U Zrenjaninu je 1963. godine ugledao na ulici devojku crne, duge kose, koja mu se neobično svidela. Raspitao se ko je i saznao da je učenica srednje ekonomske škole. Priznao je jednom prijatelju da mu se prvi put u životu neka devojka tako ludo dopala.– Reci joj to, ako je poznaješ – zamolio je prijatelja. Iste večeri, neko ga je pozvao da izađe iz sale: pred hotelom je stajala – ona! Kad joj je, ushićen, prišao, prošaputala je: – Ja sam Olgica… Iste noći Toma i Olgica su se venčali.
Naravno, roditelji su bili izvan sebe od besa kad su, sutradan ujutru, primili telegram od svoje kćeri da se udala. Otac je besneo, pretio, odbio da vidi „pobegulju“. Dvoje mladih shvatili su da za zalečenje rane mora da prođe izvesno vreme. Posle petnaest dana prešli su u Beograd i nastanili se u hotelu „Metropol“ gde je Toma dobio angažman.
Taman je poverovao da će, ovog puta, u Beogradu moći nešto da napravi, kad je dobio poziv za vojsku! Javio se, ali je u uniformi ostao svega mesec i po dana. Oslobođen je kao nesposoban i nastavio da se seli: Niš, Skoplje, Prilep, Osijek… Tu mu se rodila ćerka, a pošto je rođena istog dana kad je poginuo američki predsednik Džon Kenedi – dobila je ime Žaklina.
Bio je to novi momenat u Tominom životu – i kao osećanje i kao obaveza prema detetu.
.jpg)
Shvatio je da sa ženom i ćerkom više ne može da se potuca od grada do grada, niti da može večno da živi po hotelskim sobama, a to je bila njegova perspektiva. Odlučio je da se negde stalno nastani, a dok to ne uspe, poslao je ženu i Žaklinu Olgičinim roditeljima koji su se, u međuvremenu, preselili u Pulu. On sam, međutim, nastavio je lutanje i, nakon šest meseci, ponovo se obreo u Zrenjaninu. Tada je – i ne sluteći šta čini – napravio fatalnu grešku: pozvao je Olgicu u goste. Ona je došla i, jedne večeri posle neke beznačajne svađe, jednostavno otišla sa svojim prvim mladićem…
Hodao je tada Ulicom cara Dušana, kada su, prema legendi, nastali dobro poznati stihovi…
„Kiša je padala, a ja sam plakao za njom, ulica duga, k’o moja tuga, ostaće u gradu tom…“
Izvor: instagram tomislav.toma.zdravkovic
Foto: instagram omislav.toma.zdravkovic – Toma Zdravković u Zrenjaninu, oko 1963. godine. U pozadini deo Trga slobode i Bukovčeva palata
.gif)
.gif)
