Meštani Belog Blata se trude da održe sećanje na tradiciju svojih predaka. U okviru manifestacije „Kobasicijada“, juče su na verodostojan način prikazali kako se obrađuje svinjče. Bili su obučeni u tradicionalnu odeću i koristili su tradicionalne alate, kao i originalno drveno korito.
„Želeli smo da pokažemo ljudima kako su nekada naši očevi i pradedovi obrađivali meso. Poštovanje tradicije je veoma važno, i žao mi je što su neki delovi otišli u zaborav. Ovakvim događajima se podsećamo na neka stara vremena. Kada je u pitanju svinjokolj, ili po mađarskom disnotor, sve se odvija na stariniski način. Prvo svinjče barimo sa vodom, kako bi što više dlaka sa svinje otpalo, da ne bi ostalo unutar kože. Nakon toga se svinjče prlji tradicionalno sa slamom, da se ukloni ukoliko je nešto ostalo, jer vatra sve očisti. Kada se sve lepo očisti, ta kožura ima lepši ukus, kao i švargla koja se pravi od nje. Ukus je bolji, i topi se u ustima, što se sa svremenim pristupom prljenja ne postiže“, predstavio nam je Paljo Vrška.
.jpg)
Kim za dobar ukus
Nakon pripremne faze i čišćenja, pristupa se sečenju i odvajanju mesa.
„Pokazali smo se i kako se tradicionalno seče svinjče, i uređuje. Naravno da postoji određeni postupak, i određena mesta na telu svinje gde se šta seče. Šunke se odvajaju, i zatim se stavljaju u salamuru. Vreme držanja je različito, i kreće se od 8 do 10 nedelja, u zavisnosti koliko su velike. Slanine se takođe stavljaju u salamuru, u trajanju od dve do tri nedelje. Posle neko stavlja i u pac, i sve radimo samo sa solju kao i naši stari. Kada se izvadi iz salamure, meso se dimi. Kada su u pitanju kobasice, tačno se zna koliko kojeg sastojka stavljamo, i koliko crvene paprike. Pored osnovnih sastojaka, Slovaci vole da stave i kim u kobasice. Od kima se dobije sladost, i kobasice budu ukusnije“, istakao je Paljo.
„Krumpli na ćapšu“
Za svinjokolj se služi i određena hrana, kao i kolači.
„Ujutru se prvo služi kulen i kobasica od prošle godine. Čim se svinja zakolje, i rasplamsa se vatra, odmah se peku džigerica i graonik za doručak. Oni koji vole prave i krvavicu, takođe za doručak. Džigerica se prvo potopi u mleko, a posle u brašno, peče se u tanjirači, i posle se stavi beli luk. Hleb koji se jede, su naše prave cipovke, koje su napravile domaćice. Kada se izvadi salo, žene naprave kolače, takozvane salčiće, koji se spremaju za uveče. Tradicionalno se kod Slovaka pravi i „krumpli na ćapšu“. Za to jelo vam je potreban prvenstveno krompir, koji se stavi da se peče na tepsiju, a zatim kobasica i rebra. Kada to pravimo sa kašom, zovemo ga „urke“. Sve to stavimo na veliku tepsiju, i ubacimo u paorsku peć, gde se peče sat vremena. Kada se ispeče, jelo se služi sa kiselim kupusom. Pravimo i domaći paprikaš, od svežeg mesa, to svi volimo. Kada smo bili mali, jedva smo čekali, da nam dodonesu tanjir toga i da umačemo hleb u to.Posle večere se zasvira i zapeva, a posećivale su nas i „Maškare“, koje dođu da im damo nešto od mesa“, priseto se Paljo.
Kada je u pitanju piće, dan se počinje sa rakijom, a nastavlja se sa crvenim i belim vinom, a prave i špricer sa sodom. Kako su i sami naglasili, svinjokolj je simbol poštovanja tradicije, ali i okupljanja i druženja.
„Najvažnije je što svinjokolj okupla porodicu, prijatelje i komšije. Svi smo tada zajedno, i svi radimo sve poslove, ko je za šta vičan. U belom blatu ima malo ljudi, koji ne znaju da rade sve poslove oko svinjokolja. Beloblatska kobasica, je upravo zbog toga, veoma poznata naša kobasica, i u Vojvodini, i u Srbiji“, zaključio je Paljo.
.png)
.gif)
.gif)
