I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Tragovi u vremenu – Prvi slikarski atelje

Dugo vremena se smatralo da je zdanje podignuto u ulici Narodnog fronta, nedaleko od obale Begeja, namenski sagrađeno za jednog slikara i da predstavlja prvi vojvođanski umetnički atelje. Međutim, u toj zgradi se, između ostalog, nalazila foto-radnja Ištvana Oldala, a potom i njegovog sina, ali nikada i slikarski atelje. Tako su pogrešne tvrdnje da je mađarski slikar Pal Vago na tom mesto naslikao čuveni „Defile banatskih spahija pred carem Franjom Josipom Prvim”.

Atelje je ipak postojao i nalazio se u dvorištu zgrade koja je tokom svoje istorije nekoliko puta menjala vlasnike, baš kao i ulica u kojoj je smeštena svoje ime. Kako stoji u zemljišnim knjigama, reč je o nekretnini, koja je podignuta na parceli br. 795-796 i prvi put je uknjižena 29. novembra 1872. kao vlasništvo Matijasa i Karoline Napholc (rođ. Štagelšmit). Zbog velikih dugova, oni su bili prinuđeni da je prodaju pet godina kasnije, te novi vlasnik postaje Kraljvsko hipotekarno društvo, koje je opet 1879. prodajei to Imreu Ormodiju. Vlasti Torontalske županije su 30. aprila 1896. godine donele odluku o kupovini te kuće, ne znajući da će u njenom dvorištu već sledeće godine biti izgrađen slikarski atelje. U zgradi će od 1901. biti smeštena glavna poštanska ustanova u Velikom Bečkereku, sve do 1952. i njenog preseljenja u novoizgrađeno zdanje, dok se kao novi vlasnik pomenute jednospratne monumentalne zgrade na početku ulice (danas Jovana Veselinova Žarka) uknjižuje Narodni odbor sreza Zrenjanina i ona od 1965. godine potpada pod Opštinsko sidikalno veće.

Kako je nastala čuvena slika

PerSu marketi

Kada je Pal Vago februara 1897. stigao u naš grad, da bi po narudžbini tadašnje vlasti Torontalske županije uradio sliku, atelje još nije bio završen. Novinar, pisac i publicista iz Novog Sada Ferenc Nemet iznosi da se u Arhivu Vojvodine, među podžupanovom dokumentacijom, nalazi i podatak o izgradnji ateljea za Vago Pala, kao i zapis iz 1897. godine koji govoro i početku gradnje, planovima i troškovima za atelje u dvorištu Ormodijeve kuće. Takođe pominje i preduzetničku firmu Erdelji, Hajcman i Milko iz Segedina, koja je bila zadužena za graditeljske radove na placu, a iz istog dokumenta saznajemo da je sama kuća Županiju koštala 50.000 forinti.

Vago je sliku završio decembra 1897. godine, nakon dvadeset i dva meseca rada. Svečano je otkrivena marta 1898. povodom obeležavanja jubileja, dvadeset i pet godina službe Velikog župana Ronaija. Na toj monumentalnoj kompoziciji predstavljen je svečani trenutak prolaska torontalske delegacije ispred cara Franje Josipa Prvog na velikoj milenijumskoj proslavi u Budimpešti 1896. godine. Jedno vreme slika je stajala na zidu velike sale županijske palate, a danas se nalazi u zrenjaninskom Narodnom muzeju.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Od ataljea do bioskopske bašte

Pal Vago nije bio jedini likovni umetnik koji je radio u tom velikobečkerečkom ateljeu, prvom na teritoriji današnje Vojvodine. Tu će nastati neka od najznačajnijih dela Edvi Ileš Aldara, Lajoša Nemeta, dok će se profesor Antal Štrajtman još jednom potvrditi kao dobar domaćin i organizator ondašnjih kulturnih dešavanja.

Mnogim Zrenjanincima je mesto nekadašnjeg slikarskog ateljea poznato i po tome što je tu svojevremeno bila smeštena kino-bašta, koja takođe pripada prošlosti tog grada.

 

Napisala: Olivera Skoko

Izvor:  časopis „Zavičajac”, broj 13, mart 2003.

(www.zrenjaninskizavicajac.com)

Društvo zavičajaca Zrenjanina je nevladina, nestranačka, dobrovoljna i neprofitna organizacija osnovana na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja kulture, istorije, tradicije i svih drugih vrednosti Zrenjanina i okoline.

 

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh