Napadi na taksiste – vozači se oslanjaju na panik tastere, kolege i na policiju (VIDEO)

Iako napadi na taksiste nisu učestala pojava u Zrenjaninu, svaki novi slučaj stvara osećaj nelagode. U jednoj taksi firmi i u nekoliko taksi udruženja u gradu kažu da je svaki napad na njihove vozače crveni alarm, te da gledaju da u pogledu njihove bezbednosti ne bude propusta, odnosno da se primenom nekoliko mera, bezbednost taksista u potpunosti osigura.

Vlasnici taksi prevoza polaze od putnika, odnosno stranaka koje su ulaskom u vozilo osigurane polisom osiguranja.

NEDAVNI NAPAD NA VOZAČA FIRME „I -TAXI“

Pre nepuna dva meseca napadnut je jedan od vozača firme za organizovanje taksi prevoza „I – taxi“. Tom prilikom je zadobio lakše telesne povrede, i kako sam kaže – „situacija nije bila nimalo prijatna“.

– U poslednje dve godine koliko radim kao taksi vozač, nisam doživeo takvu neprijatnost. Ono što je sreća, jesu visoke mere bezbednosti koje su meni i svim mojim kolegama na raspolaganju. Čim je došlo do problema, pritisnuo sam panik taster i za nekoliko minuta obezbeđenje i policija stigli su do mene, pa je sve bilo brzo rešeno, kaže taksista.

Da bi neko danas bio taksista, mora da ima dovoljno tolerancije, strpljenja i sposobnost da se kontroliše, kaže ovaj taksista.

-Sa starijom populacijom nema problema, međutim, sa omladinom ponekad, u jutarnjim satima. Nije ni sva omladina problematična, ne treba generalizovati stvari. Oko 10 odsto njih, onda kada popiju, vikendom, zna da izgubi kontrolu u ponašanju, pristupu. Opet, tog stava sam da lep pristup i lepa reč nas taksista vrlo često u takvim situacijama može da spreči sukob.

PANIK TASTER, POLICIJA I ANGAŽOVANJE FIZIČKOG OBEZBEĐENJA KLJUČNI

Firma za organizovanje taksi prevoza „I – taxi“ radi od 2004. godine i danas ima 52 vozila. Ovde kažu da su angažovanje firme za fizičko obezbeđenje, opcija panik-tastera i brza reakcija policije, ono na šta se oslanjaju pri osiguravanju bezbednosti njihovih vozača.

– U jednom momentu doneli smo odluku da zaključimo ugovor sa firmom za fizičko obezbeđenje i to je podiglo bezbednost na viši nivo. Prvi smo u gradu uveli sistem dispečiranja i komunikacije između dispečerskog centra i taksi vozača putem interneta, ne putem glasa, obezbedili smo panik-tastere u vozilima tako da vozači mogu da alarmiraju dispečerski centar. U slučaju napada na taskiste, dispečerski centar obaveštava agenciju za obezbeđenje, oni obaveštavaju policiju i vrlo brzo se izlazi na lice mesta i pomaže se napadnutom vozaču ili strankama, kaže Dragan Vidaković, osnivač i direktor firme „I – taxi“.

U poslednjih godinu dana u ovoj firmi su zabeležene tri incidentne situacije, od čega su dva napada bila na taksi vozače.

– S obzirom na oko 25.000 vožnji koje odradimo mesečno ili 300.000 godišnje, takve situacije se mere promilima i verovatno je da je rezultat svih mera koje smo preduzeli. Drugi razlog je taj što se sa nama vozi probrana klijentela, stare stranke koje su prilično i ljubazne, i to doprinosi tome da naši taksisti nemaju neprijatnosti, posebno ne fizičkih nasrtaja, ističe Vidaković za portal I love Zrenjanin.

Iako imaju manji broj zabeleženih incidenata, taksisti ove firme dele neke od problema sa svojim kolegama iz nekoliko taksi udruženja u gradu.

-Imamo jednu pojavu koja je nažalost sve češća među mladima, takozvani „ler“. To znači da dispečer primi poziv, uputi vozača na adresu, ali tamo ne zatiče nikoga. Dešava se da, naročito mladi, u povratku iz večernjeg izlaska, pozovu par taksi prevoznika, i onda čekaju ko prvi stigne. Sa tim vozilom odu, a ona vozila koja stignu kasnije, dođu zabadava. Redovno pitam vozače da li oni čekaju stranke kada dođu na adresu ili stranke čekaju njih, i uvek dobijem isti odgovor. Starije stranke uvek čekaju našeg vozača, jer oni pozovu tek kad izađu na ulicu. Mladi su komotni po tom pitanju, oni prvo pozovu taksi, a onda se tek spremaju. Naravno, ne odnosi se to na sve mlade, međutim, očita je ta razlika u smislu da su stariji odgovorniji. Ima i drugih situacija. S obzirom na ekonomske druge probleme sa kojima se kao zemlja suočavamo, znate i sami da ima dosta nezadovoljnih ljudi koji izražavaju to svoje nezadovoljstvo u svakoj prilici i na svakom koraku, pa tako i na našim taksistima. Tako traže da vožnja bude jeftinija, da je ranije bila drugačija cena, pokušavaju da se cenkaju, pojašnjava nam Dragan Vidaković.

Ovakvim raspravama sa taksi vozačima mesta nema, jer sva vozila u gradu imaju baždarene, proverene taksimetre koji se redovno proveravaju. Postavlja se pitanje kako vozač taksija u takvim situacijama treba da reaguje.

-Mi imamo pravilnik o radu koji je predvideo i te neprijatne situacije, u tom smislu da ako dođe do bilo kakvog incidenta, posebno fizičkog nasrtaja, oni imaju uputstvo da ne pružaju nikakav otpor. Ako im se traži pazar neka daju pazar, ako hoće da nose vozilo – neka nose i vozilo. S druge strane, pravilnik propisuje da ni oni kao vozači ne izazivaju nikakve probleme time što će se upuštati u rasprave a naročito ne one koje izazivaju podele, u smislu ko za koga navija, napominje naš sagovornik.

HALO TAXI: VEĆI BROJ NAPADA NA TAKSISTE

U taksi udruženju „Halo taxi“ koje okuplja 120 vozila, kažu da je jednako važna i bezbednost putnika i vozača. Svaki putnik osiguran je polisom osiguranja, a po ulasku u vozilo taksisti sugerišu vezivanje pojasa koje je obavezno na prednjem i na zadnjem sedištu.

– U tom pogledu, problema ima, raznih – od nevezivanja pojasa, cenkanja stranki, problema sa stajalištima, cene prevoza, i ostalih. Ako gledamo generalnu situaciju u taksi prevozu, smatra se da 5-10 % vozača ne prezentuje ovu profesiju na najbolji način, pre svega svojim ponašanjem. Kao udruženje, trudimo se da svakom novom taksisti koji ulazi u posao, ukažemo da oni ne prezentuju samo firmu, već i celu taksi profesiju onog momenta kada sednu u vozilo. Taksista je neko ko mora da razvije veštinu odnosa sa ljudima, da ima osećaja za svaku stranku. Prilikom obuke, svakom novom taksisti koji postaje član „Halo taxija“, skrećemo pažnju da osim u osnovnu komunikaciju, ne ulaze u dublju priču sa strankom. Ne pričamo o politici, ne iznosimo svoje mišljenje i stavove, probleme. Ukoliko stranka krene da priča, normalno je da taksista neće strogo odbijati komunikaciju, ali ne treba da produbljuje temu. Svesni smo činjenice da ponekad loša procena sagovornika, i pogrešno izgovorena reč, mogu da budu put u verbalnu raspravu ili još gore, u fizički sukob, kaže Igor Prvulov, osnivač udruženja „Halo taxi“.

Prema njegovim rečima, do 2013. u Zrenjaninu gotovo da nije bilo sukoba u kojima su napadani taksisti. U poslednje dve godine ovo udruženje imalo je šest napada koje su taksisti prijavili. Napadi i incidenti uglavnom se dešavaju u noćnim smenama, a među akterima su u većini slučajeva mladi ljudi koji se vraćaju iz provoda.

-U suštini, većih problema sa napadima nema, ali uvek postoji opcija da mogu da nastanu. Ponekad je teško predvideti opasne situacije, taksisti ne znaju nikada šta ih čeka. Već onog momenta kada stranka uđe u vozilo i kada započne neka vrsta pritiska i nelagodne situacije, tada može da oseti, i ukoliko ne reaguje brzo, može da bude kasno. Naši vozači imaju panik-tastere, i to je jedna izuzetno zahvalna opcija. Organizovali smo posao tako da kada vozač pritisne panik-taster, u dispečerskom centru više ne može da se radi, sve dok se problem ne reši. Dispečer tada šalje pomoć, odnosno najbliže vozilo, a policija nam je takođe uvek na raspolaganju, kaže Prvulov.

Kada je u pitanju ponašanje stranki i njihova kultura, i kod ovog taksi prevoznika postoji problem propuštenih vožnji.

– To je kultura pozivanja taksija, ophođenje stranaka prema pružaocima usluga. Kao što se mi borimo da je vozilo čisto i da miriše, da svaki vozač poštuje određeni kodeks ponašanja, tako bi trebalo da postoji i neki kodeks vezan za samo pozivanje i ophođenje u taksiju. Ako je dato vreme dolaska taksija od pet minuta, stranka bi za to vreme trebala da izađe iz svoje kuće. Međutim, ima onih situacija kada taksista čeka i za to vreme neko drugi kome je taksi možda potrebniji, ne može da dobije vozilo. Što pre neko ispoštuje vreme, mi možemo da uzmemo drugu vožnju. Pre desetak godina nije bilo tako, kultura ponašanja je bila na višem nivou, samim tim i ophođenje stranaka. Stranke se često bune i traže da stanemo na onim mestima na kojima nije dozvoljeno zaustavljanje, i onda, ako to ne učinimo, dobijamo reakciju da su vozači nekulturni i neljubazni, kaže Prvulov na kraju razgovora.