Tradicija, vera i radost: Sve što treba da znate o Uskrsu

Uskrs – Praznik pobede života nad smrću

Uskrs, poznat i kao Vaskrs, jedan je od najznačajnijih praznika u hrišćanstvu. Njegovo duboko značenje – trijumf života nad smrću – čini ga jedinstvenim i posebnim u kalendaru crkvenih praznika. Iako se običaji razlikuju u zavisnosti od kraja i tradicije, simbolika Uskrsa svuda ostaje ista.

Za razliku od Božića, koji slavi dolazak Mesije na svet, Uskrs predstavlja samu srž hrišćanske vere – Hristovo vaskrsenje i pobedu nad smrću.

Kada se obeležava Uskrs?

Uskrs je pokretni praznik i uvek se slavi u nedelju. Njegov datum se računa prema lunarnom kalendaru – praznik pada prve nedelje nakon punog meseca koji usledi posle prolećne ravnodnevice.

U pravoslavnoj tradiciji, Uskrs nikad ne dolazi pre 4. aprila niti posle 8. maja, a prethodi mu jevrejski praznik Pasha. U 2024. godini, pravoslavni vernici su proslavili Uskrs 5. maja, dok je u katoličkom kalendaru praznik pao 31. marta.

Duhovna priprema i praznici pred Uskrs

Vernici se za Uskrs pripremaju kroz Veliki post, koji traje 40 dana i simbolično predstavlja duhovno čišćenje i približavanje Bogu.

Nedelju pred Uskrs obeležava nekoliko važnih dana:

• Lazareva subota – čudo Hristovog uskrsavanja Lazara,

• Cveti – dan ulaska Isusa u Jerusalim,

• Strasna nedelja – poslednja nedelja Hristovog života na zemlji, sa posebnim akcentom na Veliki petak, dan Hristovog stradanja.

U mnogim krajevima običaji nalažu tišinu i molitvu na Veliki petak, a sahranjivanja se izbegavaju iz poštovanja prema Hristovoj smrti.

Bojenje jaja i simbolika

Jedan od najlepših i najpoznatijih običaja za Uskrs jeste bojenje jaja. Tradicionalno se boje u crveno – kao simbol Isusove krvi i žrtve – dok ostale boje donose veselje i radost zbog novog života.

Prvo obojeno jaje uvek je „čuvarkuća“, koje se čuva cele godine jer se veruje da donosi zaštitu domu. Brojna su predanja o poreklu ovog običaja, među kojima je i ono o Mariji Magdaleni koja je caru Tiberiju poklonila crveno jaje uz reči: „Hristos vaskrse!“.

Proslava i narodni običaji

Uskrs se proslavlja u krugu porodice, uz svečani ručak i tradicionalni pozdrav: „Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“.

Na trpezi se najčešće nalaze jela koja označavaju kraj posta, a u nekim krajevima domaćice pripremaju specijalne lepinje sa umetnutim jajetom – tzv. kovržnjak. Deca se ujutru trljaju crvenim jajetom „za zdravlje“, a devojke se umivaju vodom u kojoj je potopljeno jaje „za lepotu“.

U mnogim domovima organizuje se „lov na jaja“, gde deca traže poklone koje im je, prema priči, doneo Uskršnji zeka.

Uskrs širom sveta

U različitim kulturama ovaj praznik dobija i jedinstvene oblike proslave:

• Italija: bogata trpeza sa jagnjetinom i tortom paskvalinom,

• Francuska i SAD: potraga za čokoladnim jajima skrivenim po baštama,

• Filipini: procesije i rituali koji podsećaju na Hristovo stradanje,

• Slovačka i Mađarska: običaji polivanja vodom i šibanja vrbom,

• Bermudi: puštanje papirnih zmajeva kao simbol uznesenja.

Bez obzira na lokalne razlike, svima je zajedničko tucanje jajima – igra u kojoj pobeđuje onaj čije jaje ostane celo.

Praznici koji slede

Uskrs nije samo jedan dan – čitav niz praznika ga prati:

• Vaskrsni ponedeljak (Pobusani ponedeljak) – sećanje na preminule,

• Spasovdan – 40 dana nakon Uskrsa,

• Duhovi – pedeseti dan, kada se slavi Silazak Svetog Duha na apostole.

Uskrs ili Vaskrs – kako je pravilno?

Iako se često raspravlja o pravilnosti izraza, oba su tačna. Reč „Vaskrs“ dolazi iz staroslovenskog jezika, dok je „Uskrs“ oblik koji je nastao kasnije, pod uticajem narodnog jezika. Danas se oba oblika koriste ravnopravno i zavise od regionalne i lične jezičke navike.