 7-8 meseci godišnje, to je velika finansijska pomoć. Ja radim za mašinom, pravim pletivo od trske, tzv. štukator. Ovo nije ni malo lak posao. Snopovi su teški. Najteže je skinuti plativo sa mašine koje može da ima i do 25 kilograma. Decu smo odhranili radeći ovde i sada kada su oni samostalni, ja sam prezadovoljna“, kaže Verica Babinski.

„Uskoro treba da idem u penziju. Više od 30 godina sam radio u trskari… Najpre sam bio traktorista, a sada sam smenovođa… „Ratujem“ sa ženama. Jako je teško raditi sa ženama, jer su one prilično zahtevne… Nije lako raditi ni sa muškarcima da vam kažem. Svako ima svoje ideje i zahteve. Jednima se sviđa ovo, drugi bi hteli ono… A smenovođa mora da balansira. Uvek neko misli da si onom drugom napravio neki ustupak. A ja samo sprovodim ono što direktor traži… Moje je da popravim mašinu i da zabeležim koliko ko ima bala trske“, priča Jožef  Babinski.

Beloblaćani kažu da su vezani za ovu fabriku jer im ona u mnogome olakšava život. Ako ne tokom čitave godine, onda bar u većem delu godine mogu da računaju na sigurnu zaradu. Jer svi koji se pokažu kao dobri radnici uvek bivaju iznova angažovani kada počne sezona žetve i prerade trske.