Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu.
Stefandan ili Stevanjdan je prva krsna slava nakon Božića i slave je brojne porodice u Srbiji. Uvek se slavi 9. januara. Obeležen je kao crveno slovo u kalendaru. Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Stevanjdanu.
Najvažniji posao na dan praznika je iznošenje božićne slame iz kuće. Slama se ne baca već stavlja, radi roda i napredovanja, u raklje voćnog drveća, pčelinjak ili pak privredne zgrade.
U Vojvodini se božićna slama čisti odmah posle ponoći na Stevanjdan. Slamu prema narodnom običaju skupljaju žene koje treba da budu tihe i da ćute da se ne čuje kako odlazi Božić. Metla kojom je slama počišćena ne koristi se tokom godine već se čuva zbog zdravlja.
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom… Iznosi se na sto obogaćen sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi. Za Stefandan šaljivo kažu da je slave škrtice jer siti gosti posle Božićnog slavlja teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.
Prvi postradao zarad Hrista
Prvi koji je postradao zarad Hrista i predao mu svoj ovozemaljski život na prvom mestu zbog ljubavi prema njemu je prvomučenik i arhiđakon Stefan.
Srodnik apostola Pavla, i Jevrejin od onih Jevreja, koji življahu po oblastima jelinskim. Beše Stefan prvi od sedam đakona, koje apostoli sveti rukopoložiše i postaviše na službu oko pomaganja sirotnih u Jerusalimu. Zato se i prozva arhiđakonom. Silom vere svoje Stefan činjaše čudesa velika među ljudima. Zlobni Jevreji prepirahu se s njim, no bivahu uvek pobeđivani njegovom mudrošću i silom Duha, koji kroz njega dejstvovaše. Tada posramljeni Jevreji, naviknuti na potvore i klevete, uzbuniše i narod i starešine narodne protiv nevinog Stefana, klevetajući ga kao da je hulio na Boga i na Mojseja. Brzo nađoše lažne svedoke koji to potvrdiše. Tada Stefan stade pred narod, i svi videše lice njegovo „kao lice angela“ (Dap 6, 15), to jest lice mu beše ozareno blagodatnom svetlošću kao negda Mojseju, kad je s Bogom govorio. I otvori Stefan usta svoja i izređa mnoga dobročinstva i čudesa Božja, koja Bog učini u prošlosti narodu izrailjskom kao i mnoge zločine i protivljenje Bogu od strane toga naroda. Naročito ih izobliči za ubistvo Hrista Gospoda nazvavši ih „izdajnicima i krvnicima“ (Dap 7, 12). I dok oni škrgutahu zubima, Stefan pogleda i vide nebo otvoreno i slavu Božju. I to što vide, on objavi Jevrejima: „Evo vidim nebesa otvorena i Sina Čovečjega gdje stoji s desne strane Boga“ (Dap 7, 56). Tada ga pakosnici izvedoše van grada i ubiše kamenjem. Među mučiteljima njegovim beše i njegov srodnik Savle, docnije apostol Pavle. U to vreme stajaše u daljini na nekom kamenu Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i gledaše mučeništvo ovoga prvog mučenika za istinu Sina njenog i Boga, moleći se Bogu za Stefana. To se desilo na godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole. Telo svetog Stefana tajno uze i sahrani na svome imanju Gamalil, knez jevrejski i potajni hrišćanin. Tako slavno skonča ovaj prvenac među mučenicima hrišćanskim i preseli se u Carstvo Hrista Boga. (izvor: pravoslavnikalendar.iz.rs)