Izrada papuča, torbi i korpi od rogoza je stari zanat, koji se u porodici Nećakov iz Mužlje vekovima prenosi s kolena na koleno. Najmlađi naslednik ovog jedinstvenog i danas, na žalost, izumirućeg zanata je Pavle Nećakov.
Ovim zanatom, koji je posle Drugog svetskog rata u doba velikog siromaštva bio veoma zastupljen, prvi je počeo da se bavi Pavlov deda Veljko, koji je praveći i prodavajući papuče od rogoza, omogućio mnogim porodicama da imaju obuću. Zatim su Pavlov otac i stric tokom studijskih dana nastavili da izrađuju ove proizvode i od prihoda ostvarenih prodajom, plaćali stanarinu. Do odlaska Pavlovog oca u penziju, zanat je bio u fazi „mirovanja“, da bi krajem 2007. godine zajedno sa ocem počeo da proizvodi metle i predmete od rogoza. Proizvodnja metli se kasnije ispostavila nerentabilnom a zahvaljujući rogozu, koji je kupcima i tržištu postao interesantan, od 2010. godine se bave samo tim materijalom.
Tokom godina savladane su i tehnike pravljenja korpi, torbi, sedišta, naslona i velikih paravana od rogoza. Dok je Pavlov deda papuče pravio isključivo od rogoza, na zahtev mnogih kupaca, članovi porodice Nećakov su dodatkom gumenih đonova, kožnih i pamučnih kaiševa, korišćenjem ovčijeg krzna i vune, uneli novine u izradu papuča i ostalih predmeta.
.jpg)
Papuče od rogoza, koje su pravljene isključivo ručnim radom od prirodnog materijala, pored dugotrajnosti, imaju još jednu prednost: one pospešuju cirkulaciju jer u hodu masiraju stopala. Do sada su svoje proizvode najviše izlagali na izložbama i na sajmovima širom regiona. Organizovali su radionice za decu, gde su najmlađe upoznali sa rogozom i pokazali im tehnike i izrade raznih predmeta. Pavle je za naš portal izjavio da se i u ovom zanatu neprekidno treba napredovati i razvijati. Godinama se trudi da, uprkos niske kupovne moći građana, cene ovih jedinstvenih proizvoda budu pristupačne svima.
U PROIZVODNJU UKLJUČENA CELA PORODICA NEĆAKOV
Pavle Nećakov i njegova supruga Maja Đurović upoznali su se u Beogradu u okviru jedne od manifestacija. Maja se pre četiri godine preselila u Zrenjanin i od tada marljivo i punog srca pomaže svom suprugu. Pre dve godine je, tokom trudnoće, počela da šije odeću za njihovo dete, da bi posle, na predlog njihovih prijatelja i članova porodice, počela da šije po narudžbini. Danas aktivno šije krpene lutke, jastuke sa motivima životinja, letnju i zimsku garderobu za devojčice i dečake. Tati Pavlu i mama Maji u poslu najviše pomaže njihova ćerka, Višnja.
Piše: Tivadar Borbelj
.gif)
.gif)
