Sveta Marina pripada letnjim vatrenim, odnosno ognjenim praznicima. Svetoj Marini je posvećen hram u Lazarevu, pa se danas proslavlja prazničnom liturgijom i pripadajućim aktivnostima.
„Sveta velikomučenica Marina, kojoj je posvećen naš hram je u narodu poznata i kao Ognjena Marija. Sveta Marina je bila hrišćanska svetiteljka iz III veka . Za nju je karakteristično da se slavi i u pravoslavnoj, katoličkoji u protestantskoj crkvi. Dan njenog pomena po gregorijanskom kalendaru je 30 jula. Imajući u vidu da se proslavlja usred leta, ubraja se u red ognjenih svetaca. Prethodi Svetom Iliji, Blagoj Mariji i drugima za koje se verovalo da pale ognjem i ubijaju gromovima. U prošlosti se verovalo da se na ove dane ne sme raditi u kući ili u polju, kako se ne bi navukao njihov gnev“, predstavio je starešina hrama Svete Marine u Lazarevu, jerej Miroslav Nasković.
Sveta Marina se proslavlja i u Lazarevu. Današnju službu su vodili gostujući sveštenici, Ivan Mučalov, paroh iz Sečnja, Mladen Majkić. paroh Česterega i Banatskog Dvora i Borislav Stojić, paroh Banatskog Despotovca i Sutjeske.
Današnju službu je vodio paroh iz Sečnja, jerej Ivan Mučalov. U svojoj propovedi, sveštenik je istakao, kako je upravo oganj Svete Marine, okupio vernike na današnji dan. Jerej Mučalov je naglasio i da se okupljanjem u crkvi narod oslobađa stresa i stega, koje ga pritiskaju u svakodnevnom životu, i da je važno vraćati se originalnom izvoru, a to je upravo samoj crkvi.
Sveta Marina
Ognjena Marija, mučenica Sveta Marina, bila je rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožačkih. Tek u 12 svojoj godini ču Marina za Gospoda Isusa Hrista, kako se vaploti od Prečiste Deve, kako čudesa mnoga sotvori, krsnu smrt primi i slavno vaskrse. Njeno mlado srce raspali se ljubavlju prema Gospodu, i ona se zavetovaše nikad se ne udavati, i još željaše svom dušom postradati za Hrista i krstiti se u krvi mučeništva. Njen otac omrznu je zbog vere njene i ne smatraše je ćerkom.
Namesnik carski, Olimvrije, saznavši od Marine da je ona hrišćanka, poželi od nje najpre da mu bude žena. A kada Marina to odbi, on joj naredi da se pokloni idolima, na što Sveta Marina odgovori: „neću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti, koja pripada samo Tvorcu mojemu“. Tada je Olimvrije stavi na ljute muke, pa je svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu
. U tamnici Marina se moljaše Bogu, i posle molitve javi joj se najpre đavo u vidu strašne zmije, koja obzinu glavu njenu. No kada se ona prekrsti zmija se raspuče i iščeze. Tada je oblista svetlost nebesna, i njoj se učini, da iščezoše zidovi tamnice, zajedno sa krovom, i krst se javi, blistav i visok, a na vrhu krsta bela golubica, od koje dođe glas: „raduj se, Marino, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja.“ I Marina bi isceljena silom Božjom od svih rana i bolova.
Bezumni sudija mučaše je drugi dan u ognjui u vodi, ali Marina sve pretrpi kao u tuđem telu. Najzad je osudi na posečenje mačem. Pred samu smrt javi joj se Gospod Isus s angelima. Posečena beše u vreme cara Dioklecijana, no dušom i silom osta u životu na nebesima i na zemlji. Jedna ruka sv. Marine nalazi se u man. Vatopedu u sv. Gori. U Albaniji pak, na planini Langa više Ohridskog jezera, nalazi se manastir sv. Marine sa jednim delom njenih čudotvornih moštiju. Mnogobrojna čudesa događala su sei događaju u ovom manastiru, kojih su svedoci ne samo hrišćani nego i
https://eparhija.com/ognjena-marija
Hram Svete Marine u Lazarevu je još uvek u izgradnji a detalje o napredku možete pogledati u okviru ovog teksta
Crkve u obnovi i izgradnji u gradu i u selima
.gif)
.gif)
