I love Zrenjanin portal

  • AD POLET
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Trovanje pčela u opštinama Žitište i Sečanj

Između 200 i 250 pčelinjih zajednica koje su bile na suncokretovoj paši, otrovano je u ataru Srpskog Itebeja. Pre 20-ak dana trovanje pčela izletnica je zabeleženo i u opštini Sečanj u blizini Tamiša, a nakon tretiranja komaraca. Trovanje pčela je ozbiljan problem sa kojim se pčelari svake godine susreću. Šta je najčešće razlog pomora pčela i kako bi ovaj problem mogao da se reši pitali smo Radomira Vlača, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

Foto: Info centar Žitište

Pčelari iz Aradca, Žitišta, Srpskog Itebeja, Loznice, Kragujevca, Užica očekivali su dobar prinos i kvalitetan med sa suncokretove paše. Umesto toga, sada računaju gubitke zbog trovanja pčela u ataru Srpskog Itebeja.

“Pčelari koji su pretrpeli štetu na pčelinjacima u Srpskom Itebeju nisu sigurni od čega je došlo trovanje. Da li je to sa parcela na kojima je suncokret ili sa parcela na kojima je deteljina, a koje se nalaze u okruženju. Stradalo je oko 250 pčelinjih zajednica. Tu je bilo pčelara i iz našeg kraja, kao i iz ostatka Srbije, iz Loznice, Kragujevca, Užica“, kaže Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

I Taxi Zrenjanin

Trovanje pčela nakon tretmana protiv komaraca

Trovanje pčela nedavno je zabeleženo i u opštini Sečanj.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

„Pre 20-ak dana imali smo stradanje pčela izletnica na pčelinjacima kod Sečnja na Tamišu i to posle tretiranja komaraca. Izletnice su stradale na 7 pčelinjaka. Uveče je korito Tamiša tretirano protiv komaraca, naredni dan smo imali pčele koje su bile dezorijentisane, a već sledećeg dana je bilo dosta mrtvih pčela u samim košnicama. Kolika je šteta bila, teško je izmeriti, jer su stradale, kažem, samo izletnice. Kada strada cela košnica to je lako izračunati, jer jedno pčelinje društvo vredi 100 evra. Ovde su stradale pčele koje su trebale da učestvuju u suncokretovoj paši. Mi smo uginule pčele skupljali u kantama od jupola. Ovo će se sigurno osetiti tako što ćemo imati manje prinose na suncokretovoj paši. Ja sam morao da otvaram košnice i da čistim uginule pčele iz unutrašnjosti košnice, da bi ostale pčele mogle da komuniciraju sa gornjim nastavkom i da tamo unose nektar“, objašnjava naš sagovornik.

„Slučaj nismo prijavljivali, jer je to bilo beznadežno kad smo shvatili o čemu se radi. Vi kad prijavite pomor pčela morate da izvedete inspektora. Šta je trebalo da ga dovedemo da uzorkuje vodu iz kubika, to je ona voda koja stoji u udubljenjima između korita Tamiša i dolme, a koja je tu ostala nakon povlačenja reke u korito posle izlivanja. Tu su pčele sletale. Svaki izlazak na teren inspektora se plaća, a troškove snosi sam pčelar. Tako da imate dupli trošak, em ste izgubili pčele, em treba da platite uzorkovanje, a ne znate šta ćete da dobijete od rezultata“, precizira Vlačo.

Radomir Vlačo

Tretiranje komaraca i krpelja država mora bolje da organizuje, kako bi se zaštitile pčele

Pčelari svake godine ukazuju na problem trovanja pčela. Jedan od razloga je tretiranje komaraca i krpelja.

„Mi svake godine imamo taj problem. I svake godine u decembru u PK Vojvodine imamo tematske skupove na temu stradanja pčela, ali džabe. Jednostavno Ciklonizacija pošalje mejlove da će prskati komarce i krpelje. Mejl otprilike glasi da će doći do tretiranja komaraca i krpelja u periodu od 20-ak dana, da će se tretiranje vršiti kada se steknu uslovi i da pčelari treba da odalje košnice na bezbednu udaljenost od najmanje 5 kilometara. Problem je, međutim, gde odneti 100 i više košnica na udaljenosti od 5 kilometara. Kod koga, gde u atar, kome će one da smetaju, kome neće… Nije to baš tako jednostavno skloniti pčele“, objašnjava naš sagovornik.

„Ove godine su, takođe, prskali Frušku goru. Ni na šta se nisu obazirali. Da li je to u redu ili nije, ne znam. Prošle godine smo imali tematski skup na temu trovanja pčela koji je organizovao SPOS u saradnji sa NALED-om, a na kojem su bili i predstavnici sekretarijata za poljoprivredu, sekretarijata za zaštitu životne sredine, predstavnici Ministarstva zdravlja, predstavnici firmi koje se bave tretiranjem i prodajom semena… Kada smo postavili pitanje tretiranja komaraca i krpelja doktorka koja je bila predstavnik Ministarstva zdravlja nam je rekla da su njihov prioritet ljudi. Da se komarci i krpelji tretiraju da bi se zaštitili životi ljudi. To što pčele stradaju njima je žao, ali pčele moraju da se sklanjaju kada se tretiranje radi. I posle toga više nije bilo diskusije na tu temu. To je sa aspekta struke u redu, ali to tretiranje mora da se radi pod nadzorom države“, kaže Vlačo.

Izbor preparata koje ne dovode do pomora pčela

„Za komarce još i ima preparata koji nisu opasni za pčele, ali za krpelje takvih preparata nema. Pčelarima koji imaju 20-30 košnica nije problem da presele pčele, ali kad vi imate 100 i više košnica to je problem. Gde vi da odnesete pčele 20-ak dana, a možda je u tom periodu i paša na tom području… Ako sklonite košnicu vi ste prekinuli tu pašu. Mi imamo ogroman apsurd. Država sa jedne strane pomaže pčelarima. Odvaja ogromna sredstva za pčelarstvo, a sa druge strane ne kontroliše tretiranje insekata gde pčele stradaju. Prošle godine predsednik SPOS se založio da se Fruška gora ne prska u vreme cvetanja lipe. Ministar je reagovao i nije se prskalo tada. Ove godine je reakcija izostala i Fruška gora je prskana u vreme paše“, dodaje naš sagovornik.

Iako nije u potpunosti rešen problem tretiranja ratarskih kultura u vreme kada to nije dobro za pčele, problem je počeo da se rešava.

„U periodu godine kada se završi sezona pčelarenja, od novembra do marta SPOV organizuje edukacije za pčelare na različite teme. Mi smo organizovali predvanje gde su bili i pčelari i ratari i povrtari, pa nam je Siniša Ilinčić, zaštitar iz Zrenjanina objašnjavao kada se i kako prskaju biljke, a da to ne šteti pčelama. U tom periodu je došlo do poboljšanja komunikacije između nas pčelara i ratara“, objašnjava Vlačo.

Foto: Info centar Žitište

Tretiranje „semena sa tavana“ može da bude opasno po pčele

Tretirenje semena velikom količinom otrova je, još jedan od problema na koji pčelari ukazuju.

„Kada je u pitanju tretiranje semena, tu imamo problem. Znate da često ljudi koriste kako se žargonski kaže „seme sa tavana“. Da bi se ta semena sačuvala potrebno je da se zaštite od insekata koji bi ih možda napadali. Oni ih zaprašuju raznim sredstvima koja baš i nisu dozvoljena, ali nije samo to problem. Problem je i količina otrova koja se tom prilikom koristi. Ko može da odredi da je upotrebljeno baš ona količina otrova koja je dozvoljena. Da li neko ko to ubacuje lopatom u mešalicu može baš da dozira količine? Onda je problem kada imamo sušne godine, što taj otrov koji je štitio seme kontaminira zemljište oko stabljike. Biljka crpi hranjive materije i taj otrov iz zemlje i izbacuje ga kroz cvet, kroz nektar koji pčela skuplja. Pčela se na taj način otruje i strada“, kaže naš sagovornik.

„Takođe, i polen koje pčele skupljaju i unose u košnicu je kontaminiran. Taj polen se koristi za razvitak pčelinje zajednice. On preko zime stoji u košnici i kada dođe do prolećnog razvoja taj polen i med se koriste za ishranu mladih pčela koje se otruju. I vi onda i ne znate odakle je trovanje došlo, a ustvari je razlog to što je prošle godine biljka bila kontaminirana. U ovom slučaju ne strada cela košnica, već mlade pčele i onda se zajednica slabije razvija“, dodaje Vlačo.

Uvođenje reda u prodaju i korišćenje pesticida, herbicida je neophodno

Da bi se problem trovanja pčela bar delimično rešio trebalo bi bolje kontrolisati prodaju zaštitnih sredstava.

„Kod nas svako svašta prska u vreme kad to nije dozvoljeno i to na način na koji nije dozvoljeno. Samo kad bi neko hteo može da kupi toliko preparata da sipa u neki vodotok da potruje ljude. Preparati mogu da se kupuju u neograničenim količinama, bez da date ličnu kartu, niti morate da vratite iskorišćenu ambalažu. To je ozbiljan problem“, ističe naš sagovornik.

„Mi smo prošle godine imali ozbiljan pomor pčela u Kikindi. Čak 1680 košnica je stradalo. Oštećeno je bilo 35 pčelara. Kada su pčele poslate na analizu utvrđeno je da su uginule od nekog preparata koji je prestao da se proizvodi pre 8 godina. Gde je taj preparat bio 8 godina i kako je završio u nekom od kanala sa kojeg su pčele pile vodu? U dužini od 10 kilometara su stradali svi pčelinjaci. Da bi se sanirala šteta pokrajina je intervenisala sa preko 6 miliona dinara, a Ministarstvo poljoprivrede sa 50 tona šećera. Mora da se uvede malo reda kada je u pitanju kupovina pesticida, herbicida koji se koriste u poljoprivredi“, zaključuje na kraju razgovora Radomir Vlačo, predsednik SPOV.

Pomor pčela ne treba da bude samo briga pčelara, već svih nas. Jer pčele nisu bitne samo da bi proizvodile med, već je njihov zadatak da omoguće opstanak svih nas. Svojim kretanjem pomažu oprašivanje i oplodnju, što nam omogućava da imamo hranu. Ukoliko bi pčele nestale, vrlo brzo ne bi više bilo ni ljudi.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh