I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Festival vina: Kvalitet imamo, ali još moramo da radimo na edukaciji

ZrBizNet

Uprkos lošim vremenskim prilikama, u Aviv parku je tokom vikenda održan prvi Festival vina. Dvadeset pet domaćih vinarija iz Srbije predstavilo je svoje proizvode i posetioce upoznalo sa proizvodnjom vina. Svi se slažu da se kvalitet vina u našoj zemlji poslednjih godina drastično popravio, što govori u prilog tome da možemo da se nosimo rame uz rame sa mnogim svetskim vinarijama. Ipak, još dosta treba da se radi na edukaciji, jer se u Srbiji “piće bogova” ne pije kao u nekim drugim zemljama. Takođe, dosta treba raditi i na promociji vinskog turizma, koji je sve interesantniji kako domaćim, tako i gostima iz inostranstva.

Alkohol ne treba konzumirati u velikim količinama. Zbog toga stručnjaci uvek skreću pažnju da čašica rakije ili čaša kvalitetnog vina mogu povoljno da deluju na zdravlje. O tome kako se i kada pije vino, najbolje je pitati vinare. A to je moguće ili kod njih u vinariji ili na manifestaciji koja omogućava direktan kontakt između proizvođača i potrošača. Zrenjaninci su imali priliku da se upoznaju sa najrazličitijim vinima na prvom Festivalu vina koji je održan u Aviv parku 22. i 23. juna.

PerSu marketi

„Pošto sam poštovalac vina mislim da su ovakvi festivali veoma značajni. Čini mi se da Zrenjanin, na žalost, do sada nije imao neku tradiciju što se tiče festivala vina ili bilo kakvog događaja ovog tipa. Glavni krivci za organizaciju ove manifestacije smo Tanja Drakulić iz vinarije „Do kraja sveta“, Igor Luković, jedan od najboljih enologa u Srbiji, i ja. Igor je iz Zrenjanina, Tanja i ja smo iz Čente, tako da smo „lokalci“i iz ljubavi prema vinu smo započeli ovu priču. Ovo je prvi festival vina, a planovi su da on postane tradicija. Već smo počeli da pričamo o festivalu vina za sledeću godinu i mislim da ćemo ga možda pomeriti za maj“, kaže Goran Todić, menadžer Aviv parka Zrenjanin.

Igor Luković, Tanja Drakulić i Goran Todić

Na Festivalu vina predstavilo se 25 vinarija

„Ovoga puta prisutno je 25 vinarija. Većinu čine vinari iz Vojvodine, ali imamo i goste iz Toplice, Niša, Župe… Nekako smo se fokusirali na domaće vinarije, nema vinara iz inostranstva pre svega jer ovu manifestaciju organizujemo prvi put, a i prostor nas je ograničio. Videćemo šta ćemo raditi u narednom periodu“, dodaje naš sagovornik.

Prilikom organizacije manifestacije na otvorenom uvek postoji rizik da ona ne uspe. I to zbog vremenskih neprilika. U to su se delimično uverili i organizatori prvog festivala vina.

„Petak nije bio dobar dan za festival kako zbog lošeg vremena, tako i zbog fudbalske utakmice, ali smo mi ipak zadovoljni kako je bilo, s obzirom na sve te otežavajuće faktore. Ali, zato je subota ispunila naša očekivanja. Poseta je bila dobra. Očekujem da će od ponedeljka već biti poziva sa pitanjem kada ćemo ovo da ponovimo“, kaže Todić.

Promocija malih vinarija

Festival vina u Zrenjaninu bio je prilika da se tu predstave vinarije koje se tek probijaju na tržištu.

„Vinarija je zvanično pod imenom koje sada ima, još od 2012. godine. Ranije je tata bio registrovan kao podrum Pinka, a inače vinogradi dosežu iz perioda još od pre Drugog svetskog rata. Sećam se bake koja nam je pričala da je oslobođenje dočekala u vinogradu i da se jako bojala jer su joj deca bila u selu. Mi se nalazimo u kraju u kojem su vinogradi od pamtiveka, reč je o Južnom Banatu. Još u ono vreme bile su retke porodice koje nisu imale vinograd. Kapacitet naše vinarije nije velik – oko 10.000 litara. Imali smo 3 hektara pod vinogradima, ali smo imali nesreću da su ratari poprskali zemlju preparatima koji su nam uništili dobar deo vinove loze. I sada polako zanavljamo vinograd. Najviše imamo Rajskog rizlinga, a tu su Beli Borgunac, Hamburg, Pino…“, počinje priču Snežana Hajnal iz vinarije Sočanski iz Velikog Središta.

Snezana Hajnal

„Potrošača ima raznih. I onih koji cene i znaju da piju vino, a ima i onih koji vole da popiju malo više. Mi se još probijamo na tržištu. Uglavnom vino prodajmo u podrumu kod nas, u Vršcu, u Kragujevcu, počeli smo i po Beogradu, ali je to daleko od onoga čemu težimo. Boca vina košta od 350 do 500 dinara i mislim da su cene pristupačne“, dodaje naša sagovornica.

„Bilo bi dobro da na festival dođu i ugostitelji“

Gospođa Snežana kaže da bi na ovakvim manifestacijma vinarima mnogo značilo kada bi tu bili i vlasnici restorana.

„Čini mi se da nema organizovanih razgovora sa ugostiteljima, jer nama upravo to treba kako bismo uspostavili kontakt sa onima koji mogu da prodaju naše vino. Ljudi ovde dolaze, prolaze, kupe po koju flašu za svoju dušu i to je to. Uglavnom gledaju vina, pa se mi nadamo da će oni eventualno nekada prepoznati našu etiketu i kupiti koju flašu vina. Ali, ni bez ovoga se ne može“, objašnjava Hajnal.

Vinski turizam je jako bitan vinarima

Najveće nade u ovoj vinariji polažu u razvoj vinskog turizma.

„Najslađe je kada ti gost dođe u kuću, kad sa njim možeš da posediš, da popričaš. To je potpuno druga atmosfera. Ljudi moraju da znaju da vinski podrumi nisu kafane. Gost kad dođe kod nekog vinara, vinar ga ugosti kao da mu je rođak, prijatelj… Trudimo se da ih upoznamo sa našim krajem, istorijatom mesta… Mi smo u podnožju Guduričkog vrha, najvišeg vrha Vojvodine. Nekada sam bila aktivni planinar i vrlo su mi dragi gosti koji vole prirodu. Savetujem ih gde da idu, šta da vide. Simbol Vršca je i kula, gde se treba popeti… Goste vodimo u vinograd, imamo i jednog konja. Nije puno, ali je moguće organizovati jahanje. Nemamo svoj fijaker, ali postoji mogućnost da se i to organizuje, jer imamo od koga da ga pozajmimo“, kaže naša sagovornica.

„Vinski turizam se sporo razvija, ali dobija na značaju. Imamo vinske puteve koji su obeleženi, pa je sve više tzv. solo turista koji svraćaju u vinarije. Nekada se najavljuju, a nekada ne. Agencije bi trebalo malo više da se angažuju da dovode grupe. Valjda će i toga biti. Zaštitni znak naše vinarije je violinski ključ. To nije slučajno. Mi smo pokrovitelj festivala kamerne muzike koji se ove godine održava drugi put u Vršcu. Kod nas u vinariji se održava i koncert „opera i vino“. Dolaze nam muzičari iz Norveške, Danske, Nemačke, Kine… Ima ih i iz naše zemlje. To je fenomenalan doživljaj i za one koji nisu ljubitelji klasične muzike, jer je to nešto potpuno novo što treba videti i doživeti“, zaključuje Snežana Hajnal.

Vina od autohtonih sorti grožđa

Čak i oni koji imaju svoju poziciju na tržištu ne propuštaju priliku da se pojave na nekom festivalu vina.

“Vinarija je osnovana 2008. godine. U ovom trenutku poseduje malo manje od 10 hektara vinograda. Od toga, pet hektara su u punom rodu, 2,5 hektara su u trećoj godini i još oko dva hektara su u drugoj godini. Glavni sortiment vinarije čine domaće autohtone sorte koje su nastale na institutu u Sremskim Karlovcima. To su Sila, Neoplanta i Probus. Imamo nešto malo sorti italijnskog Rizlinga i Frankovke. Vinarija je kapaciteta od 35.000 do 50.000 litara vina, zavisno od godine do godine. Planiramo proširenje proizvodnje onako kako se budu povećavale površine pod vinogradom“, kaže Predrag Čađan iz vinarije Milanović iz Surduka.

Predrag Čađan

„Naša vina idu isključivo na domaće tržište po određenim vinotekama, vinskim barovima i restoranima. Takođe, vino prodajemo i posetiocima koji dođu da posete vinariju. Posedujemo i degustacionu salu, gde svi koji to žele mogu da dođu, da probaju naša vina, obiđu naš vinogad i da vide kako izgleda proces proizvodnje. Cene naših vina se kreću od 600 dinara koliko košta belo vino Sila, a Probus košta 700 dinara za bocu od 0,75 litara“, dodaje naš sagovornik.

Kvalitet vina u Srbiji sve bolji

Iako se u Srbiji vino ne koristi kao u nekim razvijenijim zemljama, potrošači su postali sve zahtevniji.

„Za ovih 10 godina koliko mi poslujemo mogu da kažem da su se zahtevi tržišta povećali po pitanju kvaliteta vina. Ali, pošto smo mi vinarija koja se bavi specifičnim sortama vina, mi nismo bili uključeni u tu vrstu utakmice da se takmičimo na tržištu sa sortama koje su internacionalno prepoznatljive kao što su Kaberne, Sovinjon, Šardone… Potrošači su nas nekako prepoznali, vraćaju nam se, i mi za sada možemo da podmirimo potrebe tržišta. Mada imamo zahteva za proširenje proizvodnje. Sorte koje mi imamo se sada polako pojavljuju i u drugim vinarijama, ali mislim da smo mi i dalje vinarija sa najvećim zasadima tog grožđa“, objašnjava Čađan.

„Po podacima kojima mi raspolažemo, generalno kvalitet naših vina je dobar, ali treba još jako puno rada na edukaciji proizvođača. Ljudi koji se ozbiljno bave ovim poslom, potrudili su se da dođu najsavremenije tehnologije, znaju kako se pravi kvalitetno vino, ali treba tu ipak još rada. Pomak je primetan i kod potrošača koji znaju da prepoznaju šta je to dobro, a šta nije. Puno treba da se radi i na ovakvim manifestacijama koje podstiču vinsku kulturu. Podstiču potrošače da se upoznaju sa vinarima i vinima, da što više probaju vina. Ne treba ljudima praviti bauk od vina, u smislu da to mogu da degustiraju samo neki vrhunski znalci. Degustacija je lepa navika koja treba da je dostupna svima“, dodaje naš sagovornik.

Slovenci piju 10 puta više vina od Srba

I vinari koji su u ovom poslu decenijama, rado učestvuju na festivalima vina.

„Vinarija potiče iz 1978. godine. Tada smo se proizvodnjom bavili amaterski. Posedujemo 11 hektara vinograda. Imamo 9 etiketa vina. Imamo tri ekološka, organska vina jer se to grožđe ne prska. Mnogo puta smo nagrađivani. Imamo vino prvaka, koji je u Gornjoj Radgoni u Sloveniji osvojilo zlatnu medalju. Reč je o vinu Slatka Eva. To je desertno, likersko vino. Što se ovog festivala tiče, petak je bio promašen dan. Em je vreme bilo loše, em je to bio dan kada je reprezentacija Srbije igrala onu famoznu utakmicu sa Švajcarskom. Subota je dosta dobro prošla. Ja sam Zrenjaninac, ali sam veći deo života u Sloveniji. Mogu da vam kažem da Slovenci piju 10-11 puta više vina od nas. Kod nas se najviše troše pivo i rakija. A s druge strane, toliko se otvara vinarija ovde da to čovek ne može da shvati“, kaže Vladimir Petrovački iz vinarije Vindulo iz Temerina.

Vladimir Petrovački

„Ja se sećam svoje mladosti i mogu da kažem da je u Srbiji nestao segment ljudi koji su pili špricer. Oni sada piju pivo. Jača je potrošnja vina tamo gde je hrana. Crvena vina idu uz teža, crvena mesa, divljač. Bela vina idu uz lakša mesa, kao što je riba, belo meso. U trendu su sada laka bela vina. Ona priča da je vino bolje što je starije – ne važi. Jedan moj prijatelj ugostitelj kaže da su to Francuzi izmislili i plasirali kada su imali viška vina kako bi to staro vino prodali. U poslednje vreme traži se dosta i roze vino. Mi vinari, za njega kažemo da je to džoker vino, jer ide uz sve vrste hrane. A ustvari čovek pije ono vino koje mu se najviše sviđa i koje mu prija“, dodaje naš sagovornik.

Izvoz čine pojedinačne kupovine gostiju iz inostranstva

Ova vinarija svoja vina uglavnom prodaje na domaćem tržištu.

„Vina izvozimo samo kada dođu turističke grupe iz inostranstva, pa kod nas kupe koju bocu. Uglavnom su to turisti iz Slovenije, Mađarske, Hrvatske, sada smo imali i grupe iz Rusije. E, taj vinski turizam nam je najdraži. Tu organizujemo degustaciju svih naših vina i to uz odgovarajuću hranu. Na kraju je glavno jelo obično neki perkelt od divljači ili jači sirevi. A onda se sve začini dezertom i desertnim vinom i to uz muziku. Kapacitet vinarije je taman dovoljan da prodamo staro vino dok stigne novo. Jer najveći pobem mnogih vinarija u Srbiji je to da nemaju kapacitet za novu berbu. Znači da im ostaje jako puno vina iz prethodne godine“, obajšnjava Petrovački.

Beograd najbolje tržište za vinare

Mogućnost da približe svoje proizvode potrošačima koriste i vinarije sa ozbiljnijom proizvodnjom.

„Vinarija postoji od 2005. godine, a njen kapacitet je oko 250.000 litara. Od sorti grožđa imamo Kaberne, Sovinjon, Merlo, Sovinjon Blan, Šardone… Naši vinogradi se prostiru na oko 25 hektara i nalaze se u okolini Leskovca i Bujanovca. I tu su uglavnom zastupljene te crne sorte grožđa, dok belo grožđe moramo da dokupljujemo. Imamo osam etiketa vina, od kojih su četiri osnovna serija vina. Seriju čistog Šardonea nemamo svake godine, nego samo kada je godina dobra. Naša vina ugavnom odležavaju u bariku… Ima nešto malo izvoza, ali iskreno, nama je najbolje tržište Beograd. I to ne neki megamareti, nego isključivo restorani. Srbija ima dovoljno vina da podmiri domaće potrebe, ali treba podići svest potrošača“, kaže Tanja Drakulić iz vinarije „Do kraja sveta“.

„Vinari imaju različite probleme. Prvo, podsticaji države nisu nešto veliki. Drugo, mi nismo neka vinska zemlja. Poslednjih 10 godina imamo ekspanziju vinarija i jesu ljudi dosta naučili o vinu, ali treba još mnogo da se radi. Da ljudi nauče kako se vino pije, šta valja, a šta ne. Vina su različita i svaka vinarija sigurno ima bar jedno kvalitetno vino u ponudi. Za početak vino mora da miriše, da bude prijatno, da nema nikakav strani miris, da ostavi skladan ukus u ustima kada ga popijete, da ne izaziva kiselinu… A pre svega, da potrošaču prija. Naša vina koštaju od 600 do 800 dinara plus PDV. Mislim da je odnos cene i kvaliteta više nego dobar“, dodaje naša sagovornica.

Festival vina bi trebalo da postane tradicija u Zrenjaninu

Nadaju se da ovo nije jedini put da su se predstavili potrošačima u Zrenjaninu.

„Ovakve manifestacije su jako bitne. Zrenjanin nije neki vinski grad, nikada nije bio, ali se nadamo da će ovaj Festival vina postati tradicija ovde i da će vino početi sve više da se pije i u našem gradu i u Banatu generalno. Osim Vršca, u Banatu vino nije toliko popularno još uvek. Za razliku od Zrenjanina, po Srbiji i mnogo manji gradovi imaju slične manifestacije koje su dobro organizovane i posećene. Ali, oni imaju i veću pomoć vinskih kuća, kao i lokalnih samouprava“, objašnjava Drakulić.

Čudesan stalak za boce

Na Festivalu vina posetioci su mogli da vide i čudesan stalak za vina.

„Čudesni stalak za boce je nešto što radi na principu statike. To je stalak koji nosi bocu, interesantno izgleda, a što mladi kažu „dobra je fora“. Znači, flaša se stavi na stalak i ta boca stoji sama, tako da se ljudi često iznenade kako to tako može da stoji. Stalak se ne šrafi, ne lepi se, samo se postavi na ravnu površinu. Boca u njemu stoji horizontalno u odnosu na ravan. Može da stoji jedna boca, a mogu i dve. Stalak pravim od bukve, premazan je finim tikovim uljem, tako da izgleda što prirodnije. Pravim i stalke koji se kače na zid za 7,8 boca“, kaže Rajko Milošević iz Žitišta.

Rajko Milošević

„Na ideju sam došao tako što sam po internetu tražio šta bih mogao da radim, a da bude vezano za vino, jer sam veliki ljubitelj vina. Često idem po manifestacijama i imao sam želju da se pridružim tome. I onda sam naišao na ovako nešto i rešio sam da pokušam da to napravim. Izum nije moj, radi se to po svetu. Samo što su moji modeli drugačiji od njihovih. Ovim se bavim poslednje 2-3 godine. Na početku je bilo dosta muke, jer ja nisam imao nikakve nacrte, dimenzije… Sve sam to sam morao da osmislim kako bi funkcionisalo. Ali, to nije izašlo iz radionice dok nije bilo savršeno. Ljudi se često iznenade kada vide ovo i onda ih ja upoznajem sa stalkom, objašnjavam kako se koristi, kako stoji… Stalak za jednu bocu košta 400, a za dve 600 dinara. Mogu da kažem da dosta ljudi to kupuju za poklon“, dodaje naš sagovornik.

Vino se lakše pije uz suvo meso

Kako degustacija vina najbolje ide uz hranu, i na Festivalu vina u Aviv parku bilo je sira, ali i domaćih proizvoda od mangulice.

„Mi smo nadaleko poznati po našim proizvodima od mangulice. Ljudi su čuli za nas, kupovali su od nas, pa su nas pozvali na Festival vina u Zrenjaninu. Na našoj farmi gajimo samo mangulice, drugih svinja nemamo i na ovu manifestaciju smo doneli kobasice, kulen, suvi vrat, pečenicu, mast, namaz koji mi pravimo, gronik, slaninu, čvarke…Sve ovo ide super uz vino. Ljudi kupuju najviše čvarke, kulen i slaninu. Cene su možda malo jače, ali ako se zna da mangulicu moramo da odgajamo 2,5 godine dok ne stigne za klanje, onda to i nije toliko puno u odnosu na ostale suhomesnate proizvode. Mangulica se ne hrani koncentartima i premiksima. Kobasice su 1.400 dinara kilogram, kulen je 3.000, suvi vrat je 2.000, pečenica je 3.000, čvarci su 1.400 dinara, mast 300, gronik 1.100“, kaže Darinka Graorac iz Kovilja.

Darina Graorac

„Namaz od mangulice podrazumeva kao osnovu mast u koju se dodaju mleveni čvarci i droždine, ruzmarin, beli luk, bosiljak, peršun, cimet, biber, limunov sok, tucana ljuta i slatka paprika… I to jako lepo ide uz vino ili rakijicu. Mislim da su ovakve manifestacije izuzetno značajne, pogotovo za male proizvođače. Da li mi nešto prodali ili ne – to nije važno, važno je da ljudi probaju naše proizvode, da čuju za nas i onda dođu kući, pa naruče proizvode da im pošaljemo brzom poštom“, dodaje naša sagovornica.

Osim degustacije vina i domaćih proizvoda, posetioci i učesnici festivala vina u Aviv parku mogli su da uživaju i u koncertima. U petak je, uprkos kiši, svirao Tiririri bend. U subotu je nastupio džez kvartet Inter Serbian.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh