Pšenicu bi trebalo posejati u optimalnom roku, što je od 5. do 25. oktobra. Ipak, sa ovim najvažnijim poslom u jesen startovalo sa nekoliko dana zakašnjenja zbog vremenskih prilika koje smo imali u prethodnom periodu. Od treće dekade avgusta do početka oktobra palo je kiše koliko obično ne padne tokom čitavog zimskog perioda. Vremenske prilike su sada idealne za radove u polju, što poljoprivrednici koriste. Preporuka je da daju dovoljno đubriva pšenici i da povedu računa o setvenoj normi.
U proteklih mesec i po dana u Srednjem Banatu pala je izuzetno velika količina kiše.
„Od 20. avgusta do početka oktobra u proseku je palo od 220 do 270 litara kiše po kvadratnom metru. To je količina koja nekada ne padne za čitav zimski period, a da ne kažem za proleće. Pogotovo ne ove godine, kada smo imali izuzetno sušnu godinu. Ta kiša je prekinula radove u polju. Prekinula je žetvu kukuruza, soje i pripremu za setvu pšenice. Kod nas se pšenica najčešće seje na parcelama na kojima je bio suncokret. On je požnjeven ranije, pa je bilo prilike da se pripremi zemljište za setvu. Proizvođači koji imaju u strukturi setve kukuruz i pšenicu mogu da imaju problema sa pripremom, jer još imamo po neku njivu pod kukuruzom“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
„Što se tiče nabavke đubriva i semena, proizvođači su se snabdeli na vreme. Pripreme za setvu su u punom jeku. Razbacuje se đubrivo, priprema se zemljište, tanjira… Setva je polako počela. Nešto kasnije ove godine. Prethodnih godina se setva ječma već završavala do 5-10. oktobra. Ove godine se ječam seje isto kada i pšenica, setva je počela oko 10. oktobra. Mnogi proizvođači su se odlučili za direktnu setvu, tako da će to ubrzati ovaj posao. Sa terena stižu informanije da je povećano interesovanje za setvu ječma, jer su ulaganja manja nego kod pšenice. Uz to, ječam godiama ima jako dobre prinose, ranije završava proizvodnu godinu, ranije sazreva samim tim se izbegavaju izuzetno visoke temperature koje su ove godine počele već u junu“, objašnjava naša sagovornica.
Preporuke poljoprivrednicima koji seju pšenicu
Poslednjih dana vreme ide na ruku proizvođačima pa je većina njih na njivama.
„Trenutno smo u optimalnom roku za setvu pšenice. Nismo puno razmišljali o ranijoj setvi, jer vreme to nije dozvolilo. Preporuka proizvođačima je, iako znamo da su visoke cene đubriva i semena, da obrate pažnju na jesenje đubrenje. Potrebe pšenice u jesen su velike. Pšenica traži azot i fosfor. Po hektaru bi sada trebalo baciti 40-60 kilograma azota da bi pšenica bila dobro obezbeđena do usvajanja đubriva koje dajemo prihranom, a to zavisi od količine padavina koje budemo imali u februaru i martu. Uz to, treba obratiti pažnju na količinu semena tj. setvenu normu. Ove godine smo imali dosta sitnog semena, jer zbog nedostatka padavina pšenica nije uspela da nalije zrno. Tako da masa 1.000 semena nije ista kao u povoljnim godinama. Treba paziti da se ne pretera sa semenom. Ukoliko postoje parametri kvaliteta treba da se izračuna setvena norma za svaku sortu“, ističe Rajačić.
„Ono što je pravilo problem ove godine i što može i dalje da pravi problem su samonikle pšenice kojih je mnogo u ataru. Njive su se zazelenele. Dosta kasno je ponikla, tek početkom septembra, posle kiša koje smo imali. Mnogi proizvođači nisu hteli da rade ni duboku obradu, niti da to potanjiraju, isprskaju. Planirali su da tu pšenicu uzoru, ali sa plugom se još nije ušlo u njive. Bližimo se tom nekom periodu, ali to, ipak, nije tako blizu. Te pšenice rastu, sve su bujnije, gušće i više i mogu da prave problem kao potencijalni izvor zaraze za pšenicu koja će se sad sejati. Savet je bio da se te samonikle pšenice što pre sklone sa njive“, objašnjava naša sagovornica.
Uljana repica posejana je na površini od oko 3.500 hektara.
„To su slične površine koje smo imali i prethodne godine. Uljana repica je imala izuzetno povoljne uslove za nicanje. Trenuno je dobro razvijena i ulazi u dobroj kondiciji u zimski period“, zaključuje na kraju razgovora Zorica Rajačić.
.gif)
.gif)
