Početkom jula, već dvadeset jednu godinu unazad, ljubitelji sportova na vodi okupljeni oko kluba Avantura 4×4, veslaju Tamišku regatu. Tokom četiri dana kanuima prelaze put od upliva Tamiša u Srbiju kod Jaše Tomića do njegovog ušća u Dunav u Pančevu. Prva stanica na kojoj se zaustavljaju i gde noće je Botoš. Tu ih od 2009. godine dočekuju domaćini iz Udruženja žena „Vredne ruke“, ali i pojedini meštani.
Regataši koji se svake godine odlučuju da pređu Tamiš kanuima čitavom njegovom dužinom, pošli su u ranim jutarnjim satima iz Jaše Tomića. Veslajući rekom pozdravljali su pecaroše i meštane sela kroz koja su prošli. I pored toga što istom trasom idu više od dve decenije, učesnici kažu da ja za njih svaka regata Tamišem novi izazov.
“Mi neizmerno uživamo i nikada to ne posmatamo na isti način. Ja sam možda jedini koji je svih prethodnih godina, znači 21 put na reci, i meni je to uvek novo. Šta je za ovu godinu interesantno? Do pre nekoliko nedelja Tamiš je bio izliven. Naši domaćini iz Botoša su se interesovali da li ćemo mi regatu možda pomeriti. Mi smo rekli da nećemo i da ćemo se, i ako bude velika voda, nekako snaći. Tamiš je ponovo u koritu, lep je kao i ranije. Mi volimo da ga doživimo i kada podivlja malo. Imali smo prilike i za to na našim regatama. Ovde u našoj ravnici imamo reku koja po nekad zna da pokaže i drugačiju prirodu”, kaže Jovan Opačić, organizator regate na Tamišu iz kluba Avantura 4×4.
“Tamiš je mirna reka, ali zna da pokaže i svoju drugu stranu”
“Tamiš je, kažem, mirna reka, ali ume ponekad, kad stigne neki poplavni talas sa planina u Rumuniji, da bude drugačiji. Mnogo žestok. Nije to za nas nešto nesavladivo, ali uživamo u toj promeni. On nama omogućava neku brzinu. Mi uz pomoć ovih savremenih sprava to merimo u kilometrima na sat. Sad zamislite kada je brzina veslanja dvostruko veća nego inače. To je kada smo na vrhu poplavnog talasa. Onda sa jako malo angažovanja, čak i oni koji nisu fizički pripremljeni imaju taj osećaj da su spemni, što je baš lepo. Danas smo veslali prosečnom brzinom od 8 kilometara na sat. Otprilike sve što je od 7 kilometara pa na više po Tamišu, mi smatramo da je u redu. A kada je poplavni talas, to nam daje brzinu i od 12-13 kilometara na sat”, dodaje naš sagovornik.
Pročitaj jošvesti
Nakon povlačenja Tamiša u korito, posledice izlivanja su vidljive.
“Ono što je malo tužno, vidimo da je bilo neko veliko zagađenje. To smo i čuli od naših prijatelja uz reku. U Sečnju i Jaši Tomiću smo razgovarali sa ljudima. Prošlo je nešto verovatno iz Rumunije. Neko veliko đubre je bilo i tragova ima. Vidi se da je neka velika šteta napravljena reci. Ona će to vremenom srediti, ako ne bude opet. Mnogo ima đubreta na obalama, a i voda nije čista na površini. Povukla je nešto ružno”, objašnjava Opačić.
Tamiška regata ima uvek oko 20 članova
Tamiška regata uvek broji približno isti broj članova. Njih dvadesetak. To ne znači da se ovoj avanturi ne priključuju novi ljudi. Naprotiv, gotovo svake godine ima onih koji prvi put veslaju ovu regatu.
“Veslam više od 10 godina. Trenutno sam na regati kanuom, a imam i svoj kajak. Učestvujem i na raftinzima… Tamiš je izvanredan. Topao je za kupanje. Priroda je lepa. Pre dve nedelje sam išao na regatu, veslali smo 109 kilometara 19 sati. Malo smo tada preterali. Ali, bilo je lepo. Danas smo veslali 32 kilometra. Sad nisam umoran. Bavim se nekim drugim sportovima, tako da je ovo za mene opuštajuće. Lepo je druženje, u prirodi ste, na vazduhu. Jutros je pretila neka kišica, ali se prolepšalo i super je bilo. Inače, nama ne smeta ni kiša. Za regatu sam još ranije čuo, ali nikako da krenem na nju. Sa organizatorom stanujem u istoj zgradi i gotovo ceo život smo obojica pored Tamiša. Pored Tamiša i trčim i veslam i sve se dešava oko Tamiša”, kaže Bratislav Jeremić iz Pančeva.
Tajni kod dvojice regataša je ove godine 153
Najstariji član ove regate ima 77 godina.
“Veslam od 17 godine. Veslao sam prvo u Zvezdi u četvercu i osmercu. Onda sam prestao sa takmičenjima i sad veslam rekreativno. Volim to. To su letnje zanimacije. Ovde ima jedan moj drugar i nas dvojica imamo tajni kod, a to je 153. Toliko zajedno imamo godina. Nekako mi je uvek isto da veslam na ovoj regati. Dobro, nekada pada kiša i duva vetar, pa je malo teže, ali tu nikada ne može da bude vetar kao što može na Dunavu. Kada je Dunavska regata mi preveslamo i po 60 kilometara za dan. Tamiš je zaštićen šumom. Ovo je regata za uživanje. Ptice samo pevaju. Ja volim kad veslamo da niko ništa ne priča, jer ako se priča ptice prestanu da pevaju. Ljudi su prijatni i na obali. Mi kažemo dobar dan, pitamo da li radi riba…”, kaže Miroslav Zei.
“U čamcu morate da imate najpre vodu, a potom i jaknu za kišu, neku kremu sa faktorom, jer je regata uvek u ovo vreme i onda lice i sve što je otkriveno gori. Ja veslam obučen, imam čak i rukavice. Jer na kraju dana čovek bude crven kao rak, a da to i ne primeti. Za kampovanje morate da imate šator i vreću za spavanje, podlošku. Sprej protiv komaraca ili neka krema su obavezni, jer se uveče nađemo na zajedničkoj večeri i to baš nije lepo. Ali dobro, to brzo prođe. Komarci neko vreme lete i onda odu da spavaju, a mi nastavljamo druženje”, dodaje naš sagovornik.
Regata uvek noći u Botošu
Regataši veslaju Tamišem 21 godinu. Organizovan doček u Botošu imaju polovinu tog vremena.
“Baš smo sada razmišljali koliko puta smo ovde. 2009. je bio prvi put kada smo ih dočekali. Sve je krenulo sasvim spontano. Jedan od članova regate je bio kod nas na nekoj edukaciji i onda je krenula priča kako oni dolaze ovde da noće i kako ih niko ne dočekuje. Kako oni sami spremaju neku večeru. I onda sam ja kao predsednica Udruženja žena predložila zašto mi to ne bismo odradili, da ih dočekamo. Oni su to oberučke prihvatili, pošto su uglavnom muška ekipa. Bude ponekad i devojaka, ali devojke kad idu da veslaju baš nešto i nisu voljne da spremaju hranu. Njima je ovo spas, kada dođu i kada je sve spremljeno. Onda smo posle nekoliko godina rešili da mi kao udruženje u okviru tog dočeka ugostimo i druga udruženja žena sa kojima se mi družimo”, kaže Ksenija Grujić, predsednica Udruženja žena „Vredne ruke“ iz Botoša.
“Druženje prvo podrazumeva opuštenu atmosferu. Totalno je sve van satnica. Van nekih protokola. Sve se dešava spontano. Kada me pitaju kada da dođu, ja kažem „dođite od pet sati, pa kad vam je volja“. Bukvalno je sve spontano i završava se sa nekom večerom koja je uvek, uvek pasulj. Žene koje dolaze, a i mi članice pravimo i kolače”, dodaje naša sagovornica.
Regataši ne žele da se večera menja, uvek traže pasulj
I ovoga puta pasulj se krčkao u kazanu.
“Svake godine kuvam pasulj kao vojnički, samo malo bogatiji mesom nego u vojsci. Ove godine sam skuvao oko 50 litara pasljulja. Utrošeno je 4 kilograma pasulja. Od mesa ima butkica, kolenica, suvih kostiju, kobasica. Svega po malo, tako da bude dosta za sve. Iseckao sam 3 kilograma luka, malo šargarepe i malo zelena. Od začina sam stavljao vegetu, crvenu papriku, malo kečapa i svežu papapriku radi ukusa. Regataši uzimaju dokle ima, dok se sve ne pojede. Uvek se traži tanjir više. Hvale svi pasulj i očito im se sviđa, čim dolaze ponovo da jedu. Ja sam hteo da pravimo gulaš, oni kažu ne, nego pasulj. Gulaš im je težak, a pasulj je lak. Ako je tako, neka im bude”, kaže Dragan Grujić.
Kao što Tamiška regata ne može da prođe bez pasulja, tako su neizostavni deo ove manifestacije i botoški tamburaši. Uz pesmu i igru druženje traje, često i do iza ponoći.
.gif)
.gif)
.gif)
.gif)
