Vožnja taksijem se u Zrenjaninu od ponedeljka 2.aprila može smatrati luksuzom ili privilegijom. U prvi mah sam mislila da je taksista još pod utiskom prvoaprilske šale, da nije uradio restart taksimetra… Međutim, čovek mi je najljubaznije pojasnio da je došlo do promene cene starta sa 20 na 70 dinara! Ni to što sam sedela nije bio ublažavajući faktor za tako šokantnu vest. I dok sam pokušavala u glavi da na prvih 20 dodam 10 pa da mi bude kao ok, zatim još 10 – podnošljivo, pa opet 10 – tu je već počelo da bude tesno, ali do 70 mi se baš odužilo. Ovako se preteruje.
Umesto da se cena postepeno i vremenom povećavala, ili usklađivala sa cenom benzina (što takođe zna da onesvesti novčanik, ali ne ovako jako) – sačekaše nas „iza ćoška“ i sad baš mogu da kažem da se vozim „za sve pare“. Taksi usluga jeste bila povoljna, naročito ako se uporedi sa Beogradom i Novim Sadom, međutim Zrenjanin je ovo, ne mogu se forsirati tako jake cene. I jasno mi je s jedne strane da je bilo potrebe za povećanjem, ali ovo je urađeno potpuno bez „stila“. Sa 20 na 70.
Dok su mi se cifre sudarale u glavi, taksista se uporno ponašao kao „Vanish“ želeći da otkloni sve fleke… i sa velikim ALI mi objašnjava da ipak nije sve tako crno, jer je cena kilometra smanjena sa 40 na 35 dinara u prvoj zoni. Cena starta u drugoj zoni od 22h do 6 izjutra je ista – neverovatnih 70, ali je kilometar 45 dinara. I to je jedinstvena odluka na nivou grada, koju su usvojili svi registrovani taksisti. Pričao je on tu kako može da se uštedi, sa sve „gospođo, znate…“ . Ma ne vredi, znam sve.
Kao što ne mogu da se žalim što kutija Plazme košta više od 100dinara, tako ne mogu tom što me vozi da se žalim na njegovih 70, i to startnih. „Vaš račun od Bagljaša do centra grada…. “. Platila sam tih 250 dinara i shvatila da je jedina pozitivna okolnost za koju sam mogla spasonosno da se uhvatim – proleće, i da je cena vožnje taksijem veliki motiv da se više krećem sopstvenim nogama.
.gif)
.gif)
