Opterećeni svakodnevnim obavezama mnogi od nas i ne primećuju da smo svesno ili nesvesno izloženi „predatorima“. Onima koji čekaju najmanju grešku kako bi uhvatili svoj plen. Među njima su pedofili, dileri droge, trgovci ljudima… O tome koje su opasnosti savremenog društva u utorak 18. januara na tribini u Kulturnom centru od 18 sati govoriće Vlada Arsić. Novinar, pisac, jedan od najčitanijih domaćih autora i licencirani predavač MUP-a na temu pedofilije, narkomanije, trgovine ljudima i internet predatora.
Ovom tematikom Arsić se bavi poslednjih 12 godina tj. od izadavanja prve knjige Lopatanje đavola u kojoj piše o problemu narkomanije u Srbiji. Od tada do danas objavio je i romane Izgubljene u magli i Armagedon u kojima su obrađeni problemi trgovine ljudima, pedofilije i postojanja internet predatora. U proteklih nekoliko godina održao je više od 600 predavanja širom Srbije i to u okviru Centra za edukaciju i prevenciju socijalne patologije Dorotej, Fondacije Tijana Jurić i Fondacije B92. Zbog pandemije korona virusa, poslednje dve godine nije bilo tribina, niti novih projekata.
Koje su to opasnosti savremenog društva?
Jedno od obeležja savremenog društva predstavlja i strahovito brz razvoj Interneta, digitalnih tehnologija i sredstava komunikacije koji bi, barem naizgled, trebalo da omoguće veću socijalizaciju i povezanost među ljudima. Kažem naizgled, jer se u stvarnosti neretko odvija potpuno suprotan proces. Društvene mreže su doprinele da ljudi postanu otuđeniji, usamljeniji, ranjiviji, a time i ugroženiji. Poseban problem su deca. Pred roditeljima se nameće jako težak i odgovoran zadatak da svoju decu, od rođenja do rane zrelosti, odbrane od čitavog niza izazova i iskušenja; da ih sačuvaju od pošasti narkomanije, alkoholizma, sekti ili kocke, da ih zaštite od pedofila, silovatelja, trgovaca ljudima, dilera narkotika i drugih predatora. Rečju, da ih zaštite i bez posledica sprovedu između Scile i Haribde.
U savremenom društvu često nesvesno zapostavljamo decu i porodicu
Da li mi, kao laici, možemo da prepoznamo opasnosti savremenog društva ili ne i zbog čega?
Naravno da možemo pod uslovom da uopšte obraćamo pažnju. Nažalost, stičem utisak da smo postali kolektivna žrtva globalne potrošačke groznice. Mediji nas svakodnevno zasipaju novim “potrebama”. Reklamama za nove televizore, mobilne telefone, automobile, tehničke uređaje, odeću i obuću, razne šarene šljokice i staklene đinđuve… Sve što imamo preko noći zastareva, više nije “in”, moramo da bacimo i kupujemo novo. Veliko je pitanje koliko nam je sve to zaista potrebno, ali je izvesno da u toj jurnjavi za zadovoljavanjem nametnutih potreba često zanemarimo ono najvrednije što imamo i što nam je Bog dao – decu i porodicu.
Koje su najveće greške koje čine ljudi kada govorimo o opasnostima savremenog društva?
Volim da se našalim i kažem da se celokupni bezbednosti sistem našeg naroda najčešće svodi na dve reči: valjda neće! Nažalost, pokazalo se mnogo puta da baš hoće. Skloni smo da mnoge potencijalne pošasti zanemarujemo, mislimo da su retke ili da se dešavaju nekom drugom, dalekom i nepoznatom. Međutim, kada se dogodi nekom našem, nekoj bliskoj osobi iz našeg okruženja, potpuno je svejedno da li se to dešava često ili retko. Sem toga, o tome često ne želimo ni da slušamo, izbegavamo knjige ili filmove koje obrađuju takve teme (zaboga „nemamo želudac“) i naivno verujemo da će nas zlo zaobići ako o njemu ne razmišljamo. Nažalost, stvarnost često zna da bude surova i da nas u tome brutalno demantuje.
Svi mogu biti žrtve predatora
Ko je pod najvećom pretnjom kada govorimo o opasnostima savremenog društva?
Svi su ugroženi i nema pravila. Internet je odavno izbrisao granice između sela i grada, bukvalno možete dopreti do svakoga. Žrtve trgovine ljudima su i stari i mladi, i muškarci i žene. Recimo, svako može da postane žrtva sektaškog delovanja, ali su različite ciljne grupe. Na meti satanista i okultnih grupa najčešće su mladi kojima se nudi ono što im je u tom dobu prijemčivo, poput misticizma, seksa, zanimljivog druženja, osećaja pripadnosti… S druge strane, stariji su češće na meti pseudohrišćanskih sekti kojima se u zamenu za imovinu i nekretnine (čega žrtve obično i nisu svesne) nudi saosećanje, pažnja, uverenje da su još nekome potrebni… Da ne pominjem pošast narkomanije koja odavno poprima epidemijske razmere i koja više nije problem samo velikih gradskih centara već i najudaljenijih varošica.
Da li su se opasnosti koje nam vrebaju u društvu promenile kroz vreme ili se promenio samo način na koji smo im izloženi?
Svako vreme ima svoja iskušenja, ali se menjaju i načini na koji se ispoljavaju. Pedofili su, na primer, doskora mogli da priđu samo deci koja ih je poznavala, deci svojih komšija, kolega, daljih rođaka… Nažalost, razvoj društvenih mreža omogućio im je da priđu bilo kom detetu. Takođe, problem je i neobaveštenost, odnosno neznanje. Mi na ropstvo i dalje gledamo kao na relikt davne prošlosti, teško nam je i da zamislimo da trgovina ljudima i danas postoji, a još manje da je to jedna od najprofitabilnijih kriminalnih delatnosti u svetu. Srbija, sa svojim geografskim položajem i ekonomskim prilikama, predstavlja gotovo idealno mesto za vrbovanje novih žrtava, ali toga postajemo svesni tek kada neko među nama zauvek nestane.
Na tibini „Opasnosti savremenog društva“ biće predstavljena iskustva žrtava
Šta će sve posetioci tribine moći da čuju od Vas i kako je zamišljeno da ona izgleda?
Neću govoriti o tome šta sve može da se dogodi korišćenjem ili zloupotrebom Interneta, niti to znam. Zapravo, niko i ne može da predvidi šta sve može da se dogodi. Govorim samo o onome što se u Srbiji, nažalost, već dogodilo i kako je do toga došlo. Mnogi ostaju zaprepašćeni kada shvate da se nijedna od žrtava nije ponašala ekstremno rizičnije od bilo koga drugog. Da je njihova jedina greška bila u tome što su prosto naleteli na predatore. Njihova iskustva su strašna, ali i poučna, jer tek nakon toga razmišljamo koliko smo oprezni i da li smo preduzeli sva raspoloživa sredstva zaštite, posebno kada je reč o zaštiti naše dece. Bavio sam se različitim pošastima, pisao o tome u različitim novinama i časopisima. Najzanimljivije slučajeve sam zabeležio i sabrao u tri knjige koje su, ponavljam, zasnovane na istinitim događajima.
To nije lako štivo, nije pisano da biste se opustili u slobodnom vremenu, ali imaju neprocenjiv edukativni značaj. Uostalom, ako već morate da se suočite sa zlom, bolje je da ga unapred upoznate, jer ćete se time i lakše odbraniti.
.gif)
.gif)
